Светско првенство у фудбалу: Водич кроз историју лопти Мундијала и њихове врлине и мане

Било да се зове Танго или Џабулани, да је направљена од коже или вештачког материјала, црно-бела или шарена, када се нађе у противничкој мрежи, доноси радост играчима и навијачима репрезентација широм света већ скоро 100 година.

Почетне странице историјске читанке мундијалских лопти исписане су на несвакидашњи начин тако што је на првом Светском првенству у фудбалу 1930. године у Уругвају финале одиграно двема различитим - Тијенто и Т-модел.

На сваком наредном првенству, друга лопта се котрљала по травнатим фудбалским теписима, да би од 1970. производња ексклузивно припала компанији Адидас.

Временом су лопте усавршаване и модернизоване, а поред назива, мењао се и дизајн, карактеристике, материјал од кога су саткане, начин производње и технологија.

Мундијалском лоптом Етруско Унико на Светском првенству у Италији 1990. играо је и Дарко Панчев, постигавши тада у дресу репрезентације Југославије два гола против Уједињених Арапских Емирата у групној фази такмичења.

„Раније се знало ко може да да гол са 30 метара, није могао свако да шутне, док данашње лопте омогућују свим играчима да пуцају издалека", говори бивши фудбалер који данас живи у Скопљу.

На Светском првенству у Катару које се одржава од 20. новембра до 18. децембра и на коме ће учествовати и репрезентација Србије, играће се Ал Рилом.

Направљена је од лепка и боје на бази воде, по чему је историјска.

Шавови, вентили и једнобојни модели

Да је лопта и те како важан елемент ове игре потврђено је у финалу првог Светског првенства у фудбалу у Уругвају 1930. године.

За шампионски пехар и улазак у историју бориле су се две јужноамеричке репрезентације - Уругвај и Аргентина.

Првих 45 минута се на инсистирање Аргентинаца играло лоптом Тијенто која је два пута завршила у мрежи домаћина, а једном у њиховој.

Друго полувреме одиграно је лоптом Т-модел која је, по свему судећи, више одговарала Уругвајцима.

Домаћин је на крају славио резултатом 4:2 и тако постао први шампион света у фудбалу.

Лопте су у том периоду прављене од коже, биле су углавном браон боје и имале су чипку.

Наредно првенство је одржано у Италији којом је управљао фашистички лидер Бенито Мусолини, а главна мундијалска лопта, домаће производње, звала се Федерале 102.

Кожна пертла којом су везиване претходне лопте тада је први пут замењена памучном.

Лопта сличног изгледа, названа Ален, коришћена је 1938. на Мундијалу у Француској.

Уследио је Други светски рат, па се на следеће велико фудбалско надметање чекало до 1950. у Бразилу где се забелела Дупло Т.

Ова лопта, првобитно направљена у Аргентини, била је револуционарна са техничког аспекта - није имала чипку, али је, први пут, убачен вентил за надувавање.

Четири године касније, Мундијал се вратио у Европу, домаћин је била Швајцарска, а играло се лоптом коју су због начина повезивања платна називали зиг-заг.

После теста на коме је учествовало више од 100 кандидата, за Светско првенство у Шведској 1958. одабран је Топ Стар.

Имала је интересантан и модеран дизајн, а један од модела је био изразито жуте боје.

Њом је француски голгетер Жист Фонтен поставио рекорд са 13 голова на једном турниру, а прославила је и легендарног Пелеа, који је тада имао само 17 година.

Званична лопта Светског првенства у фудбалу у Чилеу 1962. била је Крек, модел домаће производње.

Европљанима углавном није одговарала, па су се током такмичења користиле и друге лопте.

На утакмици између Чехословачке и Југославије у полуфиналу играло се управо лоптом Крек.

Репрезентација Југославије изгубила је резултатом 3:1 и напослетку заузела четврто место на такмичењу, поновивши успех са првог Мундијала у Уругвају.

За Светско првенство у Енглеској четири године касније направљен је модел Челенџ 4- Стар компаније Слезингер.

Почетак доминације Адидас лопти

Нова ера у историји мундијалских лопти почела је пре 52 године у Мексику.

Немачка компанија Адидас је постала званични партнер Светске фудбалске асоцијације (ФИФА) чиме јој је указано поверење за дизајнирање мундијалских лопти које траје већ више од пола века.

Светско првенство у Катару биће 14. на коме ће се играти Адидас лоптама.

На Мундијалу у Мексику 1970. рођена је звезда међу лоптама - Телстар.

Црно-бели кожни модел назван је по сателиту који је осам година раније лансиран у свемир како би примао и одашиљао телефонске и радио-телевизијске сигнале.

Лопту је чинило 32 панела, а карактеристичну комбинацију боја Телстар је имао како би олакшао гледање преноса на телевизора који су тада емитовали само црно-белу слику.

Феномен овог модела није спласнуо ни после турнира, па је продато око 600.000 реплика.

За наредно Светско првенство у Немачкој 1974, направљена је унапређена верзија идентичног дизајна - Телстар Дурласт.

Још један симбол међу фудбалским лоптама, Танго, представљен је у Аргентини 1978.

Први пут се појавио и препознатљиви црно-бели троугао који ће постати својеврсни заштитни знак Адидасових лопти наредне две деценије.

Сличан дизајн је поновљен код модела Танго Еспања, четири године касније у Шпанији, а то је била и прва лопта произведена комбинацијом коже и синтетичког материјала.

Прва потпуно синтетичка и ручно шивена мундијалска лопта била је Астека којом се играло у Мексику 1986.

Као инспирација за дизајн послужила је архитектура Астека, староседелачког народа Средње Америке.

У легенду је ушла и због божје руке, контроверзног гола аргентинског аса Дијега Арманда Марадоне, у четвртфиналу против Енглеске.

Чувени нападач је убрзо подигао и победнички пехар, а Аргентина је тада други пут постала шампион света.

Италија 1990. и Етруско Унико

На Мундијалу у Италији 1990. године играло се лоптом Етруско Унико.

Карактеристични танго-троугао овог пута красиле су три етрурске лавље главе, а сама лопта је наводно била бржа од претходних због унутрашњих компоненти.

„Осећало се то.

„Могли смо и ми који нисмо често пуцали издалека да шутнемо понекад", осмехујући се говори Дарко Панчев.

Била је, каже, „еластичнија" и приликом шута је „имала мањи отпор у ваздуху", што се примећивало и на терену.

То, додаје, углавном није био случај са лоптама са којима је раније играо, посебно не код популарне бубамаре коју је производила београдска фабрика „Спорт".

„Ја сам био играч који је доста играо главом, па када идеш на неки оштар центаршут и удариш је, а бубамара је иначе била тешка лопта, понекад ти изађу звездице испред очију", кроз осмех описује Панчев.

Тада му, истиче, није уопште било важно како лопта изгледа, већ да „уђе у гол када је шутне".

За поједина дизајнерска решења која се тренутно практикују и техничке карактеристике нових модела, Панчев каже да су „претерани", те да „неке ствари треба оставити традиционалним и не мењати их".

„Али данас је то технологија, маркетинг, огромна се лова окреће у фудбалу и све је део неке игре."

Панчев је постигао два поготка 1990. у Италији, оба против Уједињених Арапских Емирата код победе Југославије од 4:1.

„Све то остаје као успомена и лепо сећање и свакако је част бити учесник на тако једном великом такмичењу", оцењује Панчев, који је 2004. проглашен за најбољег македонског фудбалера у последњих 50 година.

На наредном Мундијалу у Сједињеним Америчким Државама играло се Квестром, али је у Југославији увелико буктао крвави рат због чега се ниједна бивша република тамо није појавила.

Триколоре

Прва шарена мундијалска лопта закотрљала се фудбалским стадионима Француске 1998.

Једна од њих данас краси дом Ивице Краља, голмана репрезентације Југославије на овом турниру.

„Сачувао сам је, наравно, то је лепа успомена коју треба чувати за цео живот", говори бивши репрезентативац за ББЦ на српском.

Сећа се да је популарна лопта Триколоре била „лакша од оних данас" које „отежавају позицију голману, а фаворизују нападаче у циљу боље ефикасности и вишег интересовања публике за фудбал, ако је то могуће".

„Кад се вратим на ту годину, гледајући са голманске стране, то је једна од бољих лопти која се користила на светским првенствима", додаје Краљ.

Сматра да су бројне иновације довеле до промена самих лопти, али је приступ остао исти - и даље се више води рачуна о играчима, него о чуварима мреже.

„Ради се све да се отежа голманима, а сигурно да се они питају, та лопта би другачије изгледала - имала би макар правилнији лет", истиче Краљ, осмехујући се.

Једна лопта, једна (дизајнерска жеља) у 21. веку

Шарени пут који је поплочала она из Француске постао је манир који ће пратити све мундијалске лопте у овом веку.

Тако је Фивернова из Јапана и Јужне Кореје 2002. била још разнобојнија, али је напуштен вишедеценијски „Танго стил", који је замењен већим, такође троугластим, цртежом налик шурикену, врсти далекоисточног оружја.

За наредно Светско првенство у Немачкој 2006. произведена је лопта Тимгајст (тимски дух).

Овај модел је на сметлиште историје послао традиционална 32 панела и ручно шивење, а први пут је свака лопта имала одштампан датум, стадион и имена противника.

Поједини фудбалери су се жалили на њену непредвидиву путању, о чему сведоче и спектакуларни голови немачких играча Филипа Лама и Торстена Фрингса против Костарике.

У финалу је играно зеленом верзијом ове лопте - Тимгајст Берлин.

Међутим, права краљица неконтролисаног лета и непредвидивости била је контроверзна лопта Џабулани, која је на сцену је ступила 2010. године у Јужној Африци.

Голманима је током целог турнира задавала главобоље, а главна критика се односила на хаотичну путању лопте после шута.

Бразилски голман Жулио Сезар ју је упоредио са „лоптама из супермаркета", док је чувар мреже Италије Ђанлуиђи Буфон рекао да је „неприхватљиво играти тако престижно такмичење оваквом лоптом".

У читаву причу укључила се чак и НАСА - Америчка свемирска агенција која је утврдила да непредвидиво кретање Џабуланија наступа при брзини већој од 77 километара на час.

Наредна мундијалска лопта - Бразука,тестирана је чак две године и испробало ју је више од 600 најбољих играча света.

Име су јој дали љубитељи фудбала земље домаћина - Бразила.

До повратка легендарног Телстара дошло је 2018. године на Мундијалу у Русији, али осим имена и делимично боје, нова лопта са чувеним претходником није имала много тога заједничког.

Овај модел је био изузетно технолошки иновативан, па је тако у лопту уграђен НФЦ чип (комуникација блиског поља) који шаље информације на телефон корисника.

Међутим, ни њу нису заобишле бројне критике, а чак две лопте су пукле током утакмица између Аустралије и Француске, односно Аргентине и Исланда.

По групама се играло Телстаром 18, док је у елиминационој фази коришћена Телстар Мечта, реч која на руском значи сан или амбиција.

Ал Рила

Четрнаеста узастопна мундијалска лопта коју је Адидас направио за Светско првенство у Катару носиће име Ал Рила, на арапском, путовање.

Инспирисана је архитектуром, препознатљивим бродовима и заставом земље домаћина.

Произвођач каже да „лети брже од било које лопте у историји турнира".

„За највећи светски спортски догађај морамо да немогуће учинимо могућим, па смо радикалним иновацијама створили најбржу и најпрецизнију лопту за Светско првенство до сада", рекла је Франциска Лофелман, директорка дизајна у Адидасу.

Ал Рила је и у еколошком смислу најдаље одмакла пошто је направљена од лепка и боје на бази воде.

Ивица Краљ сматра да ће и ова лопта „задавати муке" чуварима мреже, посебно приликом шутева из даљине због „неправилне путање".

„Голмане сигурно очекује велики посао и потешкоће у Катару", закључује бивши југословенски репрезентативац.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]