Италија и стрип: Ко су биле сестре Ђусани и како је њихов јунак Диаболик постао најпопуларнији негативац

Биле су познате као краљице терора, као мајке најпознатијег криминалца из стрипа и жене које су пркосиле времену у којем су живеле.

Образоване, духовите и храбре, сестре Анђела и Лућана Ђусани, 1960. године основале су издавачку кућу Асторина у Милану, а потом и покренуле крими стрип Диаболик.

Први број на италијанском језику појавио се на трафикама широм ове земље две године касније, а на насловној страни писало је Краљ терора (Il re del terrore).

Коштао је тадашњих 150 лира и веома брзо освојио је љубитеље стрипа.

Диаболик је лопов по професији, злочинац који поштује одређене моралне кодексе, али и романтик и џентлмен.

Краде од богатих и имућних, није дарежљив према сиромашнима, осим ако од њих нема користи, нерадо користи силу, али када баш мора да је употреби прави је мајстор борилачких вештина.

Његови креатори, сестре Ђусани, припаднице миланске буржоазије, желеле су тада да понуде Италијанима нешто ново и другачије од већ виђеног.

Створиле су први стрип о јунаку бунтовнику који касније постаје узор за настајање сличних антихероја, попут Сатаника или Криминала.

Крими приче за џеп

Поред тога што су створиле лик који је временом постао део колективне маште многих Италијана, ове две сестре су измислиле и нови формат стрипа - који је могао да се стави у џеп.

Старија Анђела, са 26 година удала се за Ђина Сансонија, богатог италијанског предузетника и власника издавачке куће Асторија која је објављивала приче за децу попут Пинокија.

На почетку каријере, Анђела је радила заједно са супругом.

Међутим, после неколико година дала је отказ, како би заједно са сестром основала властиту издавачку кућу.

Њихово седиште налазило се у центру Милана, недалеко од железничке станице.

Инспирацију за настајање Диаболика, Анђела је пронашла управо на железничким станицама, у возовима и путницима.

„Био је то први стрип малих димензија који је могао да се прочита током кратког путовања возом", каже за ББЦ на српском, Марио Гомболи, данашњи директор издавачке куће Асторина.

Италијанска Агата Кристи

Патриција Матринели, сарадница и пријатељица двеју сестара у једној документарној емисији италијанске РАИ телевизије, каже да је Диаболик лик који је могла да измисли само жена.

„Често су их упоређивали са Агатом Кристи, јер овај стрип јесте заправо крими роман", каже Мартинели.

Док је Анђела била његов идеатор, млађа Лућана следила је и подржавала идеје старије сестре.

Она је била рационалнија и практичнија.

Анђела је остала визионар пркосећи времену у којем је живела.

Пре него што се удала за чувеног Сансонија, радила је као модел за маркетиншке агенције које су тада настајале.

Истовремено је почела да ради као новинар и тако и упознала Сасонија за кога се убрзо удала.

Брзо се од њега и развела.

„Анђелу сам упознао као студент, када сам почео да радим као један од аутора текстова за Диаболик.

„У то време, за жену је било незамисливо да вози аутомобил.

„Возила је црвеног јагуара, али и авион. Била је једина жена која је тада имала дозволу за пилота", присећа се Гомболи.

Каже и да је прве седе добио када сам се возио са њом од Милана до њене виле на језеру Комо.

Анђела је била провокативна и самостална, жена коју је друштво тог времена осуђивало.

С друге стране, многи мушкарци су волели да се нађу у њеном друштву.

Првих неколико година није се знало ко су аутори Диаболика, јер су се сестре Ђусани потписивале само инцијалима.

Било је незамисливо да су две жене креаторке хероја који је лопов и злочинац, такође велики заводник, понекад швалер.

Стрип је постао популаран међу широм публиком заправо тек после неколико година од његовог првог издања, када је ова издавачка кућа све више била критикована због његовог скандалозног садржаја.

„Један читалац нас је тужио због неморалних садржаја у стрипу у којем се наслућују сексуални односи", додаје Гомболи.

Ко је чувени негативац?

После великог бродолома, Диаболика су спасили становници једног острва који су били припадници злочиначке организације којом је владао Кинг.

Од њих је научио разне технике и борилачке вештине, а занимала га је наука и хемија.

Развио је посебну формулу за материјал од којег је почео да прави маске и претвара се у другу особу.

Његов владар Кинг је због тога хтео да га убије, али му то није пошло за руком.

Радња стрипа смештена је у измишљеним градовима Кларвил и Генф, а који се по географским и другим карактеристикама могу схватити као Париз и Марсеј.

Међутим, како овај стрип настаје у Милану, многе сцене и амбијент осликавају пре свега ову италијанску метрополу.

Највећи непријатељ овог јунака је инспектор Гинко, кога он изузетно поштује због његових способности.

У једном интервјуу, Анђела је објаснила да је име овом инспектору дала по супругу.

На италијанском језику се Ђино пише Gino, тако да је додала само слово "к".

Диаболик је срдачан према људима који живе одбачени од друштва, као и што презире сваку врсту злобе.

Ко му помогне сигурно ће бити награђен, исто тако као што ће неко ко му стане на пут, или припрети његовој девојци Еви Кант, бити убијен.

Он воли Еву, али је и вара када је то неопходно.

Оно што га чини препознатљивим јесте његов аутомобил Јагуар Е-тип.

Док је његова ауторка Анђела возила исти такав ауто црвене боје, Диаболиков је у црној боји.

Неки критичари стрипа га упоређују са Робином Худом, међутим он није дарежљив према сиромашнима и због тога је у сталном сукобу са друштвом и системом.

Диаболик пуни шездесет година

Поводом више од пола века издавања овог стрипа, у Музеје националног бисокопа и Музеју аутомобила из Торина, представљене су две изложбе.

Изложба „Diabolik alla Mole", замишљена као омаж филму Диаболик, у продукцији Манети Брос, објављен крајем прошле године.

„Ту су фотографије, илустрације, новински чланци, видео запис и друге материјали који су важни за овај стрип", каже куратор Лука Беатриће за ББЦ на српском.

Затим ту су и неки култни предмети дизајна, који су у том периоду били врло популарни, као чувена фотеља бренда Корбусије (Le Corbusier), или уметничка дела Марка Лодола и Уга Несполе.

Свакако за лик Диаболика везују се друштвена збивања 1960-их година у Милану.

То су биле године економског бума и златне за настајање поп културе.

„Уметничка сцена која је одувек била важна за овај град, доживела је тада значајну трансформацију", наглашава Беатриће.

Овај музеј је смештен у једној од најзначајнијих грађевина у Торину, Mole Antonelliana, из 19. века, која је првобитно била синагога.

Организована је и изложба Colpo grosso al Museo (Велика крађа у музеју), а посетиоци су могли да виде аутомобил славног стрип јунака.

Овај модел је изашао 1961. године и био је аутомобил којег су многи желели у том моменту.

„Желели смо да прославимо шест деценија постојања јагуара.

„Диаболик је такође допринео да овај енглески аутомобил постане популаран у Италији", каже Ђиосе Боето Коен, куратор изложбе, за ББЦ на српском.

Погледајте видео: Сема Кокса многи знају као Господина Жврљотину

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]