Светско првенство 2022: Ко су најчувенија браћа на Мундијалима и могу ли Сергеј и Вања да испишу историју

Када су Сергеј Милинковић-Савић и његов млађи брат Вања истрчали на терен стадиона Лусаил да се супротставе Бразилу постали су прва браћа у историји српске репрезентације која су заједно заиграла у дресу Орлова на Светском првенству.

Док су у Србији они пионири, балкански фудбал памти још неколико примера рођене браће која су остварила заједнички сан да заиграју на Мундијалу.

Роберт и Нико Ковач, репрезентативаци Хрватске су то учинили 2002. и 2006, а Зоран и Златко Вујовић су 1982. били чланови југословенске репрезентације на Светском првенству у Шпанији.

Навијачи Србије надају се да би Вања и Сергеј могли да постану трећи пар браће у историји која ће подићи трофеј шампиона света, али и да престигну Колоа и Јају Туреа по броју заједничких наступа на Мундијалима, који су три пута узастопно носили дрес Обале Слоноваче на такмичењима најбољих селекција света.

Надају се и да неће доживети судбину Жерома Боатенга, бившег репрезентативца Немачке, који је на шампионатима света 2010. и 2014. на теренима водио битке против рођеног брата Кевина-Принца, тадашњег репрезентативца Гане.

Балканска браћа: Од Вујовића до Милинковић-Савића

Заједнички одлазак на Мундијал за браћи Милинковић-Савић није новост - то су већ искусили 2015. на Новом Зеланду и било је, па, прилично успешно.

Србија је тада под вођством тренера Вељка Пауновића постала светски првак у категорији фудбалера до 20 година.

Сергеј је био један од предводника генерације момака рођених 1995. и касније, док је две године млађи Вања, тада један од најмлађих у тиму, подржавао брата са клупе.

Старији од браће Милинковић-Савић први је дебитовао и за сениорску репрезентацију у новембру 2017, а од Мундијала у Русији 2018. постао је важан члан српског тима, док је Вања први пут стао на гол националног тима 2021. у пријатељској утакмици против Катара.

У међувремену се наметнуо селектору Драгану Стојковићу и за само годину дана стекао је статус првог голмана уочи Мундијала 2022. у Катару.

Прва рођена браћа која су заиграла заједно на Мундијалу у историји југословенског фудбала били су близанци Зоран и Златко Вујовић, који су 1982. као првотимци сплитског Хајдука изабрани међу 23 путника на Светско првенство у Шпанији.

Златко је био нападач, који је одиграо 70 мечева за Југославију, а у дресу ове државе учествовао је и на Мундијалу 1990, док је Зоран играо на позицији дефанзивца и турнир у Шпанији био је једини шампионат света на којем је наступио.

После распада Југославије, Хрватска је била бивша република са највише успеха на Мундијалима, освојивши треће (1998) и друго место (2018), а део ове селекције на два Светска првенства били су браћа Роберт и Нико Ковач.

Три године старији Нико, тада везиста „ватрених", носио је и капитенску траку на шампионату у Немачкој 2006.

Најчувенија мундијалска браћа: Чарлтони и Валтери шампиони, браћа Туре рекордери

Појављивање рођене браће на највећим светским фудбалским такмичењима старо је колико и Светско првенство.

Жан и Лусијен Лорен нашли су се у тиму Француске на првом шампионату планете, који је 1930. одржано у Уругвају.

Наредни пут када је пар браће наступио на Мундијалу био је и први случај да тако блиски сродници подигну чувену богињу.

Фриц Валтер, нападач и капитен Западне Немачке, и његов брат Отмар, који је такође играо у нападу, помогли су репрезентацији да освоји прву од четири титуле светског првака.

Овај подвиг успели су да направе и легендарни енглески нападач Боби Чарлтон и његов брат Џек, који су Гордом албиону, како је надимак селекције Енглеске, донели прву и досад једину титулу победника Мундијала на домаћем тлу 1966.

На корак од тог достигнућа застала су браћа из Западне Немачке, Кархајнц и Бернд Форстер, који су на Светском првенству 1982. поражени у финалу.

Селекција Хаитија, државе Средње Америке, само једном је наступила на Светском првенству (1974. године у Западној Немачкој) и није успела да освоји ни бод у групи са Пољском, Аргентином и Италијом, али је и то било довољно да постану део мундијалске историје.

Овај Мундијал био је једини на којем су два пара браће заиграла за исту репрезентацију пошто су Роџер и Гај Сент-Вил и Фриц и Марион Леандре бранили боје Хаитија.

Данска и Холандија биле су међу водећим европским фудбалским силама у последњој деценији 20. века, а то вероватно не би постале да није било две породице - Лаудруп на једној и Куман, на другој страни.

Михаел и Брајан Лаудруп предводили су дански тим до осмине финала Мундијала 1998. у Француској, а 1992. били су важни играчи у успону те селекције на европски трон, пошто је Данска накнадно позвана да замени суспендовану Југославију.

Браћа Роналд и Ервин Куман заједно су наступали за Холандију на Мундијалу 1990, а „лале" су заустављене у првој рунди доигравања, где их је поразила Западна Немачка, која ће касније освојити титулу.

Мундијалску историју 20. века променила су два брата из Обале Слоноваче - дефанзивац Коло Туре, који је бранио боје енглеских клубова Арсенала, Манчестер Ситија и Ливерпула, и његов брат, везиста Јаја Туре, бивши члан Барселоне и Ситија.

Ова афричка селекција се три пута узастопно пласирала на шампионат планете (2006, 2010 и 2014), што су јој и једина учешћа на Мундијалу.

У Немачкој, Јужној Африци и Бразилу пратиле су је две законитости - сва три пута је такмичење завршавала у групној фази и предводили су је Коло и Јаја Туре, једина два брата која су на три Мундијала заједно наступала за њихову репрезентацију.

Још једна афричка репрезентација, која је једна од најуспешнијих на том континенту у 21. веку, предвођена је двојицом браће - Андреом и Џорданом Ајуом, који сада бране боје Гане у Катару, као и пре четири године у Русији.

Обојица су синови Абедија Пелеа, једног од најбољих фудбалера Африке у историји, а старији Андре дебитовао је на светским првенствима 2010. у Јужној Африци, где је делио терен са трећим братом Ибрахимом Ајуом.

Поред Гане и Србије, још две репрезентације на Мундијалу у Катару уздаће се у повезаност браће у походу на титулу првака света.

За Белгију играју Еден и Торган Азар, везисти мадридског Реала, односно Борусије из Дортмунда, који су четири године раније помогли репрезентацији да дође до трећег места на Мундијалу у Русији.

На премијерној утакмици Француске у Катару могла се видети неуобичајена слика - после повреде 26-годишњег Лукаса Ернандеза, стартног левог бека тима Дидијеа Дешана, на терен је са клупе крочио његов годину дана млађи брат Тео, дефанзивац италијанског Милана.

Заједно од породилишта до Светског првенства: Близанци који су стигли до Мундијала

Два брата близанца први пут су заиграла на Светском првенству 1974. године - били су то Холанђани Рене и Вили ван де Керхоф, који су се и четири године касније нашла у холандском тиму.

Они су уједно и први близанци који је су играли финале Светског првенства, пошто је Холандија и 1974. и 1978. стигла до меча за титулу, али су их тамо зауставиле Западна Немачка и Аргентина.

На светском првенству 1990. у Италији виђен је још један преседан који се такође тицао близанаца - тада су једини пут на Мундијалу наступила два пара близанаца.

Египат се није прославио на том првенству света, освојио је само два бода и такмичење завршио у групној фази, али су Ибрахим Хасан и његов брат близанац Хосам ушли у историју.

У Уједињеним Арапским Емиратима (УАЕ) 1990. памтиће се као једина у којој је селекција те земље заиграла на светским првенствима досад, а у редовима азијске репрезентације играли су Еиса и Ибрахим Меир Абдулрахман.

Као и први пар близанаца на Светском првенству, и најпознатија браћа рођена истог дана која су делила терен на најпрестижнијем репрезентативном фудбалском турниру долазе из Холандије.

Франк и Роналд де Бур заједно су играли за Холандију на првенствима света 1994. у Америци и 1998. године у Француској, а Франк је са 112 одиграних мечева за репрезентацију трећи по броју наступа за ту селекцију.

Близанци рођени у Хорну, месту на северу Холандије, провели су и већи део клупске каријере заједно, пошто су више од 10 година играли за Ајакс из Амстердама, шпанску Барселону и шкотски Ренџерс.

И у 21. веку било је близанаца који су делили терен на првенствима света - Марчин и Михал Зевлаков играли су за Пољску у Јапану и Јужној Кореји 2002, а четири године касније у дресу Швајцарске наступали су Филип и Давид Деген.

Кад удари брат на брата: Родитељи исти, заставе другачије

Многи су неколико месеци уочи почетка турнира у Катару били спремни да се опкладе да нити један од браће Вилијамс, који наступају за шпански Атлетик из Билбаа, неће бити учесник Мундијала.

Старији и познатији Ињаки, један од најбољих играча баскијског тима, није играо за Шпанију од 2016, а 20-годишњи Нико до септембра ове године и мечева у Лиги нација никада није играо ни за један сениорски национални тим.

Упркос томе, обојица су се нашла на Светском првенству.

Ињаки је прихватио позив Гане, земље порекла њихових родитеља, и биће вероватно прва звезда афричке селекције у Катару, док је Нико са само три утакмице у дресу Шпаније успео да убеди селектора да га поведе на Мундијал, где је и дебитовао у мечу против Костарике.

Наступи рођене браће, која су на светским првенствима носили обележја различитих земаља, нису новост, а први који су се намерили један на другог у директном окршају били су Жером Боатенг и његов старији полубрат Кевин-Принц.

Обојица су се на Мундијалу у Јужној Африци 2010. нашла у групи са Србијом - Жером је наступао за Немачку, а Кевин-Принц за Гану.

Немачка је тада била успешнија (1:0), а реванш је уследио четири године касније у групној фази шампионата Бразилу, где су одиграли нерешено (2:2), да би европска селекција касније постала шампион света победивши Аргентину у финалу.

Можда ће вам и ова прича бити занимљива:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]