Душан Влаховић, Јувентус и фудбал: Торински гигант довео нападача - голгетер постао најскупљи српски играч у историји

„Овај момак је монструм, једног дана ће вредети 100 милиона евра" - овако је некадашњи тренер фудбалера Партизана Иван Томић једном приликом описао Душана Влаховића.

Томић, некадашњи фудбалер, потом директор и тренер у Партизану, није погрешио - Влаховић је постао најскупљи играч у историји српског фудбала.

На дан када је напунио 22 године, Влаховић је прошао све лекарске прегледе, а потом потписао уговор на четири и по године са торинским Јувентусом, једним од највећих светских клубова.

Јувентус је платио Фиорентини чак 75 милиона евра за младог голгетера, од чега је пет милиона у бонусима.

Према извештајима италијанских медија, 22-годишњи српски репрезентативац ће годишње зарађивати седам милиона евра.

Влаховић ће у Јувентусу носити дрес са бројем седам који је претходно носио Кристијано Роналдо, а могао би да дебитује већ у недељу, 6. фебруара против Вероне.

Од како је 2018. године прешао у Фиорентину из Партизана, за који је одиграо тек мало више од 500 минута у сениорској конкуренцији, Влаховић је из сезоне у сезону био све бољи и убрзо постао један од најтраженијих фудбалера у Европи.

Осим Јувентуса, желели су га и неки енглески клубови, међу којима су Арсенал и Тотенхем показали највише интересовања.

„Јуве је Јуве"

Тако је гласио одговор Дарка Ристића, Влаховићевог агента, на питање италијанских новинара да објасни зашто је млади играч изабрао Јувентус испред понуда из Енглеске.

Влаховићев трансфер у Јувентус не само да је највећи за неког српског фудбалера, него је и најскупљи у неком зимском прелазном року у Серији А.

До сада је долазак Пакете у Милан 2019. држао рекорд - тада је овај играч био плаћен скоро 40 милиона евра.

Уједно, ово је и највећи трансфер у историји Фиорентине - рекорд је до сада држао Федерико Кијеза са 50 милиона евра.

Влаховић је ове сезоне постигао 20 голова у свим такмичењима за Фиорентину, поред одлучујућих голова у победама Србије над Азербејџаном и Луксембургом који су довели до директног пласмана репрезентације на Светско првенство у Катару касније ове године.

У последње две сезоне, Влаховић је постигао 38 голова: бољи од њега у првих пет најјачих европских фудбалских лига су само Роберт Левандовски (Бајерн Минхен - 64 гола), Ерлинг Халанд (Борусија Дортмунд - 43 гола) и Карим Бензема (Реал Мадрид - 40 голова).

Али једино српски фудбалер на овој листи није играо у европским куповима.

Влаховић је постао пети српски фудбалер у Јувентусу - пре њега црно-бели дрес носили су Владимир Југовић, Зоран Мирковић, Дарко Ковачевић, Милош Красић.

Иван Ергић је као млади фудбалер био регистрован, али није одиграо ниједну званичну утакмицу за торински клуб, па је прослеђен на позајмицу у швајцарски Базел где је провео осам година.

Према прописима Европске фудбалске уније, матични клуб из којег је фудбалер поникао треба да добије три одсто вредности целокупног трансфера.

У случају Влаховићевог трансфера, суму од око два милиона евра ће добити Партизан.

Партизан је продао младог нападача Фиорентини 2017. године за 1.900.000 евра.

Замало да буде зубар

„Као мали сам желео да упишем медицину.

„Моја мајка је зубарка и она ми је пренела интересовање за тај позив.

„Ипак, кад сам прикључен првом тиму Партизана, морао сам да одустанем од дечачке жеље и посветим се фудбалу", рекао је Влаховић у интервју за италијански Коријере дело спорт у марту 2021. године.

Влаховић је рођен у Београду 28. јануара 2000. године и професионалну каријеру је започео у Партизану.

Постао је најмлађи дебитант у историји клуба када је заиграо на утакмици против ОФK Београда, 27. фебруара 2016.

Убрзо је постао и најмлађи стрелац у историји лиге, преузевши ту титулу од Луке Јовића, сада играча Реала из Мадрида.

О његовом преласку у Енглеску се већ тада говорило, али је убрзо постигнут договор са италијанском Фиорентином.

Када је прешао у Италију у сезони 2018/19, Влаховић је имао само 18 година.

Од њега се много очекивало, али је током прве сезоне одиграо само неколико сениорских мечева без голова.

Стартер је био на само једном мечу.

Већ следеће сезоне, постао је стални члан првог тима, али је његов учинак од шест голова на 30 утакмица брзоплете навео да отпишу играча који је још увек пекао занат.

Међутим, сезону 2020/21 је дефинитивно обележио, погуран вером тренера Ћезареа Пранделија који се у клуб вратио као менаџер у новембру 2020.

Од 16. децембра 2020. Влаховић је дао 28 голова на 39 утакмица.

Постао је најмлађи играч који је постигао више од 20 лигашких голова за Виолу у једној сезони, још од дана када је то учинио разбарушени титан Серије А са краја 1990-их и почетка 2000-их година - Габријел Батистута.

Током ове године, само су двојица играча из пет најјачих европских лига - ефикасни дуо из Бундес лиге, Ерлинг Браут Халанд и Роберт Левандовски - постигли више од 25 голова, колико их је дао Влаховић.

А од оних који су до данашњег дана постигли више од 20 голова у календарској години, Влаховић чини трио најтраженијих играча, заједно са још двојицом млађих од 25 година, Ерлингом Халандом и Kилијаном Мбапеом.

Влаховић је наставио да пружа сјајне игре, али ускоро је постало јасно да је Пранделијев одлазак из Фиорентине у марту 2021. представљао велики ударац.

После хет-трика против Беневента, у марту 2021, Влаховић је рекао да му је Прандели „дао простор и улио самопоуздање у тренутку који је за мене био веома компликован".

„После локдауна, стигао је два сата раније на тренинг. Објаснио ми је шта значи бити шампион и на терену и ван њега. Он је прави гигант.

„Све му дугујем", рекао је Влаховић.

Шести српски фудбалер у Јувентусу

Пре Влаховића, чланови Јувентуса била су још петорица српских фудбалера.

Први је био Владимир Југовић, који је оставио и најдубљи траг.

Југовић је 1995. дошао из ђеновљанске Сампдорије, а са Јувентусом је освојио Лигу шампиона, Серију А, европски Суперкуп и Интерконтинентални куп.

У лето 1998, Зоран Мирковић је стигао у торински клуб из Аталанте, а у црно-белом дресу је освојио Интертото куп.

Годину дана после Мирковића, у Јувентус је стигао Дарко Ковачевић из шпанског Реал Сосиједада који је на име обештећења зарадио 15 милиона фунти (тада скоро 35 милиона немачких марака).

Као и Мирковић, Ковачевић је освојио Интертото куп са Јувентусом.

У лето 2000, у редове италијанског гиганта из аустралијског Перт Глорија дошао је Иван Ергић, али он није дебитовао за први тим и после шест месеци је отишао у швајцарски Базел.

Последњи српски фудбалер који је потписао за Јувентус био је Милош Красић.

Јувентус је у августу 2010. платио 16,2 милиона евра за трансфер московском ЦСКА, Красић је у Торину остао две сезоне и освојио титулу првака Италије.

Ривалство навијача као додатни притисак

Додатну тежину преласку Влаховића из Фиорентине у Јувентус даје и деценијско љуто ривалство навијача два клуба.

Деценијско непријатељство, често уз елементе мржње настало средином тридесетих година 20. века, храњено судијским одлукама које су према мишљењу навијача из Фиренце, у неколико наврата одлучиле трку за титулу, кулминирало је 1990.

У лето те године, Роберто Бађо, тада веровато најбољи и најталентованији италијански фудбалер, прешао је из Фиорентине у редове омраженог противника из Торина.

„Био сам приморан да прихватим трансфер", рекао је Бађо у лето 1990.

На дан када је Фиорентина саопштила да продаје Бађа, у граду су избили нереди, дошло је до сукоба навијача и полиције, а повређено је 50 људи.

Јувентус је за тај трансфер издвојио осам милиона фунти, што је био светски рекорд у оно време.

У новије време, из Фироентине у Јувентус су између осталих прешли и Ђорђо Кјелини, садашњи капитен италијанске репрезентације - првака Европе, Федерико Кијеза, као и Бугарин Валери Божинов, који је после Јувентуса, Манчестер ситија, Парме и још неких клубова, играо за Партизан од 2015. до 2017. године.

Можда ће вас занимати и овај видео: Млада нада Арсенала - да ли је ово нови Тјери Анри?

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]