Балкан и стрип: Чији је вршњак Дилан Дог

Можда ће заувек остати мистерија како су се италијански стрипови издавачке куће Серђо Бонели Едиторе примили у бившој Југославији.

Како то да су Загор, Мистер Но, Марти Мистерија и Дилан Дог завршили баш на киосцима на Балкану, док готово нигде другде, осим у матичној Италији, ови јунаци нису имали успеха?

Са друге стране, можда се уопште том мистеријом не треба бавити.

Можда је просто треба посматрати као срећну околност. Случајност.

Не треба ни утврђивати ко је од Бонелијевих јунака био најпопуларнији међу читаоцима.

Али постоји један јунак који се посебно истакао, разликујући се, пре свега, од осталих колега из Бонелија, а потом и од стрип јунака с којима су читаоци са ових простора имали прилике да се сусретну.

Био је то Дилан Дог, истраживач ноћних мора, који је на југословенске киоске стигао 1987. године, само годину дана после премијере у Италији.

Када је 2017. године у Београду одржана трибина поводом тридесетогодишњице излажења стрипа Дилан Дог у Србији, неко од учесника је истакао да су Надзирачи, једна од најзначајнијих графичких новела, објављени у Америци у исто време као и Дилан Дог у Италији.

Да се неко у Југославији тада одважио да уместо Дилана Дога преведе чувени стрип Алана Мура, можда би стрип сцена изгледала другачије.

Можда. Опет, била би то случајност.

Диланова тридесетогодишњица је у Србији обележена издањем под називом Мајке и очеви.

У питању је било интегрално издање које садржи три епизоде - чувену Причу о Дилану Догу (оригинални број 100), Матер Морби и Матер Долороса - и неких стотинак страна пропратних текстова које су написали сценаристи и цртачи, скица и других додатака који доликују једном јубиларном издању.

Али Диланов тридесети рођендан - званични, италијански, који jе пао 2016. године - планирао је да обележи и хрватски писац, песник и есејиста Динко Крехо.

У књизи есеја Наш вршњак Дилан Дог, Крехо је, поред анегдота из сопственог детињства које се, свакако, тичу и Дилана Дога, читаоцима понудио и студију о једном стрипу.

Студију која истовремено одише субјективном топлином једном правог љубитеља овог стрипа, али и објективном оштрином некога који има читалачко, а и академско, покриће да о њему пише на више нивоа и провлачи га кроз различите теоријске, критичке, па и политичке филтере.

Издавачке ноћне море

Међутим, коцкице никако нису успеле да се поклопе тако да књига Наш вршњак Дилан Дог буде објављена баш на рођендан истраживача ноћних мора.

Првобитно је имао идеју да књига садржи илустрације, различите кадрове из епизода које помиње у текстовима, али није успевао да дође до издавача који би били заинтересовани за такав подухват.

„На крају сам нашао издавача који искључиво издаје стрипове, између осталог и Дилана Дога, и који је био јако заинтересован да то објави", каже Крехо за ББЦ.

Међутим, нову препреку је поставила италијанска издавачка кућа Бонели.

„Изгледа да су они били јако скептични према том пројекту, пуно су одуговлачили и постављали неке чудне услове.

„Били су скептични спрам идеје да неко пише тако нешто на језику који они не разумеју."

„После неколико година сапунице са њима, одлучио сам да рукопис објавим у неком полу-самиздату."

То је значило да мора да се одрекне и илустрација, како за њих није успео да добије ауторска права.

Стога се на корици књиге, која је из штампе изашла у фебруару 2021. године, нашао црвени киоск, објекат који представа једнако важан симбол за Креха када је реч о одрастању уз стрипове.

„Поднаслов књиге је 1986-2016. и у том смислу ја јесам обухватио тих првих 30 година, што се показало добром одлуком, јер последњих година има много промена у серијалу."

Погледајте видео: Уметник који слика иглом и концем

Чији је Дилан Дог вршњак?

Крехо је припадник генерације у Југославији која је расла са Диланом Догом.

„Дилан је мој вршњак, чак и у дословном смислу, јер смо рођени исте године и негде паралелно излазили у свет", каже Крехо.

„Али он је вршњак и неколико генерација које су одрастале са тим стрипом, како у матичној Италији, тако и на нашем простору.

„И већ је до деведесетих, до рата и распада те државе, успео да обележи неколико генерација које су се с њим формирале, и наставио је тако деловати кроз деведесете, а и касније."

Међутим, Крехо у књизи управо указује да се ово вршњак односи и на неки шири план.

„У смислу да је Дилан Дог заиста стрип који је сажимао неке противречности, парадоксе времена у којем живимо и то пре свега осамдесетих, а потом и деведесетих година."

Ко је Динко Крехо?

Одрастао је између Бихаћа, Загреба, Париза, Рена и Сарајева.

Дипломирао је на Филозофском факултету у Сарајеву на катедрама за Компаративну књижевност и Књижевност народа Босне и Херцеговине.

Пише есејистику, књижевну критику, поезију и кратку прозу.

До сада је објавио три збирке песама Равно са покретне траке (2006), Запажања о анђелима (2009) и Симптоми (2019), књиге есеја Био сам млади писац (2019) и збирке прича Одмор од културе (2021).

Сву љубав према стрипу Дилан Дог пренео је у збирку есеја под називом Наш вршњак Дилан Дог (2021).

Судећи по његовом Инстаграм профилу, редовно практикује бразилски џиуџицу.

О чему нам говори Наш вршњак Дилан Дог?

У самом уводу књиге, Крехо истиче да је дуго размишљао како би могао о „својим (личним) и нашим (колективним, генерацијским) искуствима са Диланом Догом" да напише књигу.

Каже да је снага Дилана Дога, као и снага сваког доброг попкултурног производа, у томе што се „увек, када га подвргнеш критичком читању и новој интерпретацији, која указује на његову проблематичност у овом или оном кључу, појављује неко 'Да, али…'".

Иако истиче да књига не може да се сврста у подручје стрип критике или историје стрипа, и скромно додаје да су у питању махом одјеци Дилана Дога његовом животу, неупитно је да је реч о озбиљном штиву.

Писац Ото Олтвањи, који за себе каже да није велики љубитељ Дилана Дога, написао је на Фејсбуку да је Крехова књига „ефектна потврда моје теорије (контроверзне међу фановима било ког жанра) да није важно о чему неко пише док год добро пише".

„Поред забавних и потресних анегдота из властитог детињства, аутор је успео да увеже капитализам, конзумеризам, теорију жанра, стриповски језик, референтност, попкултурни (и животни) континуитет, фандом и снове, фасцинантно све скупа и само за себе", написао је Олтвањи.

На крају, додао је да је њен највећи квалитет то што књига „може да буде подједнако занимљива фановима, нефановима и новајлијама".

Крехо каже да је највише бринуо да ли ће успети да пренесе, објасни и вербализује утиске, неке врло снажне одјеке Дилана Дога у њему самом, његовом животу, па и сновима.

„Дакле, начине на које се Дилан и читање Дилана прелама на врло интимној равни", каже.

„Али тај грч ме је стално силио и да и сам размишљам више, дубље и интензивније о свему томе."

А ти силни страхови, који су резултирали додатним размишљањем, очигледно су уродили плодом.

Било да сте уз Дилана расли, баш као и Крехо, или сте се са њим први пут сусрели пре неких десетак година када је издавачка кућа Весели четвртак поново почела са објављивањем овог стрипа, или пак тек почињете са читањем, оваква књига вас може само додатно инспирисати да читате Дилана.

Неке епизоде први пут, а неке поново.

Какав је јунак Дилан Дог?

Вероватно је сувишно је то говорити.

Већина љубитеља девете уметности са простора бивше Југославије одавно се упознала са истраживачем ноћних мора у црном сакоу и црвеној кошуљи, који вози стару белу бубу која се једва котрља, стално заборавља пиштољ и нема среће у љубави, барем не на дуже стазе.

Али како је када омиљеног јунака почнете да гледате мало другачије.

Крехо пише да га теоријски, критички и политички филтери кроз које је провлачио вољени стрип нису суочавали само са лепим открићима.

„Ако узмемо Дилана Дога, као лика, и посматрамо га са социолошке стране, узмемо у обзир неке друштвене односе, доћи ћемо до закључка да је он, у већини интерпретација, поготово у том класичном раздобљу серијала, сексуални предатор, да је као особа поприлично ђубре као особа и слично", каже.

„Али са друге стране, Дилан сам представља прелом у односу на ту традицију ноаровских протагониста, мачо детектива, мушкарчина којима је инспирисан.

„Заправо видимо да Дилан представља пародију тог архетипа."

Заиста, Дилан је вегетаријанац, лечени алкохоличар, има гомилу фобија, и романтик је који се изнова заљубљује, за разлику од циничних детектива који напросто немају ни времена ни афинитета за љубав.

Али поред саме анализе протагонисте и његових односа са осталим ликовима из сталне поставке серијала, попут његовог помоћника Груча и инспектора Блока, па и оних који се само повремено појављују, Крехо се бави и језиком стрипа, сновима о Дилану Догу и тиме како време тече у овом хорор серијалу.

„Дилан Дог је нека врста хорор комедије која има неке своје кодове и свој свет који је врло мета и 'врло другостепени', није један-за-један реалистични приказ овог нашег, колико год упијао и преносио тензија, траума и питања из нашег света."

Значај црвеног киоска са корица

Очигледно је да препознатљиви црвени киоск није случајно завршио на корицама ове књиге.

Као дечака који одраста у Бихаћу у Босни и Херцеговини, киоск је Динку Креху представљао прозор у један други свет.

„Киоск који је накићен, начичкан тим бљештавим насловницама не само стрипова - али првенствено су ме стрипови занимали - већ и рото романа, које смо ми звали писани романи, па и часописа."

Како каже, фасцинирала га је разноврсност и „то обећање прича и авантура које чекају иза тих насловница".

Међутим, почетак сукоба у Босни и Херцеговини довео је, између осталог, и до пражњења киоска.

„У једном моменту, био је то април 1992. године, у наш град је престала да стиже штампа из Хрватске и Србије.

„То је за мене био неки нови доживљај и нова слика", каже Крехо.

У књизи истиче да се „траума губитка завичаја, безброј пута описана у нашим књижевностима, код мене се манифестовала као траума одсецања од стрипова".

Бонелијевих стрипова, у издању новосадског Дневника, одједном више није било на киосцима.

Последњи стрип о Дилану Догу који је 1992. стигао до Бихаћа био је 55. број и епизода Буђење мумије.

Дневник је стигао до броја 59 и епизоде Сахара.

Крехо у књизи истиче и опскурну урбану легенду по којој је папир за штампање 60. епизоде - Франкенштајн - већ био спреман, али да је, услед несташице папира, искоришћен за штампање дневника Ратка Младића.

Али то што стрипова није било на киосцима и у продаји није спречило Динка да трага за њима.

„Релативно сам брзо дошао до неких бројева и реконструисао који су то стрипови и како су излазили."

Тада је открио да постоји читава једна читалачка заједница окупљена око италијанских стрипова.

„И то је разлика са мојим читањем Дилана Дога, а и са Бонелијем.

„Први пут сам постао свестан да постоје хиљаде других људи који читају исто то."

Ужас празних фуснота

Крехо у књизи, између осталог, наводи и пример једног „утварног искуства са Диланом".

„Кад смо, после две године, моја мајка и ја успели да изађемо из Бихаћа и одемо у Загреб, одједном су се тамо појавили Дилан Дог, Загор и Нејтан Невер."

Када су Бонелијеви стрипови поново стигли на киоске, овога пута у издању Слободне Далмације, они нису баш изгледали идентично.

Како су издавачи рачунали на већ развијену читалачку публику, стартовали су епизодама које хронолошки следе након оних Дневникових.

Уобичајена пракса у стриповима, када се у некој епизоди алудира на догађаје који су се одиграли у ранијим бројевима, јесте да се користе звездице у тексту и фусноте на дну кадра.

И иако су издања Слободне Далмације садржала звездице у тексту, правоугаоници за фусноте су просто били празни.

„То није било само брисање сећања, културног памћења, него заправо пуњење тог простора празнином", каже Крехо.

Додаје да је праксу остављања празних фуснота, које је требало да алудирају на епизоде које је претходно објавио новосадски Дневник, видео као „некакво активно уписивање празнине у културно памћење".

„Мени је то било језиво, заиста ми је изазивало нелагоду коју нисам знао објаснити."

„Претпостaвљам да на неком графичко-техничком нивоу ту није било тешко интервенисати, макнути ту звездицу или, у крајњу руку, навести само наслов епизоде у оригиналу."

Истиче како му се чинило ми као да је истовремено био позван да се нечега сети, да се окрене историји, те и да ту историју избрише.

У књизи наводи да је недавно схватио да се са ревизионистичком праксом, лице у лице, по први пут сусрео управо на страницама стриповских лектира из детињства.

Погледајте видео: Уметник чије радове гледамо сваког дана

(Не)успешна револуција?

Када је Роберто Рекиони постао нови уредник Дилана Дога, најавио је низ промена у серијалу, са жељом да се Дилан Дог пробуди из хибернације.

„Желимо да Дилан Дог опет провоцира, да узнемирава", навео је Рекиони у интервјуу за италијански лист Ла Република, 2014. године.

Под Рекионијевом уредничком палицом, инспектор Блок је коначно отишао у пензију, убачени су ликови инспектора Карпентера, који не гледа благонаклоно на Диланово мешање у званичне истраге, и Раније, која не пада тако лако на његов шарм.

Лондон који ови ликови настањују много више личи на прави Лондон, како због културне разноликости, тако и због употребе савремених дигиталних технологија.

Тако је и Дилан коначно почео да користи мобилни телефон.

С времена на време.

Све су то велике промене, али да ли су успеле да доведу до најављене револуције у серијалу?

„То су контрадикторни импулси, између тога да као фан желиш, када радиш на Дилану Догу, даш своју визију, да се посветиш лику и његовом свету, док се са друге стране прилагођаваш тржишту и да покушаваш да Дилана учиниш комерцијалним и секси", каже Крехо.

Ново уредништво има задатак да Дилана прода млађим генерацијама које нису одрастале уз њега, у то не само у Италији, већ постоје и покушаји да се стрип пласира на англо-америчко тржиште, истиче Крехо.

„Што је занимљиво јер је то неки потпуно обрнути процес од онога како је Дилан Дог изашао у свет, а то је да је направљен као нека врста експеримента, зезанције, посвете стварима које су његов творац Тицијано Склави и људи око њега волели."

„У том смислу ми се много ствари у Дилану Догу данас не свиђа", каже Крехо, додајући да стиче утисак да се истраживач ноћних мора превише удаљује од његових детективских корена.

„Такође је постао превише неподношљиво аутореферентан.

„Парадоксално је, отварају се нове целине, нови правци се истражују, али све се опет своди на константно враћање на осамдесете и деведесете."

Истиче да је једна од дражи Дилана Дога то што је он вечити скептик.

„Он је све време такозвани Flat-Earth Atheist, лик који живи у свету пуном најневероватнијих догађања, али који је и даље скептик."

„Међутим, Дилан је у новијим епизодама потпуно у окултном, у парапсихолошком, натприродно узима здраво за готово.

„Има ту добрих епизода, има доброг стрипа, али ми то уопште више није Дилан Дог."

Ново издање какво љубитељи Дилана заслужују

Како за тридесетогодишњицу Дилана Дога није успео да објави издање какво је замислио, Динко Крехо каже да није одустао од идеје да, за неки наредни јубилеј, објави допуњено издање са илустрацијама.

„То је мени свакако жеља, волео бих да некада имам допуњено, илустровано, опремљено издање какво мислим да заслужује не та књига, већ сви који су расли са Диланом Догом."

Како каже, знао је да љубитеља овог стрипа има доста, али није очекивао да их има „баш толико".

„Јавили су ми се људи са неких потпуно неочекиваних страна, тако да бих волео некако тој публици и тој заједници, у коју се и сам убрајам, да понудим нешто што мислим да заслужује."

Можда ће вас занимати и овај видео: Како изгледа живот стрит арт уметнице

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]