Србија и образовање: Шта је државна матура и зашто је критикују и средњошколци и факултети

Текст је ажуриран 29. марта 2023.

Ишчекивање резултата пријемног испита могло би да постане прошлост на факултетима у Србији.

Министарство просвете за 2024. годину планира да се, уместо досадашњег система пријемних испита за факултете, уведе државна матура, али је предлог наишао на отпор великог броја факултета, као и многих средњошколаца.

Неформална група средњошколаца „И ми се питамо" почетком ове недеље предала је петицију са 25.000 потписа Министарству просвете против увођења државне матуре.

„Државна матура није лош концепт, постоји у Европи дужи низ година, али би требало да се прави за нас, а не против нас", рекао је Лука Бабић из групе „И ми се питамо" за недељник Време током протеста испред Министарства просвете у Београду.

„Највећи број факултета има пријемне испите на којима се проверавају општеобразовна средњошколска знања и у том смислу за њих не би требало да буде проблем да државна матура замени пријемни испит", речено је претходно из Министарства просвете за ББЦ на српском.

Док поједини представници државних факултета сматрају да је предложени начин полагања матуре „погрешно замишљен", има и високошколских установа које већ мењају правила.

Правни факултет у Београду донео је одлуку о укидању пријемног испита од следеће године.

Какав је досадашњи систем?

Улазница за факултете је пријемни испит који сваки будући студент мора да положи, али се бодује и успех током сва четири разреда средње школе.

Сваки матурант може да рачуна на највише 40 бодова из средње школе, а на пријемном испиту је највећи могући број 60 поена.

Иако матура на крају средње школе постоји, она се не рачуна у бодове.

Писани испит из српског језика и књижевности, тест из изборног предмета и матурски рад служе само да би се добила диплома која доказује да је ученик завршио средњу школу.

Пријемни испити се на свим факултетима организују крајем јуна и почетком јула и будући академци полажу тестове из једног или више предмета, у зависности од високошколске установе.

На пример, за Правни факултет потребно је спремити се за тест из српског језика и историје, а за медицину, из биологије и хемије.

Нема ограничења да ученик који је завршио, на пример, средњу техничку школу, покуша да упише филозофију, али ће морати да спреми пријемни испит из овог предмета.

Шта је државна матура и које су промене?

Уместо досадашње праксе, Концептом завршних испита у средњем образовању усвојеним у марту 2017, одређено је увођење државне матуре.

Према овом моделу, средњошколци који су ишли у гимназију полажу тест из српског језика, математике и изборног предмета.

За уметничке школе је предвиђено да се полаже, осим теста из српског језика, и тест из стручног предмета и завршни уметнички рад.

За ученике средње техничке школе обавезни су тестови из српског језика, математике и стручни испит.

Тестови ће бити рангирани у три нивоа знања, а бодови за сваки тачан одговор на тесту и упутство за оцењивање теста одредиће они који га састављају.

Сваки ђак моћи ће да конкурише за било који који факултет - без обзира коју је средњу школу похађао, иако постоји препорука да се ученици одлуче за изборни предмет на матури у складу са факултетом који желе да упишу.

Из Министарства наводе да ће концепт државне матуре олакшати будућим студентима упис на факултете, али и омогућити да се пријаве на више студијских програма.

„Са матурским испитима могу да конкуришу за упис на неколико факултета истовремено, а затим и да изаберу најбољу опцију за студирање која им је доступна на основу Листе жеља", наводи се у одговору Министарства ББЦ-ју на српском.

Ипак, из Министарства остављају могућност да факултети сами донесу одлуку у којој мери ће вредновати резултат на државној матури, а неким факултетима, попут уметничких, остављају могућност да траже додатне провере.

Државна матура у другим земљама

Словенија је прва држава бивше Југославије која је увела државну матуру 1995. године.

Полажу се три обавезна теста из словеначког (или матерњег) језика, математике и изборног предмета.

Тестови из матерњег језика и математика имају два нивоа знања, а ученик се одлучује за ниво у складу са жељеним факултетом.

У Хрватској је први пут одржана државна матура у школској 2009/2010.

Ученици у Хрватској полажу јединствен тест из три предмета са једним од два нивоа знања - општи и виши, у складу са жељеним факултетом.

Обавезни су тестови из хрватског језика и књижевности, математике и страног језика.

У обе земље се сабирају бодови добијени на основу успеха у средњој школи и освојени бодови на државној матури, а будући студенти се пријављују на факултете које желе да упишу.

У Немачкој је од 2017. уведена државна матура на нивоу свих 16 покрајина, а то је одлучено на савезном нивоу 2012. године, пренео је немачки Дојче Веле.

Како је свака од тих покрајина имала сопствени систем абитура - општег теста за све ученике на крају средњошколског образовања - на нивоу Немачке било је разлика у вредновању знања.

Ученици полажу по један тест из најмање три области.

Прва област је језик, књижевност и уметност где спадају немачки или неки од страних језика, као и музика, књижевност, плес или глума.

У другој области су друштвене науке попут историје, географије, економије, политичке теорије, психологије, филозофије, етике и религије.

Математика, физика, хемија, биологија, заједно са информатиком и технологијом спадају у трећу област.

Ученици могу да изаберу и физичко васпитање, односно неки спорт као трећу обавезну област.

Успех из школе и резултат на овом тесту се сабирају и на основу оствареног успеха се средњошколци уписују на факултете.

У Енглеској, Велсу и Северној Ирској, од 1951. године постоји систем који се зове Општи сертификат о школовању А нивоа и који је сличан државној матури.

Тестове састављају такозвани образовни бордови и нуде неколико предмета из којих ученици полажу тестове.

Као и код државне матуре, и ови тестови су стандардизовани и ученици бирају предмете по жељи, а у складу са факултетом који намеравају да упишу.

У Ирској постоји тест за све ученике завршних година средњих школа који се уједно и рачуна као пријемни за даље школовање на универзитетима.

Ирски средњошколци морају показати знање из енглеског или ирског језика, математике и једног или четири изборна предмета.

Погледајте видео: Како студенти доживљавају наставу на даљину

Зашто су незадовољни факултети?

Декани факултета Универзитета у Београду (УБ) су се крајем априла 2022. године једногласно изјаснили против оваквог концепта завршног испита и директног уписа на факултете, пренео је дневни лист Политика.

На упит ББЦ на српском о ставу УБ-а, за саговорника на ову тему из Ректората препоручили су Данијела Синанија, декана Филозофског факултета.

Синани за ББЦ на српском каже да је пре свега потребна реформа средњег образовања, а онда додатно разматрање концепта државне матуре.

Он сматра да је „предложена државна матура погрешно замишљена".

Проблем који Филозофски факултет види јесте што упис не организује сам факултет, каже Синани, већ ће, као у Словенији и Хрватској, то радити независна институција.

„Таква одлука је против аутономије универзитета која гарантује да све одлуке о факултету доноси сам факултет и универзитет.

„И противуставна је, јер не омогућава генерацијама које су ишле у средње школе пре увођења државне матуре да пробају да упишу факултет", каже Синани.

Синани наводи да је проблем и са страним ученицима јер није предвиђено како ће се они уписивати на факултете у Србији.

„По питању државне матуре, Универзитет у Београду се једногласно изјаснио против, а колико знам, исти је случај и са новосадским, тако да ја немам сумње да школске 2023/2024 неће бити државне матуре, барем што се тиче наших факултета", каже декан Филозофског факултета.

У документу Универзитета у Нишу о ставовима факултета који су електронском поштом послали ББЦ-ју на српском, само један од 13 факултета ове високошколске установе спреман је да призна државну матуру.

Педагошки факултет у Врању је једини који ће прихватити рангирање по систему државне матуре, без додатних пријемних испита, додаје се у документу.

Заједница факултета медицинских наука, на коју се позива нишки Медицински факултет, противи се државној матури и тражи пријемни испит.

Остали факултети Универзитета у Нишу се позивају на одлуке заједница факултета и препоручују да се и поред државне матуре, за сада, одржава и пријемни испит.

Ректорат Државног универзитета у Новом Пазару позива на тестирање државне матуре путем „пилот-пројекта на једном факултету или групи студијских програма", наводи се у одговору достављеном мејлом ББЦ-ју на српском из ове високошколске установе.

„Матуранти који би 'прошли' кроз програм државне матуре истовремено би полагали и пријемне испите, а онда би се упоређивао успех кандидата на државној матури са резултатом на квалификационом испиту.

„На основу тога могли би се добити поуздани параметри о квалитету знања кандидата, а и поузданији одговор на питање о увођењу државне матуре", наводе из Ректората новопазарског универзитета.

Универзитети у Новом Саду и Крагујевцу нису доставили одговоре ББЦ-ју на српском.

Зашто су средњошколци против овакве државне матуре?

Миа Јовановић, ученица другог разреда Четрнаесте београдске гимназије, за ББЦ на српском каже да за сада нема конкретних информација о државној матури.

Можда због тога, каже, многи њени вршњаци не мисле да је државна матура добро решење.

„Кад год питамо за неке додатне информације, углавном нам кажу да ћемо то знати од септембра или да се још ништа детаљно не зна."

Оно што знају је да ће морати да полажу три теста, а како факултети најављују - и пријемни испит.

Ова ученица каже да су прошле године радили пробни тест државне матуре.

„Лоше смо прошли на пробним тестовима државне матуре, али из Министарства не реагују на то и не занима их мишљење ни ученика, ни професора, ни факултета у чијем је то, заправо, интересу", каже она.

Неформална група средњошколаца „И ми се питамо" из Треће београдске гимназије, која окупља ученике другог разреда, била је на састанку са представницима Министарства просвете почетком јуна 2022. године.

Како ће они бити прва генерација која ће полагати државну матуру, желели су да од надлежних добију детаљна објашњења за све недоумице.

„Имам утисак да несигурно крећемо у државну матуру јер на наша практична питања и могуће сценарије представници Министарства нису имали одговоре", каже Лука Бабић, представник ове групе, за ББЦ на српском.

Овим ученицима, наводи њихов представник, није био јасан начин на који ће се рангирати ученици.

Као пример, Бабић узима ситуацију у којој два ученика желе да упишу Правни факултет за који су потребни тестови из српског језика и историје и имају исти број бодова.

Оно што истиче као проблем јесте да ли ће то значити да ће бодови освојени на тесту из математике у том случају бити пресудни.

„Ми смо изашли са састанка разочарани у неспремност, али и зато што нам је речено да се, иако смо дали 'конструктивне' замерке - ми не питамо и да је већ све одлучено", тврди он.

Бабић каже да су средњошколци спремни да са факултетима и Министарством разговарају и нађу прихватљив концепт државне матуре.

Међутим, овај средњошколац каже да није против увођења државне матуре.

„Оваква државна матура не пије воду и мислим да би концепт који има Хрватска био много боље решење.

„Циљ државне матуре је да тест буде јединствен за све ученике и да га полаже и неко ко уписује Филолошки факултет и Електротехнички, али њихова знања из математике или језика не треба да се вреднују исто, јер је за филологију потребно веће знање из језика, а за електронику из математике", каже он.

Погледајте видео: Познати грајм уметник учи студенте да репују

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]