Образовање: Чиме се воде млади приликом одабира факултета у Србији

Када је Милана Здравковић 2011. године требало да одлучи који факултет ће да уписује, водила се само једном мишљу: да може лако да дође до посла када дипломира.

Њени вршњаци су имали другачије мотиве, углавном су се спремали за студије блиске интересовању.

„Економисти су увек потребни, математику сам знала, пријемни није био тежак", каже она за ББЦ на српском.

Посао је брзо нашла, а у међувремену је променила неколико радних места.

Приликом одабира факултета, поред личних интересовања и способности, млади све више разматрају исплативост будућег занимања, објашњава Александра Стевановић, школска психолошкиња.

„Приметно је и да бирају факултете на којима неће да се 'муче'", додаје она за ББЦ на српском.

Подршка је важна

Осамнаестогодињши Урош Субин из Панчева, надомак Београда, на корак је да оствари дугогодишњу жељу.

Овог лета, полагао је пријемни испит за упис на Факултет политичких наука.

Да је хтео да студира баш међународну политику, знао је, како каже за ББЦ на српском, још по завршетку основне школе - одувек су га занимали историја, географија и, донекле, политика.

Примећује да се његови вршњаци, приликом одабира студија, воде практичним разлозима и колико ће им се касније финансијски исплатити.

„Треба бити практичан, али ако уопште не волиш то што студираш и нема никакве везе са твојим интересовањима, онда је то губљење времена и пара", каже он за ББЦ на српском.

Уроша су у одабиру студија одмах подржали најближи.

Оца је вест посебно обрадовала, јер је и он завршио исти факултет и смер, док је мама навијала за природне науке, пошто је завршила хемију, али му се у избор није мешала.

„Подршка најближих је веома важна у оваквим ситуацијама, чак и када млади знају шта желе.

„Ако се избор младих и не поклапа увек са њиховим могућностима, на родитељима је да им то предоче, али не тако што ће им говорити: 'ма шта ће ти то', 'откуд то', 'боље нешто друго', већ тако што ће разговарати са њима, како би заједно дошли до решења", објашњава психолошкиња Стевановић.

Ни Вељка Живановића из Крушевца нису спутавали у одлуци да студира српски језик и књижевност у Београду.

„То ми је много значило, јер данас баш и није популарно бавити се друштвеним наукама.

„Зато су ме њихови позитивни коментари изненадили", каже овај 21-годишњи студент за ББЦ на српском.

Поред љубави према књигама и језику, на његов избор утицали су и наставници и професори, личним примером.

Није се покајао и додаје да се осећа на факултету „као код куће".

Његови пријатељи, као и он, уписују оно што им се допада или је блиско сфери интересовања.

„Воде се и тиме да материјално буду мирни, али ми се чини да све више схватају да треба да раде оно што воле, а не да слушају савете са стране", додаје.

Али, нису сви као Урош или Вељко.

Одлучивање о будућој професији може да прерасте у „ноћну мору".

Неки су неодлучни, јер их занима превише области, други се не проналазе ни у једној конкретној сфери, појединима је тешко да схвате шта им тачно 'лежи'.

Потенцијалне одговоре може да пружи тест професионалне оријентације који се у школама ради са педагозима.

„На основу тестова личности и когнитивних способности, ми процењујемо које су области у којима би се они снашли и били успешни, што се често поклапа са њиховим интересовањима.

„Зато је важно да разговарају са родитељима, школским педагозима и психолозима, како би чули и другу перспективу", каже психолошкиња.

Велику улогу у каријерном усмеравању, додаје, имају и ваншколске активности.

Последњих година, у школу у којој је запослена долазе људи са факултета или из компанија како би разговарали са ученицима.

„Они из прве руке могу да им приближе материју, како изгледа посао у пракси и шта могу да очекују када дипломирају", говори она.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Програмери, трговци и угоститељи

Највеће интересовање је и ове године било за Факултет организационих наука (ФОН), студијске програме из ИТ сектора (Електротехнички, Математички) и медицинске науке (Стоматолошки, Медицински, Фармацеутски и Ветеринарски).

Подаци Националне службе за запошљавање и Инфостуда, центра за проналазак посла, показују да се последњих година бележи све већа потражња за профилима управо из области информационих технологија, услужних делатности, трговине и угоститељства.

„Технолошки факултети су све траженији јер су млади свесни колико могућности имају по њиховом завршетку.

„ФОН, на пример, прати трендове на тржишту рада, стално усавршава програме, нуди применљиво знање, студенти и пре завршетка факултета имају могућност да оду на неку праксу", каже Милош Турински из Инфостуда, за ББЦ на српском.

Међу најтраженијим студијским програмима на Филозофском факултету у Београду је психологија - за 116 места, колико је на овој катедри, пријавило се 525 кандидата.

Ипак, из године у годину опада интересовање за другим друштвеним наукама, те се 2023. године 600 студената мање уписало на неком од тих студијских програма, у односу на 2022. годину.

Младе занима где могу да примене знање са факултета, које области им нуде више могућности, у којим пољима се лакше долази до посла, говори Марија Рајчевић, координаторка програма каријерног образовања при Центру за развој каријере Универзитета у Београду.

„Они су и даље амбициозни, не запостављају лична интересовања, али првенствено желе да знају шта ће после факултета, што нужно није лоше", каже она за ББЦ на српском.

Додаје да су процват доживели и Машински, Грађевински и Архитектонски факултет.

„Занимљиво је да интересовање за медицином не престаје, иако се лекари по завршетку факултета сналазе како умеју и могу да би дошли до посла, али љубав према том позиву је и даље јака код нас, та мотивација је баш специфична.

„Солидно интересовање млади људи показују и према стоматологији и фармацији", додаје Рајчевић.

Према евиденцији Националне службе за запошљавање, посао је 2023. године чекало више од 1.500 лекара и више од 4.000 медицинских сестара.

'Свакој фирми потребни су економиста и правник'

Тринаест година касније, Милана Здравковић нема дилему и да сматра да је донела исправну одлуку.

„Кад завршим посао, имам времена да радим оно што волим, ништа нисам жртвовала", додаје.

Економија и право су се пре две деценије масовно уписивали, али на тржишту рада у једном тренутку није било довољно места за све њихове дипломце, прича Турински.

Пад интересовања за овим професијама додатно је подстакнут развојем информационих технологија, али се ситуација мења, те се помама за овим смеровима поново враћа, посебно за економијом, додаје.

„Често се заборавља да и у ИТ компанијама има позиција које нису технолошке.

„Свакој фирми су потребни економисти и правници", додаје Турински.

'Инфлуенсер да будем'

На тржиште рада утицала је и масовна експанзија друштвених мрежа, која је створила нове пословне могућности.

Све је више младих који желе занимања којима се баве друштвене платформе.

И док су почетком 21. века девојчице желеле да постану учитељице, докторке, медицинске сестре, а дечаци менаџери, лекари, инжењери и спортисти, последње истраживање телекомуникационе компаније БТ групе показује да велики број деце од 11 до 15 година види себе у улози инфлуенсера.

Психолошкињу Стевановић резултати не изненађују јер, како каже, ове генерације су јако рано постале изложене друштвеним мрежама.

„Тада је на породици, али и школи, да их оспособи да критички разматрају садржаје са друштвених мрежа и научи их да не поверују свему што виде", додаје.

Недавно истраживање Центра за развој каријере УБ показује да су млади све нестрпљивији.

„Имају висока очекивања, а нису свесни да треба и да се посвете, да морају да уложе у нешто како би резултати били видљивији.

„Услед нестрпљења, код неких се јавља жеља за пречицом, да не морају да заврше 'тежак факултет'", каже Марија Рајчевић.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]