Светско првенство и фудбал: Личне карте - ко је ко у репрезентацији Србије на Мундијалу у Катару

После четири године коначно је дошао тај дан - репрезентација Србије игра први меч на Светском првенству у фудбалу и све друго постаје мање важно.

Фудбалери одједном постану хероји, па и оних који иначе не прате најважнију споредну ствар на свету, али су овом приликом заражени фудбалском грозницом.

ББЦ на српском је због тога направио мали водич кроз репрезентацију Србије, а тамо има људи најразличитијих профила.

Од спортских фанатика којима је тренинг све у животу, до играча који су дуго имали проблем са слаткишима, али су успели да изграде успешне каријере и опстану у фудбалу.

Ту је и неколицина репрезентативаца рођених у земљи која се и даље звала Социјалистичка Федеративна Република Југославија (СФРЈ), али и оних чији се први плач чуо када је 21. век увелико био почео.

Први меч Србија игра 24. новембра од 20 часова против Бразила, четири дана касније у 11 следи меч са Камеруном, а 2. децембра са Швајцарском, поново од 20 часова.

Дмитровић је дуго био у београдској Црвеној звезди, чију је омладинску школу прошао, али у сениорском фудбалу није забележио ниједан званичан меч за црвено-беле.

После излета у мађарском Ујпешту и енглеском Чарлтону, голманску срећу нашао је у Шпанији.

Прво је бранио за Алкоркон, потом и за Еибар, где је забележио 130 наступа, одакле 2021. прелази у Севиљу.

Рођен је у Суботици, а учествовао је и на Светском првенству у Русији, али се није баш набранио поред Владимира Стојковића, тада првог голмана.

Како ће бити у Катару и даље није познато, али делује да предност овог пута има Вања Милинковић Савић.

Павловић је за веома кратко време постао један од миљеника навијача Партизана.

Пре свега због велике борбености, посебно у мечевима против Црвене звезде, када је често био један од најбољих на терену.

Рођен је у Шапцу и познат је по надимку Калаба, а његов отац Жељко изјавио је недавно за Моцарт спорт да је Страхиња од малих ногу био изразито срчан и борбен.

У комшилуку је, наводи, био и до пет година млађи од свих, али је увек играо са њима фудбал, „закуцавао се у снажније од себе, устајао и борио се".

Тај стил је задржао и данас, када је често далеко снажнији од свих.

У омладинску школу црно-белих је из родног града стигао је 2015, за први тим је дебитовао 2019. и са само 17 година одиграо први вечити дерби.

Павловић је из Партизана прешао у Монако, одакле је на позајмице ишао у белгијски Бриж и швајцарски Базел, а данас брани боје аустријског Ред Бул Салцбурга.

Када је био мали бавио се и фолклором, који је играо до трећег разреда.

Игра на позицији штопера, тј. централног играча одбране и делује да му је место у првој постави репрезентације зацементирано.

Ераковић је међу „орловима" једини представник Суперлиге Србије - игра за Црвену звезду, чију је омладинску школу прошао.

Познат је по надимку Чупа, због коврџаве косе, и у последње две године прошао је дуг пут.

За сениорски тим црвено-белих је дебитовао 2020. и тај почетак, какви они често знају да буду, нимало није био лак.

У првом дербију против Партизана био је директан кривац за гол црно-белих.

Међутим, клуб и тренер Дејан Станковић су веровали у њега и Ераковић је за кратко време, иако и даље веома млад, постао један од кључних и најстандарднијих играча Звезде.

У последње две године пружао је одличне партије и у Лиги Европе, а посебно у дербијима против Партизана.

Игра штопера.

Миленковић је поникао у Партизану и већ пет година успешно игра за италијанску Фиорентину.

У последње време његово име се стално помиње у трансфер спекулацијама, тако да би ускоро могао да постане део већег клуба.

Рођен је у Београду, познат је по надимку Блеки, а фудбал је почео да тренира са сестром Јеленом, која је од њега старија две године.

За први тим Партизана дебитовао је 2016, а навијачи црно-белих га посебно воле због гола Звезди који је постигао у финалу купа 2017. и то на последњем мечу за београдски клуб са којим је освојио и првенство Србије.

Одиграо је и сва три меча групне фазе Светског првенства у Русији 2018.

Игра штопера и место у првој постави репрезентације му је такође зацементирано.

Вељковић је један од ретких представника дијаспоре у репрезентацији.

Рођен је у Базелу, у Швајцарској, где је и почео фудбалску каријеру.

Прво је играо за млађе категорије репрезентације Швајцарске, али се одлучио за Србију.

Већ пет година игра за немачки Вердер из Бремена и један је од неколико репрезентативаца који су на Светском првенству за јуниоре на Новом Зеланду 2015. освојили злато.

После Базела, Вељковић је прешао у славни Тотенхнем, али се тамо за три године није наиграо - забележио је само два званична меча.

После позајмица у Мидлзброу и Чарлтон Атлетику, прешао је 2016. у Вердер, где је до сада одиграо више од 160 утакмица.

Такође је централни играч одбране, а био је и један од путника на Мундијал у Русији, где је играо у мечу против Бразила.

Шта год у каријери да направи, један од тренутака који ће Максимовића целог живота пратити је онај из деведесетог минута финалног меча против Бразила на Новом Зеланду.

Изашао је Максимовић тада сам пред гол „селесаа" и мирно ћушнуо лопту испод голмана.

„Гооооо, гоооол, 2:1", урликао је тада коментатор РТС-а Александар Стојановић.

Рођен је у Бањи Ковиљачи, али се током каријере доста напутовао, тражећи дуго место под фудбалским небом.

У омладинској каријери био је део Црвене звезде, али тамо није успео, па је још као тинејџер морао у Италију и Словенију, где је и дебитовао у сениорском фудбалу и то за Домжале.

Потом прелази у казахстанску Астану, па у Валенсију, да би срећу коначно пронашао у шпанском Хетафеу, за који игра од 2018. године.

Игра на средини терена, био је на Мундијалу у Русији 2018, али није улазио у игру.

Радоњић би у овој репрезентацији лако могао да добије епитет играча са најбурнијом фудбалском каријером, иако му је тек 26 година.

Његов фудбалски пут неколико пута је био на ивици амбиса, али је он сваки пут успео да се извуче, пре свега захваљујући великом таленту и невероватној брзини.

Рођен је у Нишу и годинама је био у школи Партизана, иако је велики навијач Црвене звезде.

Први професионални уговор потписао је 2014. са славном Ромом. Провео чак пет година у клубу, али није одиграо ниједну утакмицу.

Радоњић је у то време био познат као велики таленат и млада нада српског фудбала, али и неко ко више ужива у ноћним изласцима, него у тренинзима и утакмицама.

Каријеру је оживео у Чукаричком, одакле 2017. стиже у Црвену звезду, где је годинама био један од најбољих играча клуба, незаустављиво шпартајући уз десну аут линију.

Брзоноги фудбалер потом прелази у Марсеј, али следи нови пад и низ позајмица - у Херти из Берлина, португалској Бенфици, све до Торина, чији је сада члан.

У недавном интервјуу за РТС изјавио је да се смирио и да се сада само бави фудбалом.

Био је и део Светског првенства у Русији, где је играо против Швајцарске и Бразила.

Игра на позицији крила.

Гудељ је већ дуго у Шпанији, где брани боје славне Севиље.

Рођен је у Београду, али је детињство провео у Холандији.

Син је Небојше Гудеља, некадашњег фудбалера Партизана и холандске Бреде, где је управо Немања дебитовао у професионалном фудбалу.

Потом је наступао за АЗ Алкмар и Ајакс, два велика холандска клуба, одакле се отиснуо у Кину, из које се вратио 2018. - прво у португалски Спортинг, па годину касније у Севиљу.

Његов млађи брат Драгиша је такође фудбалер, а медији о Немањи често пишу и због везе са певачицом Анастасијом Ражнатовић, ћерком певачице Светлане Цеце Ражнатовић.

Игра на позицији централног или задњег везног, а селектор Стојковић га је у неким мечевима користио и као штопера.

Иако има само 28 година, Митровић је најбољи стрелац у историји репрезентације - како год да се та држава звала, а променила је доста имена и великих фудбалера - што доста говори.

Посебно се памти његов гол главом у 90. минуту против Португала, у последњем мечу квалификација за Мундијал, којим се репрезентација и пласирала у Катар.

Ипак, Митровић је много више и од тих голова - играо је за репрезентацију када год је требало, давао увек све од себе и многи га виде као душу овог тима.

Познат је и по песми Mitro's on fire, навијачкој обради песме Freed from desire италијанске певачице Гале, која га прати већ годинама.

Рођен је у Смедереву, а поникао у Партизану, где је био познат по головима, великој борбености, жељи и - фризурама.

Митровић из Партизана прелази у Андерлехт, а одатле поново у црно-беле, али са севера Енглеске, у Њукасл.

После тога завршава у Фуламу, чији је данас симбол.

Наступио је и на Мундијалу у Русији, а посебно се памти меч против Швајцарске када је постигао први гол, а потом имао и спорну ситуацију.

Митровића су у противничком шеснаестерцу, приликом једног центаршута, држала двојица играча, али се судија Феликс Брих није огласио.

Кратко и јасно - капитен, права десетка, број који увек иде највећим мајсторима.

Тадић је годинама један од најважнијих репрезентативаца Србије.

Рођен је у Бачкој Тополи, месту у Војводини, на северу Србије.

У каријери је променио пет клубова, али је у сваком био важан шраф.

Поникао је у новосадској Војводини, одакле је прешао у Холандију, Грониген и Твенте, да би потом четири године играо у Премијер лиги за Саутемптон.

У славни холандски Ајакс је стигао 2018, где је данас капитен.

Остала је упамћена Тадићева партија у победи од 4:1 против Реала из Мадрида из 2019, када је био убедљиво најбољи играч на терену.

Француски лист Л'Екип Тадићу је тада дао оцену десет, што се веома ретко дешава.

За репрезентацију Србије дебитовао је још 2008. и један је од ретких који може да се похвали да је национални дрес бранио и на Олимпијским играма.

Јовић је дуго важио за једног од највећих талената у Србији, али је такође неко ко је дуго тражио срећу у клупској средини.

Рођен је у Лозници, али је одрастао недалеко од Бијељине, града у Босни и Херцеговини.

Поникао је у Црвеној звезди, где је са 16 година и пет месеци постао најмлађи стрелац у историји клуба, а онда у том тренутку и најмлађи учесник вечитог дербија у историји.

Из тог периода остала је прича како су његов отац и он спавали у колима испред Звездиног стадиона, само да би Лука играо за црвено-беле, али и о неким несташлуцима.

Иако је увек имао и знање и грађу за врхунског фудбалера, Јовић је био познат и као велики љубитељ слаткиша, које је чак шверцовао на Звездине припреме.

Из Звезде је као веома млад прешао у Бенфику, али се тамо није наиграо - прослеђен је на позајмицу у Ајтрахт Франкфурт, где је блистао и надавао се голова.

То му је донело позив Реала из Мадрида, у који је прешао за 60 милиона евра, што је један од највећих трансфера у историји српског фудбала.

Међутим, Јовић у Мадриду никако није налазио праву форму - голови нису долазили.

После три године прешао је у Фиорентину, где данас игра са Миленковићем.

Био је и део Мундијала у Русији, где је забележио један меч.

Прочитајте и ове приче о Светском првенству:

Рајковића су многи први пут упознали на Новом Зеланду, где је био први голман „орлића" у које се земља тих дана до ушију заљубила.

Рођен је у Неготину, а сениорску каријеру је почео у Јагодини, са којом има и освојен Куп Србије из 2013.

Рајковић из Јагодине прелази у Црвену звезду, где је као и даље веома млад имао доста запажених наступа и са којом 2014. осваја титулу шампиона Србије.

Убрзо је постао и капитен Звезде.

Потом је четири године бранио у израелском Макабију из Тел Авива, да би 2022. завршио у шпанској Мајорки, где је такође први голман.

Ово му је друго Светско првенство, а у Русији је био замена Владимиру Стојковићу.

Митровић је још један од сада већ ретких репрезентативаца који су се родили у СФРЈ и то у њеној престоници - Београду.

Фудбалер је шпанског Хетафеа, игра штопера и током дуге каријере играо је широм Европе, али је најпознатији по две ситуације у репрезентативном дресу.

Пре свега по вађењу лопте из гола у мечу Србије против Португала, током квалификација за Мундијал у Катар, када је она прешла линију, али судија то није видео, па гол није признат.

Који трен касније, Митровић је успео да телом блокира још један ударац ка празној мрежи.

Део репрезентације је већ годинама, а био је актер и чувеног меча против Албаније из 2016, у квалификацијама за Европско првенство, познатом по „случају дрон".

Митровић је тада први дохватио заставу „велике Албаније" која је са дрона висила изнад стадиона ЈНА у Београду, што је изазвало и инциденте на стадиону и прекид утакмице.

Каријеру је почео у словачкој Петржалки, играо је и у Белгији, да би потом стигао у Србију, где је бранио боје Металца из Горњег Милановца.

После кратког боравка у немачком Фрајбургу, стално место у тиму нашао је прво у белгијском Генту, потом у француском Стразбуру, одакле је стигао у Хетафе.

Живковић је један у низу фудбалера који су важили за велике таленте српског фудбала, а који срећу у клупским водама дуго није могао да нађе.

Највећи део каријере провео је у црно-белом дресу, прво Партизана, где је био најмлађи капитен у историји, а потом и грчког ПАОК-а, где се скрасио од 2020. године.

Један од најбољих пријатеља у Партизану био му је Немања Радоњић.

Навијачи црно-белих памте и проблеме око Живковићевог уговора, који фудбалер дуго није хтео да продужи, па је 2016. избачен из тима - тада је прешао у португалску Бенфику.

Рођен је у Нишу, а на Мундијалиту на Новом Зеланду био је један од најважнијих „орлића".

Памти се и податак да је био најмлађи дебитант у националном дресу у историји, а био је део и Мундијала у Русији.

Игра на средини терена.

Бабић је имао сличан пут као Живковић - од златних орлића са Новог Зеланда, до трновитог пута у сениорском фудбалу.

Тренутно наступа за шпанску Алмерију, где је стандардни штопер.

Рођен је у Бањалуци, у Републици Српској (РС), једном од два ентитета који чине БиХ и један од фудбалера којег је Милорад Додик, лидер РС-а, одликовао после Мундијалита.

Каријеру је почео у бањалучком Борцу, одакле прелази у новосадску Војводину, а са којом 2014. године осваја Куп Србије.

На крилима Новог Зеланда, Бабић је отишао у Шпанију и то у Реал Сосиједад, одакле 2017. прелази у Црвену звезду, где је провео четири године и освојио три титуле.

Међутим, ни тамо није све било како треба, јер није играо стандардно.

У Шпанију се вратио 2021, а са Алмеријом има и титулу у Сегунди, другој шпанској лиги.

Познат је као велики фан Николе Јокића, кошаркаша Денвер Нагетса, због ког се током ноћи буди да би гледао утакмице у НБА лиги.

Саша Лукић је такође заобилазним путем морао до велике сцене.

Рођен је у Варни, селу недалеко од Шапца.

У омладинску школу Партизана стигао је 2009, где први професионални уговор потписује 2013, на 17. рођендан.

Иако је за црно-беле одиграо тек 27 мечева, међу њима је било и европских дуела против Бате Борисова у квалификацијама за Лигу шампиона, као и у групној фази Лиге Европе.

У неколико партија је био и капитен, а у Торино је прешао 2016, где је такође био капитен.

Игра на средини терена.

Костића многи зову мотором репрезентације.

Игра на левом крилу, један је од најопаснијих играча овог тима и познат је као човек опседнут тренинзима.

Рођен је у Крагујевцу, где је и почео каријеру у локалном Радничком, одакле је отишао у иностранство, без успутних станица у Звезди или Партизану.

Каријеру је градио у Гронингену, а онда у Немачкој, где је наступао за више клубова.

Прво је био у Штутгарту, па Хамбургеру и онда у Ајтрахту, где се усталио, бележио најбоље партије и био један од најважнијих играча.

Са Ајнтрахтом је прошле сезоне освојио Лигу Европе, када је проглашен и за најбољег играча клуба, да би потом појачао славни Јувентус, где игра са Душаном Влаховићем.

На Мундијалу у Русији је одиграо сва три меча групне фазе.

Тренутно најатрактивнији играч репрезентације, неко о коме прича читав свет.

Игра за Јувентус и важи за једног од најбољих нападача планете - снажан, јак, брз, добро игра са обе ноге, главом.

Оно што је још важније, а што потврђују тренери и саиграчи, његова радна етика је још већа од његовог талента.

Рођен је у Београду, одрастао је у Земуну, а прве фудбалске кораке направио је у ОФК Београду, Фиорентини и Партизану.

За црно-беле је дебитовао 2016. и одмах добио број девет, статусни симбол свих нападача, јер су тај број носили сви највећи голгетери у историји.

Врло брзо су почели да падају рекорди.

Прво је постао најмлађи дебитант у историји Партизана, потом и најмлађи стрелац у клупској историји, а онда и најмлађи дебитант у историји вечитих дербија.

У Фиорентину је прешао 2018. и тамо се задржао четири године, да би током овог лета завршио у Торину и то за великих 70 милиона евра.

Иако има само 24 године, Рачић је у каријери имао много селидби.

Рођен је у Краљеву, има брата близанца Богдана, а игра на средини терена.

У млађим категоријама променио је низ клубова, али важи као изданак чувене школе ОФК Београда - и то један од последњих после финансијског слома клуба.

Први професионални уговор потписао је 2016. са Црвеном звездом, где је све време представљан као млада нада клуба.

После тридесетак мечева на Маракани, Рачић прелази у шпанску Валенсију.

Последњих година често је на позајмицама, тренутно у португалској Браги.

Милинковић Савић је већ неколико година главна звезда свих прелазних рокова и најсочнијих трансфер гласина.

Једни га селе у Манчестер Јунајтед, други у Јувентус, трећи ко зна где, а све за баснословне цифре у којима нулама нема краја.

Међутим, то се никада не деси - што не значи да ускоро неће - пре свега зато што тврдоглави власник Лација неће да га прода тек тако.

Сергеј за то време игра фудбал и то као један од најбољих асистената света.

Рођен је Шпанији, као и његов млађи брат Вања Милинковић Савић, јер је њихов отац Никола Милинковић тамо играо фудбал.

Каријеру је почео у новосадској Војводини, а пре одласка у Рим кратко је играо у белгијском Генку, а још један је у низу „златних орлића" са Новог Зеланда у овом саставу.

Већ седам година је у Лацију, где је један од најважнијих играча, па га зову Серђенте (наредник на италијанском).

Игра на позицији централног или офанзивног везног, на терену плени висином и добром техником, а на дресу је углавном потписан именом - Сергеј.

Менаџер му је Матеја Кежман, бивши репрезентативац Србије.

Био је део састава на Мундијалу у Русији, где је одиграо сва три меча групне фазе.

Ђуричић је дуго важио за једног од најталентованијих фудбалера у Србији из генерације 1992, али је и он дуго тражио пут до среће.

Био је део Звездине омладинске школе, где није успео да се пробије, тако да је у сениорском фудбалу дебитовао у нижелигашком Радничком из Обреновца, његовог родног места.

Из Радничког прелази у холандски Херенвен, па у Бенфику, али се тамо није наиграо, као ни на бројним позајмицама - Мајнцу, Саутемптону и Андерлехту.

После једног гола у Херенвену скинуо је дрес, а на мајици испод је писало „11.500, брате, моје место", у част родног Обреновца.

На крају је завршио у Италији, где је после Сампдорије и Беневента стабилност на крају нашао у Сасуолу.

Данас је поново део Сампдорије, где му је тренер Дејан Станковић, бивши капитен репрезентације Србије и донедавни тренер Црвене звезде.

Игра на средини терена, а омиљена му је позиција десетке.

Као дете је био актер Звездиног Сусрета генерација из 2001, када су у част десет година од титуле Купа шампиона ревијални меч играли тим из 1991. и тада актуелни тим црвено-белих.

Увод је био меч петлића, када је на Маракани и мали Ђуричић показао шта зна.

Лазовић би по неким животним питањима могао да буде сушта супротност Радоњићу - иако играју на сличној позицији - јер сви о њему стално причају као о тихом и скромном момку.

Тренутно наступа за италијанску Верону и игра крило или офанзивног бека.

Рођен је у Чачку, а изгледа да му је фудбалска каријера предодређена.

Његов отац изјавио је недавно за Моцарт да је Дарко име добио по Дарку Панчеву, чувеном фудбалеру Звезде из похода на кров Европе и света те 1991.

Каријеру је почео у Борцу из Чачка, одакле је 2009. прешао у Црвену звезду, где је провео чак шест година и био један од најважнијих и најстандарднијих играча.

Навијачи Звезде посебно памте Лазовићеве сузе после тешког пораза од Бордоа у последњим минутима меча и елиминације у квалификацијама за Лигу Европе.

На крају је био и капитен Звезде, а колико је за ту генерацију био важан показује и то да је Роберт Просинечки, тада тренер црвено-белих, једном управи током припрема рекао да ће да скочи са терасе уколико продају Лазовића.

После Звезде играо је за Ђенову, где је провео четири године, да би 2019. стигао у Верону.

За сва три клуба одиграо је више од 100 мечева, што доста говори о њему.

Милинковић Савић би требало да буде први голман репрезентације у Катару.

Он је голман који добро зна да игра и ногом, а познато је и да заправо веома добро зна да игра фудбал.

А међу стативе је, како сам каже, пре свега стао зато што не воли да трчи.

Брани за италијански Торино, а рођен је у Шпанији, као и његов брат Сергеј.

Каријеру је почео у новосадској Војводини, одакле је још као тинејџер прешао у славни Манчестер Јунајтед, али се тамо није наиграо - није добио радну дозволу.

Вања потом прелази у пољску Легију, да би потом завршио у Торину, где се после неколико година разних позајмица усталио као први голман.

И он је 2015. са Новог Зеланда донео златну медаљу.

Иван Илић и његов старији брат Лука били су велике наде Црвене звезде, али је Иван у црвено-белом дресу забележио тек један наступ.

Ипак, остаће забележено да је у то време био најмлађи дебитант у историји Звезде - имао је само 16 година и 15 дана.

Њихова мајка је Данијела Илић, легендарна кошаркашка репрезентативка Југославије, освајачица сребра на Светском првенству 1990. и Европском првенству 1991. године.

Он и његов брат су још као тинејџери у пакету продати у славни Манчестер сити, али је и Илић дуго лутао док није пронашао срећу.

Сити га је прво послао назад у на позајмицу Земуну, а потом у холандску НАЦ Бреду.

Илић потом 2020. године стиже у италијанску Верону, где је данас стандардан играч.

Рођен је у Нишу и игра на средини терена.

Његов брат Лука тренутно брани боје ТСЦ-а из Бачке Тополе, као позајмљени фудбалер француског Троа, док је њихов отац Срђан бранио боје Радничког из Ниша.

Младеновић је такође бивши црвено-бели.

Рођен је у Чачку, где је почео каријеру у локалном Борцу, да би потом 2011. прешао у Звезду.

Навијачи црвено-белих посебно га памте по лепом голу у трагичном мечу против Бордоа.

Игра на позицији левог бека или левог крила, а Дарко Лазовић, саиграч из Чачка, Звезде и репрезентације, назива га „генератором енергије у свлачионици".

У то време Звезда је пролазила и кроз велике финансијске проблеме, због чега је било проблема са Младеновићевим уговором.

Прво је отишао у белоруски Бате Борисов, па немачки Келн, а онда и у Стандард из Лијежа.

Срећу је нашао у Пољској - прво је наступао за Легију из Гдањска, а потом и за Легију из Варшаве, где игра са великим успесима.

Грујић је један од ретких који може да се похвали да је из Суперлиге Србије прешао право у један од највећих клубова света - славни Ливерпул.

А у Србији је наступао за Црвену звезду, чију је омладинску школу прошао.

Међутим, Грујић се у Ливерпулу није наиграо, стално је морао на позајмице - прво у Кардиф, потом и у немачку Херту, а данас наступа за лисабонски Порто.

Рођен је у Београду и игра на позицији централног или дефанзивног везног.

Био је и део састава на Мундијалу у Русији, али тамо није играо.

И он је „златни орлић" са Новог Зеланда.

Све фотографије: Getty Images

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]