Серија Сендмен стигла на Нетфликс: „Азбука девете уметности“ и стрип који је променио свет

„Углавном им није много драго што ме виде", каже Смрт, бледа девојка разбарушене црне косе, стојећи неприметно у гомили људи.

„Плаше се предела без Сунца, а опет сваке ноћи ступају у твоје краљевство без страха."

„А ја сам далеко страшнији од тебе, сестро", одговара њен брат Сан, познат и као Морфеј, такође веома блед, тамне косе и издуженог лица - барем у овом облику.

Ипак је он један од Свевремених и уз Смрт, Судбину, Страст, Сила, Суманутост и Суморност, који су у њиховим доменима моћнији и од богова, обликује свет какав знамо.

Када људски род покуша да зароби Смрт, а заправо у кавезу заврши Морфеј, биће великих последица по апсолутно све, а посебно по њега самог.

И тако почиње Сендмен Нила Гејмена, један од најутицајнијих стрипова свих времена.

„То је једно богато врело ерудиције, маште и имагинације, која није виђена до тада - због тога је Сендмен оставио толики траг", каже писац Горан Скробоња, који је Сендмена превео на српски.

Сендмена многи већ дуго називају једним од стрипова који је променио перцепцију света о деветој уметности, као и „размеђем високе и популарне културе".

„Свако ко воли девету уметност треба макар једном у животу да прочита Сендмена", оцењује Никола Драгомировић, стрип критичар.

Драгомировић сматра Сендмена „стрип азбуком".

„Сендмен је био испред свог времена, експериментисао је жанровима на начин на који се сценаристи и данас муче да достигну", каже Драгомировић за ББЦ на српском.

„Један је од неколико стрипова који су генерације аутора научили како да пишу добру причу, зато је значајан", додаје.

Три деценије од објављивања, Сендмен је стигао и на мале екране - Нетфликс је објавио прву сезону серије и коментари су углавном позитивни.

„Баш ми се свидела, врло сам пријатно изненађена", каже Софија Вуковић Петрик, филмска критичарка и сарадница Друштва љубитеља фантастике „Лазар Комарчић", за ББЦ на српском.

„Адаптација је јако верна, снимано је тако да се виде ти стрипски фрејмови и неке ствари су јако пажљиво одрађене... Види се да је и Гејмен учествовао у продукцији".

Можда је и Сан мало умешао прсте, ко зна.

Зашто је Сендмен тако значајан

„Чуде ме људи. Њихов страх према дару моје сестре тако је необичан", каже Морфеј, док са сестром обилази оне којима је остало толико удаха да могу да их изброје на прсте једне руке.

„Природно је умрети, баш као и родити се", пише потом белим словима на црној позадини, док у близини лежи неколико непомичних тела.

„Али они се ње плаше. Стрепе. Труде се да је избегну. Не воле је."

Драгомировићу је тај „Звук њених крила" одувек био не само омиљени део Сендмена, већ и уопште најлепша прича која за тему има смрт као појаву.

„Сендмен и Смрт причају док она брижно скупља душе", присећа се.

„Остала ми је незаборавна њена констатација да се сви плаше краја живота, а у снове радосно хрле без страха, као и да је зато Сан незахвалан."

Сан у том тренутку, иако је један од свемоћних Свевремених - персонификација метафизичких ентитета - пролази кроз неку врсту егзистенцијалне кризе.

„Гејмен је таквог лика сместио у фантази хорор окружење и као једно од првих искушења задао му је да сумња у себе и сврху свог постојања", каже Драгомировић.

Овај мотив се провлачи кроз целу серију, додаје.

„Причу о омнипотентном бићу је замислио као потрагу за самим собом, плус је у причу уткао сваку замисливу митологију, Шекспира, легенде и предања."

У Сендмену се тако, између осталих, појављују муза Калиопа из грчке митологије, Один и Локи из нордијске, Суђаје из старословенске, богиња Иштар из древне Месопотамије, а Каин и Авељ из Библије.

Сам Сендмен је биће из митова на северу Европе, које деци доноси лепе снове, посипајући им песак по очима.

Оригинални серијал изашао је у 75 епизода, од јануара 1989. до марта 1996. године, за издавачку кућу Ди Си комикс (DC comics).

Епизоде су касније објављене у десет књига, уз накнадно дописане Бескрајне ноћи и Увертиру.

Све су објављиване и у Србији - прво у издању Белог пута, потом Дарквуда, а данас Чаробне књиге, која је до сада издала три дела.

Сендмен је у међувремену стекао завидну репутацију и постао један од првих стрипова на бестселер листи Њујорк тајмса.

Уз Повратак мрачног витеза Френка Милера,Надзираче Алана Мура и Мауса Арта Шпигелмана, првог стрипа који је освојио Пулицерову награду, Сендмен се наводи као дело због којег је свет схватио да се кроз цртане приче може говорити о озбиљним темама.

До тада су стрипови углавном били виђени као жанр намењен деци и тинејџерима.

„Кад сам први пут читао, сећам се да ме је фасцинирало то што до тада нисам прочитао ништа слично", каже Драгомировић.

„Ако неко данас чита Сендмена, можда ће уочити ствари које је досад хиљаду пута видео, али све то је дошло после њега и због њега, само много слабије и разводњеније."

Писац и преводилац Горан Скробоња каже да на почетку није био тако одушевљен, пре свега због цртежа који му је био „непривлачан" и „сувише необичан".

„Међутим, када сам почео да читам, схватио сам да то уопште није важно, што ће рећи да су прича и приповедање Нила Гејмена преузели примат и све обједињавали", каже Скробоња за ББЦ на српском.

Управо то види и као највећи квалитет серијала.

„Људи када помисле на стрип увек мисле на стрип јунаке који стално изгледају исто, а овде имате безброј визија Сендмена, јер је он оличење снова и мора бити индивидуалан.

„Има епизода у којој је у свету мачака, где су само мачке, па је и он мачкасти Сендмен."

Тијана Мишић Станковић, љубитељка стрипа и власница стрипарнице у Нишу, каже да је Сендмена први пут читала пре десетак година.

„Рецимо да сам била затечена његовом оригиналношћу, иако сам знала да је реч о сасвим другачијем излету у свет стрипа од уобичајених", наводи она.

Највише јој се, каже, допало што је Гејмен у стрипу комбиновао различите епохе и личности, као и „питања која сваки човек поставља себи".

„Сендмен је и прича о причама, показао је колико су људима заправо важне приче.

„А док читате стално имате осећај да ћете на некој од страница наићи на питање које и сами стално постављате... Понекад ћете добити и један од могућих одговора", каже.

Како је Сендмен настао (и стигао у Србију)

„Ти Британци - прешло им је у навику да нам натурају нове ствари, да нам показују како се то ради", пише у уводнику Сендмена Пол Вилсон, тада један од уредника Ди Сија.

Рокенрол су, каже, Американци измислили, а Британци изменили доласком Битлса и Стонса.

„Годинама касније, једна тиша, али подједнако револуционарна инфилтрација одиграла се у свету стрипова... Стрипова! И они су наши", пише Вилсон.

Гејмен и његов Сендмен део су те инфилтрације.

„Почео је да ради у америчком стрипу као део британске инвазије осамдесетих и то на препоруку пријатеља и колеге Алана Мура, који је и покренуо ову појаву", каже Драгомировић.

Алан Мур је један од најпознатијих стрип сценариста на свету, аутор графичких романа Надзирачи, В као Вендета, Бетмен: Убиствени виц и Из пакла.

„До тада је амерички суперхеројски мејнстрим био у стагнацији и они су га дословно пробудили из коме, устаљене ликове су реинтерпретирали на дотада невиђен начин", објашњава Драгомировић.

Кључну улогу у томе, додаје, одиграла је Керен Бергер из Ди Сија, коју назива „уредничком визионарком".

Да, Сендмен је заправо стари суперхеројски јунак из четрдесетих и педесетих година прошлог века, али он нема никакве везе са Гејменовом верзијом.

„Понудила му је да удахне живот том опскурном серијалу, он је захтевао пуну уметничку слободу, пристала је... Остало је историја", наводи Драгомировић.

„Створио потпуно нову митологију, која се врти око тог суперхеројског света, али га превазилази и залази у све сфере људске имагинације и митологије", додаје Скробоња.

Скробоња се сећа да је Краља Снова први пут упознао „1993. или 1994. године", у време када је овај стрип још излазио.

„Морам да признам да сам био толико очаран да сам решио да га некако представим малобројној публици у Србији, тада окупљеној око 'Лазара Комарчића'.

„Друштво је тада имало чувени фанзин Емитор и ја сам прву епизоду скенирао, превео и тамо објавио - то је био почетак", присећа се Скробоња.

Неколико година касније, Сендмена први пут чита и Драгомировић.

„Сећам се да сам прве приче на енглеском читао још 1996, док сам био на првој години студија археологије, а то је било време студентских протеста и оних силних политичких превирања."

Током 1996. и 1997. године широм Србије одржани су масовни грађански и студентски протести против власти Слободана Милошевића, председника Савезне Републике Југославије.

„Крај приче сам прочитао у дигиталном формату негде 2004, док сам био на служењу цивилног војног рока", сећа се Драгомировић.

Касније је, додаје Скробоња, свима „постало јасно какав је то феномен", па је стрип први пут 2008. званично објавила издавачка кућа Бели пут.

Многи љубитељи стрипа у Србији тада су већ увелико набављали америчка издања, и „дигитална пиратерија није била непознаница", каже Драгомировић.

Скробоња је преводио Сендмена и за Бели пут, и његово дело се и данас користи.

А колико је било тешко превести Сендмена?

„Теже и изазовније него када су у питању други стрипови, који су обично једноставни што се тиче тих натписа и дијалога", каже Скробоња.

„Овде је заиста свака реч имала функцију и било је дивних епизода које су биле прави изазов, попут оне из треће књиге, са Шекспиром и Сном летње ноћи.

„То је било право уживање за рад".

О фантастици код Гејмена

Маја Абаџија, књижевна критичарка

Било да је ријеч о стрипу, графичкој новели или конвенционалним књижевним формама, Гејмен се прославио као аутор сасвим нетипичне прозе која жанровски почива негдје између хорора, фантастике и сатире.

Актуелним и значајним, али и препознатљивим аутором, чини га то што преосмишљава митолошке приче за савременог човјека, што понекад добија сасвим сумануте, али увијек врло забавне облике.

Примјерице, „Амерички богови", његов роман из 2001. године, укршта архајска вјеровања са савременим скептицизмом тако што митолошка божанства попут Одина и Чернобога спушта на земљу, претварајући их у препознатљиве и духовито интерпретиране фигуре из популарне културе - мистериозног преваранта и источноевропског грубијана.

С друге стране, данашњица захтијева нове богове - медије, интернет, чак и невидљиву руку тржишта - које Гејмен подиже на небеса у неочекиваним и забавним персонификацијама.

У „Сендмену" Гејмен користи сличан поступак, имагинирајући дисфункционалну „породицу" тзв. Свевремених, где се упушта у неспутану интертекстуалну игру са легендама, светим текстовима, окултним апокрифима...

У оба ова дјела видимо јасну интенцију аутора да креативно истражује савремену духовност, и то не без ироније, уз свијест да се и са тобоже недодирљивим „светим" стваралачки ум може поиграти.

Тиме нам као читатељима и читатељицама отвара нове углове гледања на архаичне приче, које јесу несумњиво у коријенима свјетске културе.

Гејмен заправо на начин примјерен модерном сензибилитету поново разоткрива радост приповиједања, која јесте у коријену свих митологија и вјеровања.

Данас можда не зависимо од хирова моћних и љубоморних божанских фигура, али сасвим сигурно и даље причом и причањем објашњавамо свијет себи и другима.

Свијет који је нам је и данас понекад неразумљив и збуњујући као што је био и нашим прецима.

'Шварценегер је Сендмен' и како је дошло до серије

У годинама после Сендмена, Гејмен је постао један од најпревођенијих аутора фантастике на свету и у његове руке су отишле и бројне књижевне награде.

Најпознатији је по делима Амерички богови, Коралина, Никадођија, Књига о гробљу и Добра предсказања, на којој је радио са Теријем Прачетом, чувеним аутором Дисквета.

Уследиле су бројне филмске и телевизијске адаптације, које најчешће нису оствариле значајан успех.

На адаптацији Сендмена дуго се радило, готово три деценије, али такође без успеха.

„Немогуће га је адаптирати, јер превазилази форму какву филм или телевизијска серија пружају", изјавио је раније Гејмен.

Током 1990-их била су два покушаја да се од прве две књиге направи филм - један се Гејмену свидео, други није - сценарио је назвао најгорим који је икада прочитао.

Оба су пропала, а касније је изјавио да би радије да Сендмен никада не буде претворен у филм, него да буде претворен у лош филм.

„Био сам престрављен да ће ме неко позвати телефоном и рећи ми 'добре вести, Арнолд Шварценегер је Сендмен'", наводи Гејмен.

Током двехиљадитих, Тери Гилијам је помињан као неко ко би могао да га сними, да би у наредној деценији - и скроз другом пројекту - Џозеф Гордон Левит био главни кандидат за улогу Сна.

И то је пропало.

На крају је све стигло до Нетфликса, који је у серију пренео причу из прве две књиге.

Драгомировић каже да је прву сезону одгледао чим је изашла.

„Утисци су позитивни или можда боље позитивнији него што сам страховао, негде у рангу онога што сам очекивао... Гејменово учешће у серији је уродило плодом", наводи.

Како каже, серија је у погледу екранизације стрипа „погодила суштину" и „адекватно пренела материјал на екран".

„Визуелно је веома упечатљив, а неке наративне нити су још боље одрађене него у стрипу, који је Гејман ипак радио у веома раном периоду каријере.

„Иако су то ситнице, са данашњим искуством је успео да похвата те неке конце који су му у младости промакли".

Ипак, додаје, треба имати на уму да је реч само о првој сезони и да „прича има још довољно времена да се упропасти."

До дела негативних критика дошло је због кастинга - поједини ликови другачијег су етницитета, пола или боје коже него у стрипу, што се некима није свидело.

Драгомировић сматра да се ради о „тренду у данашњој кинематографији и серијама", али истиче и да је Сендмен као стрип „увек био прогресиван и испред свог времена".

„Свако коме смета што у серији постоје ЛГБТ ликови, или што је неки лик у стрипу мушкарац, а овде жена, или није читао стрип или је то чинио врло површно.

„Предлажем да обнове градиво."

Софија Вуковић Петрик се слаже.

„Неки су одлепили пре свега због тога како Смрт изгледа, али је мени она баш симпатична, пријатно сам изненађена... Има ту пријемчиву личност какву треба да има."

За њу су сви глумци добро изабрани, посебно они старији, али Драгомировић доводи неке одлуке у питање.

„Гвендолин Кристи као Луцифер просто не лежи, али немам замерку на Хауел-Баптисту као Смрт, нити Тома Стариџа као Сан, иако му често фали те мрачне харизме коју има у стрипу.

„Дејвид Тулис као Џон Ди апсолутни погодак и доминира екраном у свакој сцени где је присутан."

Он серији највише замера на „недостатку икакве упечатљиве музичке подлоге", док Тијана Мишић Станковић каже да је „сама естетика стрипа могла да буде боља".

„Мислим пре свега на колорит и контраст између различитих светова, али задовољна сам како су ликови пренети, а и сам сценарио има одличне моменте."

Шта даље?

Размишљајући како се људи плаше његове сестре и избегавају је, Морфеј се сетио песме заборављеног песника, а коју је некада чуо.

„Смрт ме данас чека: као опоравак болесног, као одлазак у врт после болести.

Смрт ме данас чека: као мирис тамјана, као када седиш под једром на добром ветру.

Смрт ме данас чека: као речни ток, као повратак човека са ратног брода кући.

Смрт ме данас чека: као дом који човек чезне да види, после година проведених у заточеништву."

Тај песник, помислио је, схватао је њене дарове.

„Моја сестра има функцију, баш као и ја. Свевремени имају обавезе. Ја имам обавезе."

И мало се боље осећао.

Тијани Мишић Станковић је омиљена прича Миљеници среће, зато што, како каже, показује „људску страну Сендменове личности".

Због таквих слојевитости, сматра да Сендмена треба прочитати макар једном у животу.

„Гејмен поставља многа питања о животу и смрти, али само на нека даје потенцијалне одговоре... Ипак, они су довољни да нас натерају да сами потражимо оне које у стрипу нисмо нашли."

Серија ће сигурно помоћи популаризацији Сендмена, али „нико не треба да очекује да ће достићи ниво приповедања из стрипа", додаје она.

„Сендмен је стрипско и књижевно дело за сва времена, класик."

Да ће Сендмен остати класик сматра и Драгомировић.

„Код њега се сигурно неће десити, као код Игре престола, да серија покрене светски хајп до те мере да популарност стрипа скочи.

„Већи је стрип од ње и увек ће то бити... На трону је већ 30 година и неће скоро с њега сићи."

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]