Серија и Игра престола: Дан кад је свет упознао Вестерос - и ништа више није било исто

Тројица мушкараца потпуно обучених у црно мирно седе на коњима, чекајући да се огромна решетка испред њих подигне и отвори им пут у непознато, земљу вечног снега и леда.

Док снежне пахуље полако падају, a бакље у њиховим рукама немирно играју на ветру, они у тишини гледају у тамни тунел испод леденог Зида.

Њихов посао, касније ћемо то сазнати, јесте да чувају 200 метара висок и око 500 километара дугачак Зид, који Седам краљевства Вестероса брани од Дивљана.

Међутим, сада крећу на опасан задатак - иду у извидницу са оне стране зида.

Та тројица припадника Ноћне страже, братства које чува зид, први су призор Игре престола које је свет видео на данашњи дан 2011, када је прва епизода емитована.

Десет епизода касније, на крају прве сезоне, милиони ће бити навучени, а у наредних неколико година серија ће изазивати праву хистерију широм планете.

„Почео сам да гледам после шесте сезоне и избинџовао 60 епизода за пет дана", каже Александар Срећковић из Младеновца.

„Једва сам чекала да се вратим са предавања на факултету да бих могла да гледам... Чак сам и изласке пропуштала", додаје уз осмех Јована Ћубић из Пријепоља.

Игра престола снимљена је по Песми леда и ватре, серијалу књига епске фантастике Џорџа. Р. Р. Мартина, који многи сматрају једним од највећих и најзначајнијих у историји жанра.

„Мартинов свет има занимљиве и комплексне друштвене и политичке односе, детаљно разрађену историју и географију, конкурентне религије и економске односе чији значај није потцењен као у сличним остварењима", каже Иван Станојевић, љубитељ Песме леда и ватре.

Све су то фанови Игре престола искусили у осам сезона серије, као бројне обрте и политичке интриге, схвативши брзо да нико од ликова није безбедан, због чега је било и суза.

„Мислим да су тајминг и генерално одлично направљена и написана прва сезона главни разлози популарности", каже Милорад Миловановић, аутор сајта Деда Милорад, који се бави филмовима и серијама.

„На то све можемо да додамо и да су Мартин и његова дела већ имали публику која је била заинтересована за адаптацију", додаје.

Међутим, деценију и кусур касније, фанови и даље имају горак укус у устима.

Дугоишчекивана последња сезона, емитована 2019, око које је настала права хистерија широм света, изазвала је у најмању руку жестоке критике.

„Опростила сам им у међувремену, али нисам заборавила", каже Ћубић, такође уз осмех.

Упозорење, текст садржи спојлере и приче о неким од кључних тренутака из Игре престола (ако неко до сада није гледао).

Како смо се толико навукли на Игру престола

„Сами ћете их тренирати, сами ћете их хранити, а ако умру сами ћете их сахранити", каже одлучно Нед Старк, часни господар Зимоврела, док га синови слушају.

Поред једног потока Старкови су налетели на убијеног језовука - бића налик вуку, само знатно већег - као и шест штенади.

Старк је хтео да их убије, јер сами не могу да преживе, али су га синови замолили да их узму.

Тако је и било - један мали језовук сваком од шесторо деце Неда Старка.

Гледаоци серије на тај начин су у првој епизоди упознали Старкове, поносну породицу са хладног севера, а који би могли да буду нешто попут главних ликова.

Брзо су се везали за њих, не слутећи уопште шта следи.

„Сећам се да ме је на почетку највише привукла Денерис Таргарјен, али тренутак кад сам знала да сам навучена је убиство Неда Старка", каже Јована Вуковић, велика љубитељка серије.

„'Ово није обична серија', шокирано сам помислила тада", додаје.

Нед Старк је притом био само почетак - жртава је било много.

Игра престола је опасна и ко не зна да је игра, брзо остане без главе, био он „добар или лош".

„Управо је тај ефекат изненађења оно што је људе највише опчинило", сматра Вуковић.

„И онда несвесно почнеш чврсто да навијаш за омиљеног лика као да је спортски клуб, само да - ако ништа друго - преживи до краја сезоне", додаје.

Јовани Ћубић је, на пример, управо Нед Старк био један од омиљених ликова.

„Била сам шокирана кад су га убили", наводи.

„На самом почетку видимо да и главни лик може да умре ако не игра добро те игре и зато су се људи навукли - нико није заштићен и неочекиване ствари могу да се десе.

„Као што каже Серсеи: „You win or you die (побеђујеш или умиреш)."

Срећковић ту истиче да је Игра престола у ствари политичка драма, његов омиљени жанр.

„Вешто комбинује фантастику и политичку драму, религиозно бранимо често неморалне поступке ликова, а и заплети су незамисливи - то је оно што гледаоца усиса од прве епизоде", каже Срећковић.

„А и у којој то серији главни и морално најчистији лик умре у првој сезони", додаје.

Зато је, сматрају многи, Старк и морао да страда - јер је био добар.

Код осталих ликова танка је та граница између добра и зла, а неки су је и по неколико пута прешли, што је такође једна од главних предности серије.

„Увек имамо барем једног лика са којим се поистоветимо, а ова је учинила да све ликове у једну руку донекле мрзим, а настављам да гледам серију", каже Сања Падјен из Загреба.

„Добро се сећам прве епизоде, почетак је феноменалан, одмах нас увуче", додаје.

Станојевић је такође одмах био заражен, а сматра да је најважнија „слојевитост ликова".

„Иако нас у почетку заварава да су Старкови добри, а Ланистери зли, Мартинови карактери нису црно-бели и везани за крајности добра и зла - као ни сви ми", додаје Станојевић.

Миловановић указује и на то да је популарност серије временом све више расла због рекламе „од уста до уста".

„Не бих рекао да је једна сцена или догађај разлог популарности јер чувена 'Црвена свадба' је далеко култнија него убиство Неда Старка", наводи.

„Деси се једном годишње барем једна серија која замађија масе - Дамин гамбит, Чернобиљ, Squid game - нешто удари ту танку комерцијалну жицу."

Како је дошло до серије

ХБО је права купио још 2007, када су Дејвид Бениоф и Д. Б. Веис изабрани за продуценте и сценаристе.

Они су написали и највећи део прве сезоне, а аутор једне био је и сам Мартин.

Две године касније, Питер Динклиџ је изабран за Тириона Ланистера, а Шон Бин за Неда Старка, док је Кит Харингтон постао Џон Снежни, а онда су стигли и остали.

Пилот епизода снимана је 2009. у Северној Ирској, Шкотској и Мароку, али није била задовољавајућа - већи део су морали поново да снимају.

Краљеву Луку, престоницу Седам краљевстава, годинама је играо и Дубровник.

Убрзо је настала и чувена мелодија из уводне шпице, коју многи и данас певуше, а за коју је заслужан композитор Рамин Џавади.

Серија се свакако током година издвојила и по продукцијским вредностима и милионима који су потрошени на сваку епизоду.

Иначе, много ближа је правој историји него што многи мисле.

„Одувек сам волео историју", изјавио је Мартин у интервјуу за Гардијан.

„Али не занимају ме толико анализе социоекономских трендова или културних промена, колико ратови, убиства и издаје - све посластице."

Игра престола пажњу је, између осталог, привлачила и сценама секса и насиља.

А ово су четири догађаја који су инспирисали неке од најважнијих тренутака у Игри престола:

Ратовима ружа сматра се низ сукоба вођених због енглеског престола у 15. веку.

Ратови су се водили између следбеника династије Ланкастер и династије Јорк - ривалских огранака краљевске куће Плантагенет, која је владала Енглеском више од 300 година.

Рат је детаљно описан у Плантагенету, четворотомној књизи историчара Томаса Б. Костејна, објављеној 1950. године.

Мартин је често помињао његову љубав према Костејновом раду.

А сличности са Ратовима ружа осликавају глави заплет Игре престола - борбу између породица Ланистер и Старк.

У првој сезони Игре престола, Тирион Ланистер оптужен је за убиство лорда Џона Ерина.

Али Тирион избегава казну, позивајући се на „суђење двобојем".

Ланистер наређује телохранитељу Брону да освоји његову слободу у двобоју.

Та сцена је у потпуности измишљена, али суђење двобојем се током средњег века користило како би се разрешиле правне несугласице.

Стране су могле да ангажују ратнике који би буквално водили њихове битке.

Ипак, за разлику од онога што видимо у Игри престола, двобоји се нису нужно завршавали смрћу једног учесника - губитник је просто могао да се преда.

Један од обрта, који фанови нису тако лако поднели, одиграо се у трећој сезони, када су три главна лика изгубила живот у једној епизоди.

Мартин је инспирацију за чувену сцену Црвеног венчања пронашао у догађајима који су се заиста одиграли.

Одао је почаст Црној вечери, која се догодила у Шкотској 1440. године.

Гроф од Дагласа и његов млађи брат, припадници једне од најутицајнијих породица у држави, обезглављени су након вечере коју је организовао десетогодишњи краљ Џејмс II,

„Историјски извештаји наговештавају да је неко на сто ставио главу дивљег вепра - знак смрти.

„Гроф и његов брат су одведени у кулу и касније погубљени, без обзира на молбе краља Џејмса", рекао је Мартин за магазин ЕW.

У Игри престола, Зид чува Ноћна стража, ред витезова међу којима се налази један од кључних ликова - Џон Снежни.

Инспирација за тај зид је мања, али такође веома значајна грађевина - Хадријанов зид, једна од најпознатијих знаменитости Римског царства.

Саграђен је у другом веку како би заштитио царство од непокорених племена Брита са севера, а име је добио по римском цару Хадријану.

Остаци величанственог зида - дугачког 117 километара - још увек су видљиви и досад их је посетило више милиона људи.

Међу њима и Џорџ Р.Р. Мартин.

„Био сам у посети неким пријатељима у Енглеској и један од њих ме је одвео да видим Хадријанов зид", изјавио је амерички писац за часопис Ролинг Стоун.

„Нисам престајао да мислим о томе како је изгледао живот римског легионара који је проводио дане гледајући у даљину са тог зида."

Пред емитовање последње сезоне питали смо Београђане ко ће победити у Игри престола

О првом гледању и „њеном грозичанству"

Милорад Миловановић, критичар филмова и серија

Ако се добро сећам било је лето 2011. године.

Брат је купио неки огроман фенси телевизор и хтели смо да искусимо све чари модерне технологије.

Сезона се већ била увелико завршила, а сви су толико причали о Игри престола да смо само из знатижеље кренули.

Почели смо поподне и док нисмо завршили сезону нисмо хтели да одустанемо.

Прве три епизоде ништа ми није било јасно ко је ту коме „зла јетрва", док нисам похватао све конце, породице, личне мотиве и имена.

Иако ми се много свидела, тек сам јој се вратио кад се завршила трећа сезона, када сам се навукао.

Додуше, опасно су ми опасно на живце ишли обрти и окрети на крају сваке сезоне - шок фактор који те држи на танком леду годину дана до следеће сезоне.

А омиљени ми лик ми је, као и већини, био Тирион.

Мада је специјално место у мом срцу увек имала њено грозичанство Серсеи.

Свидео се неком или не, карактеризација њеног лика је трагично божанствена.

Маестралан приказ негативца који нужно није једнодимензионално биће, или што би рекли заговорници антрополошке струје - људи се рађају лоши, већ комплексно створење обликовано разноразним спољним стресовима и наученим карактерним особинама.

Пад

Због свега тога свет је годинама нервозно грицкао нокте, ишчекујући шта ће се даље догодити.

Кулминација је достигнута 2019, када је емитована последња сезона.

Друштвене мреже биле су препуне анализа готово сваког кадра, теорија око тога како ће се све завршити, а уметност избегавања спојлера била је веома на цени.

Међутим, крај је у најмању руку изазвао подељене реакције - иако се навијало као на фудбалској утакмици.

„У суштини није био лош", каже Јована Вуковић.

„Аутори су успели да нас непријатно изненаде, што су у суштини и радили свих претходних сезона, тако да не знам чему толико изненађење на крају."

Једино је, додаје уз осмех, Серсеи заслужила „много гори крај".

„Не бих ја ту нешто много мењала, само им Калиси не опраштам", истиче.

Срећковићу се такође крај допада због „епског расплета", за који каже да је „попут античке трагедије".

„Проблем није у томе шта се десило, већ како се десило, а база фанова је била толико велика и разноврсна да чисто сумњам да би било какав крај задовољио све острашћене таборе", додаје.

Дејвид Бенихоф и Ден Вајс, аутори серије, у последњим сезонама остали су без „изворног материјала", што многи виде као главни узрок пада квалитета.

Џорџ Р. Р. Мартин, аутор Песме леда и ватре, до сада је написао пет књига, уз још две које су најављене, али се на њих чека годинама.

То значи да су Бенихофу и Вајс морали - додуше уз Мартинове сугестије - сами да заврше причу.

„Ово је једино и даље недовршено књижевно дело, над којим изгледа да је и сам писац изгубио контролу", каже Срећковић.

„Док су имали материјал, мислим да су то одлично адаптирали, али као ипак просечни писци, уз објективна ограничења телевизијске продукције, нису били у стању за успешно изведу до краја."

Миловановић каже да је тачна фраза „време лечи све ране".

„Игру престола памтим по добрим стварима, што значи да сам опростио целу осму сезону која је била епохална катастрофа од почетка до краја, а иначе сам злопамтило", наводи.

Међутим, многи су и даље љути.

„Кад ми падне на памет да је опет пустим, гледам само до седме сезоне - ту се за мене серија завршава", наводи Ћубић.

Сања Падјен се такође још није одљутила, истичући да „уопште нема оправдања што су, уз опроштење, зас*али крај", а који Иван Станојевић назива „потпуним фијаском"

„Ја сам љут још од пете сезоне, после тога је све ишло низбрдо и губило нит са мартиновим књигама и квалитетом који је серија имала док је пратила књиге", наводи.

„Надам се да ћемо некада имати прилике да читамо Мартинов шести наставак и да видимо шта се стварно десило и на који начин.

„Жив је Станис, умро није!"

Шта даље?

Када је реч о књигама Песме леда и ватре - то нико не зна са сигурношћу.

Последњи део, Плес са змајевима, објављен је 2011. године и не постоје назнаке када ће следећи бити објављен.

Једино је познато да ће се звати Ветрови зиме и да Мартин (и даље) ради на њему.

У међувремену је објавио књигу Ватра и крв, историјат породице Таргарјен и то око 200 година пре Игре престола, а од које ће такође настати серија.

Премијера је заказана за август ове године, а серија се зове Кућа змаја.

Љубитељи Игре престола су узбуђени, али уз дозу опреза.

„Даћу им шансу, без неких очекивања", каже Станојевић.

Вуковић се нада да ће серија „испунити очекивања и стандарде".

„Да ће бити подједнак број изненађења и интрига, али и да ће се приближити неке ствари самој породици Таргарјен и змајевима", наводи.

Кућу змаја чекају и Срећковић и Ћубић.

„Радујем се што ћу видети како је све почело", каже она кратко.

„Радујем се и змајевима."

Дракарис!

Пратите нас на Фејсбуку,Твитер и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]