Светско фудбалско првенство 2022: Русија - од домаћина Мундијала до „одметника"

На страни зграде, километар и по од Кремља, џиновски, вишебојни мурал означава руско спортско достигнуће.

Голман Игор Акинфејев је приказан како брани пенал против Шпаније на Светском фудбалском првенству 2018.

Победа у том мечу довела је Русију до четвртфинала, што је изазвало славље широм земље.

Четири године касније, сасвим другачија слика.

Русија је прошла пут од домаћина Светског првенства и четвртфиналисте до међународног „одметника".

После инвазије на Украјину, фудбалска руководећа тела, Међунардона фудбалска федерација (ФИФА) и Европска фудбалска унија (УЕФА), суспендовале су руске клубове и репрезентацију из свих такмичења.

И друге међународне спортске федерације су Русији показале црвени картон.

Изолација од светског спорта једна је од многих последица руског рата у Украјини.

Руси се не такмиче, али то не значи да не прате Мундијал у Катару.

„Овде постоји велико интересовање за Светско првенство", каже московски новинар Сергеј Бунтман.

„Многи прате преко телевизије. Неки гледају јер воле фудбал, други да скрену мисли са ужасне ситуације са Украјином."

Меч ТВ, канал који преноси утакмице Светског првенства у Русији, уверен је да ће турнир гледати велики број људи.

„Имамо велику гледаност, премашила је сва очекивања", каже ми коментатор Меч ТВ-а Георгиј Черданцев.

„Традиционално, руски навијачи воле да гледају Енглеску, Немачку и Шпанију - земље чија национална првенства прате.

„Да се ​​Италија квалификовала, многи Руси би навијали за њих.

„Меси и Роналдо су посебни случајеви: као и свуда у свету, они овде имају појединачне присталице.

„Међу нашим такозваним 'активним фудбалским навијачима', популарна је и Србија, јер имају блиске везе са српским навијачима", каже Черданцев.

Навијачи московског Спартака су у одличним односима са присталицама београдске Црвене звезде.

Навијачи Партизана су блиски са присталицама московског ЦСКА, руски Зенит из Санкт Петербурга такође има добре односе са навијачким групама у Србији, пре свега са навијачима ОФК Београда.

Често се сетим 2018. године када је ова земља била домаћин Светског првенства.

Током једног месеца, Русија је показала да може да буде: гостољубива, отворена, пријатељска, инклузивна.

Чинило се као да је притиснуто дугме за паузу и све напетости са Западом - на пример, око тровања у Солсберију - одједном су нестале.

Страни фудбалски навијачи су се забављали на улицама.

Чинило се да су чак и полицајци били добро расположени.

Уочи тог турнира сећам се да сам похађао специјалну обуку за запослене у руским железницама.

Учили су их како да се осмехују странцима.

Русији је било стало до њеног имиџа. Или се, барем, тако чинило.

Данас је мало знакова добродошлице, пријатељских или инклузивних.

У јуну, четири месеца од почетка инвазије на Украјину, руски министар спољних послова Сергеј Лавров ми је рекао: „Русија није без мрља. Русија је то што јесте. И не стидимо се да покажемо ко смо."

Другим речима, није нас брига шта мислите о нама.

То је прикладан слоган за данашњу Русију.

Нема више часова о осмехивању.

Где су ствари кренуле наопако?

„То треба да питате Путина", каже Бунтман, „али Русија је већ била овом путу".

„Већ смо ишли ка изолацији, агресији и ксенофобији. Имали смо рат са Грузијом, онда се догодио Крим и борили се у Донбасу. Русија је већ почела политички да се затвара", додаје он.

А шта је са московским стадионом Лужњики?

На Светском првенству 2018, то је било место отварања и финалне утакмице.

Ове године је на истом стадиону председник Владимир Путин одржао велики политички митинг подршке војној офанзиви у Украјини.

Од спортског места до „специјалне војне операције".

Како су се само приоритети променили.

Изван стадиона, већина људи са којима разговарам ми кажу да прате Светско првенство 2022.

„Али волео бих да Русија игра", каже ми Едуард.

„Ако не можемо да учествујемо на међународним такмичењима, не можемо да унапредимо квалитет нашег спорта.

„Разумем да нисмо тамо због рата. Али мислим да политику треба држати подаље од спорта", каже Виктор.

„Погрешно је што Русија није на Светском првенству".

Још једна мисао.

Да ли би један месец емитовања Светског првенства могао да помогне да се промени перцепција руске јавности о земљама које државна пропаганда труди да демонизује?

Готово да не прође дан а да руски државни медији не оптуже Британију, САД и ЕУ за све, од „антируског расположења" до планирања руског пада.

Али шта ако Руси навијају за Харија Кејна и Енглеску?

Да ли то нешто мења?

„Многи људи овде имају неку врсту шизофреније или подељене личности", објашњава Бунтман.

„Неко може да проведе 90 минута хвалећи Харија Кејна и желећи да он постигне још голова за Енглеску.

„Затим, следећег дана, иста та особа може да гледа главне пропагандисте на руској телевизији и онда критикује злу британску политику".

Погледајте видео:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]