Уметност и стрип: Хуго Прат - космополита који је променио историју стрипа и волео једну Југословенку

Живот Мрђана Радовановића, студента из Младеновца, променио се када је једног дана док је још био средњошколац на полици на којој су стајале књиге његовог оца угледао стрип Хуга Прата.

Била је то Балада о сланом мору у којој су описане авантуре Корто Малтезеа, неустрашивог и слободног морнара који је био и остао инспирација многима и надживео је свог творца као његов најпознатији јунак.

„Тада сам се упознао са својим највећим имагинарним идолом Кортом који је све што ја нисам и све што бих желео да будем - слободни авантуриста, морнар, самоуверени прагматичар, човек који никоме не полаже рачуне, али и романтичар који воли жене", прича Радовановић у разговору за ББЦ на српском.

Када је сазнао више о италијанском стрип аутору, овај студент Филолошког факултета у Београду спознао је намерне сличности између Прата и његовог најпознатијег јунака - и Прат је био космополита и путник, љубитељ жена и вечити трагач за истином и новим сазнањима.

Поред бесмртног Корто Малтезеа, италијански уметник је током 50 година дуге каријере створио и многе друге илустроване романе од којих су најпознатији Пустињске шкорпије, Кец пик, Форт Вилинг, Гаучо и Ана из џунгле.

Никола Драгомировић, аутор блога за промоцију, критику и историју стрипа Каишеви и сарадник у недељнику Време, описује Прата као „једног од највећих стрип стваралаца које ће свет икада видети",

Као главну карактеристику његовог стила истиче „једноставност иза које се крије изузетна комплексност".

„Његови стрипови меандрирају танком линијом између сна и јаве - бајковити су и реалистични у исто време", наводи он у писаној изјави за ББЦ.

Светски путник који је властити свет стварао мастилом умро је 20. августа 1995. године, али су његова дела наставила самостални живот, а снимљени су филмови или су написана нова издања на бази Пратових белешки и цртежа.

Између писца и илустратора - комплексност у „десет линија"

Немогуће је посматрати Пратове цртеже и нарацију у стриповима као два одвојена дела његовог стваралаштва, сматра Никола Драгомировић.

Почетне године каријере, Хуго Прат је провео углавном као илустратор, да би после 12 година проведених у Аргентини почео једнако добро да креира нарацију за илустроване романе.

Тамо је упознао аргентиског новинара и писца Ектора Германа Естерхелда који је писао сценарије за илустрације које је радио Прат у том периоду.

Естерхелд је био невероватан сценариста и приповедач, напомиње Никола Драгомировић.

„Прат је од њега покупио много занатских трикова, али је додао томе и себи својствену мешавину радозналости и маште.

„Знао је да свој екуменски и сањалачки дух и интелигенцију пренесе на ликове", каже овај познавалац стрип уметности.

Управо је нарација у серијалу о Корто Малтезеу била оно што је Мрђана Радовановића заразила Пратом и утицала на то да заједно са оцем годинама увећава сопствену колекцију Пратових стрипова.

Ко је био Хуго Прат?

Ипак, како су пролазиле године, овај студент је почео све више да цени „Пратово мастило" и „изразито препознатљив стил са намргођеним лицима главних јунака и без сувишних детаља на телима и гардероби".

Управо је та једноставност која крије изванредну комплексност у илустрацијама италијанског мајстора стрипа била његов заштитни знак, тврди Никола Драгомировић који за недељник Време пише о стрип уметности.

„Његов цртеж од десетак линија може утиском и подконтекстом говорити више него што неки аутори испричају на неколико страна, а његови акварели и баратање бојама су врхунски, иако је већина радова била намењена за црно-бела издања", објашњава он.

Колико се Прат читао у Југославији?

Током седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, Пратов Колто Малтезе објављиван је у ревијама стрипа као што су Панорама, Стрипотека и СтрипАрт.

Ове ревије имале су завидне тираже, али се у њима могло наћи мноштво стрипова различитих аутора и читаоци нису куповали ове месечнике само због Корто Малтезеа, каже Никола Драгомировић.

Управо због тога незахвално је говорити о популарности овог дела Хуга Прата међу југословенском публиком у то време, каже.

Прат је „несумњиво имао бројне поштоваоце на овим просторима", али не може се рећи да је био мејнстрим када се говори о стрип уметности, истиче Драгомировић.

„За читање Прата било је потребна извесна доза познавања уметности, стриповског језика и другачијег погледа на нарацију - углавном су се за њега лепили они који су дубље залазили у стрип као уметност", објашњава он.

Током деведесетих, штампање и издавање Корто Малтезеа преузела је издавачка кућа Комуна која је најпознатије илустроване романе Хуга Прата објављивала независно од других стрипова.

Драгомировић се присећа да су то била „доста скупа издања" са тиражима од неколико хиљада примерака.

Данас се ситуација променила - у Србији и региону Пратови стрипови се могу наћи, али се објављују у луксузним издањима са 400 до 1.000 примерака у издањима Чаробне књиге и Дарквуда, напомиње аутор блога Каишеви.

„Стрип је данас скупа работа", закључује он.

Можда ће вас занимати видео: Пензионери који цртају графите у Београду

Светски путник који не признаје стеге и границе

Хуго Еугенио Прат рођен је у италијанском граду Риминију на обали Јадранског мора, али се убрзо са породицом преселио у Венецију где је провео део детињства.

Деда по оцу имао је британске корене, док је отац мајке Еугеније вукао јеврејско порекло, а мајка Хуговог оца Роланда потицала из Турске, наводи се у Пратовој биографији на сајту cong-pratt.com.

Као 10-годишњи дечак, Хуго се са мајком преселио у Етиопију (тадашњу Абисинију) која је била под окупацијом фашистичке Италије Бенита Мусолинија, а Роландa Прата служба је још раније као члана Црнокошуљаша одвела у ту афричку земљу.

Хуго Прат је четири године касније на очево инсистирање постао члан италијанске колонијалне полиције у Етиопији и, иако за 14-годишње дете то може бити трауматично искуство, код њега се у том периоду рађа фасцинација униформама припадника италијанске, француске, абисинске, сенегалске и британске војске.

Те униформе ће касније имати важну улогу у осликавању ликова из његових стрипова.

„Допада ми се што ни много година касније неће крити фашистичку историју своје породице, иако се код њега родио презир према рату и националистичким идеологијама", каже Мрђан Радовановић, заљубљеник у Пратове илустроване романе.

То је једна од његових великих предности - није делио људе по њиховој верској, националној или расној припадности, додаје Радовановић.

Савезничке снаге су 1941. године заробиле Роланда Прата, а годину дана касније он је умро у заробљеништву, па су Еугенија и Хуго завршили у логору у Етиопији.

Био је то још један несрећан обрт судбине који је позитивно утицао на Хугово стваралаштво - током заробљеништва набављао је стрипове од чувара и одлучио је да ће то бити његов позив када је прочитао стрип Тери и пирати америчког аутора Милтона Канифа.

Ипак, са мајком успева да се врати у домовину 1943. године уз помоћ Црвеног крста, а две године касније почиње каријеру стрип аутора - са пријатељима Дином Батаљом, Фернандом Карћупином и Дамјаном Дамјанијем је у Венецији основао илустровани магазин Кец пик.

Хуго је тада почео да објављује своје прве стрипове са само 17 година, а ова група аутора касније ће постати позната као Венецијанска група.

Прат одлучује да се 1949. године отисне за Аргентину где је у Буенос Ајресу радио за издавачку кућу Едиторијал абрил, као и за магазин Мастерикс.

У овој јужноамеричкој земљи живео је једно време и са првом женом, југословенком Гуки Вогерер, са којом је добио сина Лукаса и ћерку Марину.

Неколико месеци провео је и у Бразилу, да би се 1959. године после напуштања Аргентине на годину дана преселио у Лондон, али је потом морао да се врати у Италију.

Од 1962. године, Прат је поново у домовини, да би пет година касније издао Баладу о сланом мору, први у низу илустрованих романа о неустрашивом морнару Корту Малтезеу који ће му донети светску славу.

Последње године провео је у Швајцарској, у градићу Грандво на обали Женевског језера, где се настанио 1983. године и умро 12 година касније.

Космополитски дух и искуства стечена на многим меридијанима Прат је преточио у јунаке својих прича, пре свега у оног најпознатијег - Корта Малтезеа.

Неки су чак сматрали да је овај поморац и пустолов заправо алтер его италијанског уметника, а сам Хуго Прат је својевремено рекао да је то питање које му се најчешће поставља.

„Прат је причао да Корто несумњиво има неке његове карактеристике, али да није његов апсолутни алтер его", каже Мрђан Радовановић.

„Ако је неко доста тога преживео и искусио, то је сигурно Прат и он је поседовао превише ега да би га преточио у неког другог, док са друге стране изразито поштује Кортов лик и његову приватност", додаје он.

Фиктивни јунаци у историјском контексту - где престаје историја, а почиње машта?

Хуго Прат био је љубитељ историје и јунаке из својих илустрованих прича често је вешто постављао у историјски контекст.

Тако се у његовом најчувенијем остварењу Корто Малтезе истоимени лик нашао међу учесницима Првог светског рата, посетио је Русију после Октобарске револуције, упознао је писце који су утицали на Прата попут Џека Лондона или Ернеста Хемингвеја, а у Златној кући Самарканда Корто телефоном разговара са совјетским лидером Јосифом Стаљином.

Један од најбољих Кортових пријатеља је и Распућин, назван по мистичној личности из руске историје.

Више о Корту Малтезеу и списак свих његових пустоловина можете пронаћи у тексту објављеном на сајту ББЦ на српском поводом рођендана овог стрип јунака.

Прат није патентирао употребу историје у осмишљавању радње стрипова, али је тај модел довео до савршенства, сматра Никола Драгомировић.

„Његово баратање историјом је врло занимљиво и тешко је разлучити где престаје историја, а почиње машта.

„Прат је код Корта Малтезеа користио историјску позорницу око Првог светског рата и на тај начин је мапирао изумирање романтизма из 19. и 20. века и обележавао долазак неких суморнијих индустријских времена", објашњава аутор блога за промоцију, критику и историју стрипа Каишеви.

За оно што је Прат чинио балансирајући између историјских догађаја и раздобља и измишљених ликова потребан је литерарни дар, али и темељно познавање историјских чињеница.

„Количина општег образовања које се провлачи кроз приче је невероватна - ви само да попишете имена локација које се помињу у Корту, имаћете петицу из географије", оцењује студент Мрђан Радовановић.

Како је Прат погурао стрип на путу од „забаве за децу" до статуса девете уметности?

Иако се стрип као начин изражавања појављује још почетком 19. века кроз сатиричне илустрације које су објављиване у новинама, он је дуго сматран лаком забавом за децу и младе.

Према мишљењу Николе Драгомировића, Хуго Прат је значајно допринео да стрип добије статус девете уметности, пре свега због популарности коју је достигао у Француској.

Ова земља је уз Белгију најважнија за развој стрип културе у Европи и тамо је био „цењенији него у остатку света", каже овај познавалац стрипа.

Пратов Корто Малтезе објављиван је у комунистичком листу Пиф и убрзо је освојио читалачку публику у тој земљи, надмашивши очекивања када је реч о социјалним групама у којима се Пратов најпознатији јунак примио.

„Прат је тако на страну стрипа привукао и авангардне кругове који га до тада нису читали и отворио је врата ка скупини интелектуалаца до тада незаинтересованих за стрип.

„Стрип је постао више од забаве и не мање од уметности - постао је опипљива појава на уметничкој сцени, а не грешно задовољство за разбибригу", истиче Драгомировић.

Осим што је пронео славу стрип уметности у свету, не само у земљама попут Француске, Белгије, Сједињених Америчких Држава и Јапана где је он већ био популаран до одређених граница, Пратов значај огледа се и у томе што његова дела настављају да живе и деценијама после његове смрти.

Шпански стрип аутори Рубен Пељехеро и Хуан Дијаз Каналес су наставили да раде на темељима опуса хуга Прата и објавили су причу Таровеанов дан, која се бави пустоловинама Корта Малтезеа пре Баладе о сланом мору.

Снимљен је и документарни филм Корто Малтезе: У скривеном дворишту Аркане који је објављен 2002. године у Француској, док је на Малти премијерно изведена Опера Корто Малтезе: Балада о сланом мору 2018. године.

„Мој живот је започео још пре него што сам дошао на свет, а претпостављам да ће се наставити и када мене више не буде", записао је Хуго Прат једном приликом.

Изгледа да је био у праву.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]