Србија и технологија: Да ли је будућност ИТ сектора у раду за стране компаније или у оригиналним производима

За седам година рада у сектору информационих технологија у Србији, 34-годишњи Дарко Павловић прошао је кроз пет различитих компанија.

Три су развијале оригиналне производе, док преостале две послују по моделу аутсорсинга, односно њихови запослени обављају пројекте или задатке за друге фирме које их унајмљују.

У фирмама са оригиналним производом је „притисак мањи, а рокови доста флексибилнији", док радници у аутсорс компанијама потпуно одређују радно време и укупну дужину рада на пројекту према потребама клијената, објашњава он.

„Када радиш у фирми са сопственим производом, углавном увек је исти пројекат, специјализујеш се за једну ствар и у њој ћеш постати добар, а у аутсорсингу стално имаш нове пројекте, учиш нове ствари и упознајеш друге људе."

Аутсорсинг компаније су оне које „изнајмљују" запослене другим фирмама како би развијали софтверска решења за клијенте, па таква предузећа нису власници производа и кодова које њихови радници израђују за клијенте, објашњава Михаило Пауновић, стручњак за економику иновација, за ББЦ на српском.

„Оне зарађују на разлици у цени коју плаћају запосленима и цени коју наплате за изнајмљивање радника другим фирмама.

„Производне компаније су иновативне, њихови власници су нашли тржишну нишу, спознали да могу да реше неки проблем и развили производ који то омогућава", прича научни сарадник Института економских наука (ИЕН).

Према подацима Агенције за привредне регистре (АПР), у Србији има 5.811 активних компанија које послују у области информационих технологија.

АПР, као ни Републички завод за статистику (РЗС) и кабинет премијерке Србије Ане Брнабић, са којим је ББЦ на српском такође контактирао, не располажу званичним подацима о броју компанија са оригиналним производима и оних које послују по моделу аутсорсинга.

Иако нема званичних података о уделима ова два модела у српском ИТ сектору, у њему „дефинитивно послује више аутсорсинг компанија него оних са производом", додаје Пауновић.

„Оснивачи фирми са производом морају да буду креативни, да имају оригиналне идеје и сносе већи ризик од неуспеха, што је много теже него изнајмљивање људи другима за решавање њихових конкретних проблема", појашњава он.

'Изнајмљивање' радне снаге и готов производ

Једна од компанија која у Србији развија оригиналне производе у сфери информационих технологија је Вебелинкс, која производи игре и апликације за паметне телефоне.

Основана је у Нишу пре 12 година, а њени производи од идеје до испоруке стварају се у Србији.

„Пре свега, избегавамо зависност од малог броја или једног великог клијента - уместо тога имамо милионе крајњих корисника, са којима директно радимо", каже Иван Димитријевић, шеф маркетинга нишке фирме, за ББЦ на српском.

Та чињеница може да представља и изазов.

„Правимо производе овде у Србији за тржиште и играче који су јако далеко и физички и културолошки, па је потребно учинити много да се те дистанце разумеју и савладају", додаје Димитријевић.

Можда ће вам и ова прича бити занимљива:

Пут кроз сектор информационих технологија већ 16 година крчи и Бојан Зрнић, 41-годишњи инжењер и програмер из Новог Сада.

Пре 12 година је са партнером основао компанију ИТ Енгине, која послује по моделу аутсорсинга.

„И партнер и ја смо инжењери, односно програмери, пронашли смо клијента и почели смо да радимо за њега, а касније смо дошли и до гомиле других.

„Данас имамо 50 запослених и клијенте широм света, највише у Европи", почиње Зрнић причу за ББЦ на српском.

Задатак његове фирме је, како каже, да услужно израђује рачунарске софтвере за друге компаније.

„Финансије код производних фирми стижу од корисника или инвеститора, а код аутсорсинг компанија директно од клијента, односно друге фирме која вас унајмљује за тај пројекат.

„Највећа вредност аутсорсинг фирми су људи, а код производних је то производ", појашњава он.

Између ризика и награде

Оне који се одлуче за самостални пут сопственог производа чека већи ризик на тржишту, али и награда може да буде далеко издашнија.

„Много је теже водити производну фирму јер је лакше наћи пројекат и урадити га, него да пронађете кориснике за ваш производ или платформу, као и да дођете до инвеститора, поготово када сте на почетку.

„Награда и евентуална зарада са сопственим производом је већа, али је почетак далеко тежи и много је мања шанса да успете у том моделу него у аутсорсингу", сматра Зрнић.

За компаније у аутсорсингу, највећи део посла је готов када пронађу клијенте и за њега ураде пројекат, док је за продуктне фирме то „тек пола посла", каже Иван Димитријевић из фирме Вебелинкс.

Економиста Михаило Пауновић објашњава да пословање у аутсорсингу неретко пружа већу сигурност предузетницима из Србије, док рад на оригиналном производу уме да буде резервни план, макар у почетку.

„Најчешће се дешава да људи у ИТ сектору стичу искуство радећи за друге, зарађују и истовремено размишљају о сопственом производу - имају извор прихода, а сами или са колегама могу паралелно да развијају производ", појашњава.

Многи стручњаци из Србије су прошли баш тим путем.

„То су баш оне приче код којих је посао кретао 'из гараже', а добар пример за то је и Нордеус, једна од најуспешнијих српских компанија", наводи Марко Вучетић из платформе Hello World.

Естонски пример: Путоказ развоја ИТ индустрије

Иако има само 1,3 милиона становника и не спада у водеће економске силе Европе, Естонија, балтичка земља и бивша совјетска република, изградила је један од најуспешнијих ИТ сектора на овом континенту.

Влада ове земље усвојила је 2021. године Дигиталну агенду 2030, која предвиђа државна улагања од 1,2 милијарде евра током ове деценије и има за циљ школовање нових кадрова у ИТ индустрији, додатно усавршавање постојећих, улагање у истраживање и развој у пољу технологије и стоодстотну присутност одраслих на интернету до 2030.

Јавни сектор је потпуно дигитализован, па се бирократске и пореске обавезе, као и пословне трансакције, обављају углавном путем интернета.

Око пет одсто радне снаге у Естонији запослено је у ИТ сектору, који учествује у стварању укупног бруто домаћег производа (БДП) са седам одсто, показују званични подаци.

Са факултета у тој земљи годишње изађе више од 1.000 стручњака за компјутерске науке, а у ИТ сектору их је запослено око 30.000, наводи се у владином извештају.

У тој земљи послује више од 1.500 стартапа, новоформираних компанија са сопственим производом, а годишња улагања у те фирме превазишла су милијарду долара 2022. године, показују подаци сајта Стартап Естонија.

Неке од најуспешнијих су Скајп, апликација за видео комуникацију на интернету, и Болт, апликација за транспорт и логистику, које се користе широм света.

Те две компаније међу 10 естонских једнорога, како се називају приватне компаније које достигну вредност већу од милијарде долара, а овај израз се у ИТ индустрији најчешће употребљава за фирме са иновативним производима који доводе до промена на технолошком тржишту.

Велики значај за овај привредни сектор имају компаније које путем аутсорсинга раде за технолошке фирме из 130 земаља света, међу којима су Америка, Канада, Велика Британија, Немачка, Француска, Швајцарска, Аустралија и друге, наводи се на интернет сајту Мобилунити.

Према предвиђањима Статисте, немачке компаније за прикупљање и тумачење економских података, током 2023. године инвестиције страних компанија у аутсорсинг фирме у Естонији премашиће 83 милиона долара ове године, а до 2028. биће готово удвостручене и достићи ће 148,9 милиона долара.

Индустрија видео игара оријентисана ка домаћем производу

Док у целокупном ИТ сектору нема званичних података о расподели тржишта између аутсорсинга и производно оријентисаних предузетника, у српској индустрији видео игара, која је део овог сектора, подаци се бележе већ пет година.

Српска гејминг асоцијација (СГА) у годишњем извештају ове године објавила је да 60 одсто њених чланова ствара игре и друге производе, који су „од нуле осмишљени и произведени у Србији", каже Кристина Јанковић, извршна менаџерка асоцијације, за ББЦ на српском.

„Преосталих 40 одсто се деле на оне које пружају услуге и оне које су аутсорсинг фирме, а само осам одсто наших чланова је у чистом аутсорсингу - они праве музику, анимације или трејлере за стране игре", истиче.

Постоје и случајеви да домаћи произвођачи игара део посла поверавају другим предузећима, али и тада се све спроводи на домаћем терену, указује извршна менаџерка СГА.

Живот у доба кризе: Производ гарантује већу стабилност

Глобална криза у сектору информационих технологија почетком ове године прелила се и на Србију, а домаће компаније нису се једнако успешно снашле у том периоду.

На аутсорсинг компаније она „мало више утиче", јер инострани партнери могу да одлуче да део посла, који су претходно делегирали њима, сада обављају сами, напомиње Марко Вучетић.

„У тежим тренуцима попут овог, боље се сналазе продукт компаније, јер имају производ од којег континуирано зарађују.

„Када дође до кризе, природно је да имају можда мањи прилив новца од производа, али ипак постоји константан доходак и имају више времена да унапређују производ, па када се тржиште стабилизује, добијају прилику да га прилагоде тржишту и од њега још зараде", описује овај стручњак.

Иван Димитријевић из компаније Вебелинкс каже да током кризних тренутака у продуктним фирмама, попут његове, стварање, пласирање и успех производа „зависи од вас самих", далеко више него што је то случај у аутсорсингу.

„Када влада општа криза, то се одсликава на целу привреду и грађане, тако да и аутсорс и продукт компаније бивају погођене, али сте у позицији да се боље прилагодите када правите свој производ.

„Он је намењен бројним клијентима на разноврсним локацијама, па сте тиме мање зависни од успеха једног већег индивидуалног клијента или неколико мањих, а даљи развој ваших производа је у вашим рукама", описује он.

Више о кризи у српском ИТ сектору прочитајте овде.

О будућности

Ни после 16 година рада са страним клијентима, а четири мање у својству власника фирме са тим моделом, Бојан Зрнић не планира да одустане.

Сматра и да израз аутсорсинг више није прикладан за српско тржиште, јер он представља премештање пројеката у земље где је радна снага значајно јефтинија, што је у Србији све мање случај.

„Ово сада је пре сорсинг, јер стране компаније додељују пројекте нама у Србији зато што не могу да нађу довољно стручњака код куће, а не због цене радне снаге", објашњава он.

Ипак, са колегама припрема и оригинални пројекат, па ће та новосадска компанија ускоро имати искуства и у производно оријентисаном пословању.

Тај пут назива „добитном и најсигурнијом комбинацијом".

„Чак и ако производ не успе, имате резервну варијанту са којом можете да наставите да радите.

„То не мора да значи да ће та стратегија бити најуспешнија, али вам даје прилику да искористите предности, а сакријете мане оба модела", каже Зрнић.

Док оцењује да би било „идеално" да у Србији све ИТ компаније имају оригиналне производе финансиране домаћим инвестицијама, истиче да то није реално.

„Ни Америка нема само производну сцену, већ већи део чине услужне компаније - то није типичан аутсорсинг, али оне раде услужни софтвер за веће фирме", прича 41-годишњи инжењер.

И Марко Вучетић, стручњак из платформе Hello World, залаже се за „равнотежу" између два модела.

„Тренутно је најбитније да се увећа број стартапа, којих је око 500 у овом тренутку и потребан нам је двоструко већи број њих.

„Требало би да градимо компаније са сопственим производом, јер је ова криза показала да смо тако стабилнији и сигурнији, али је аутсорсинг јако важан део индустрије и тако ће остати", сматра Вучетић.

Али, за већу оријентацију ка оригиналним производима Србији нису потребне само инвестиције и програмери, указује Зрнић.

„Оно што фали нашем ИТ сектору су људи у маркетингу и продаји који би тај производ знали да пласирају и наплате, што је често и много битније од самог производа.

„Можемо да направимо најбољи бицикл, али ако не умемо да га продамо, он ће остати у нашем магацину", закључује овај стручњак.

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]