Србија: Избори за студентске парламенте и одсјај високе политике

Изношење кутија са гласовима, блокада гласања, убацивање гласачких листића и шамари.

Ово нису слике са бирачког места за локалне или парламентарне изборе у Србији, већ са другог круга гласања за студентски парламент на Филозофском факултету у Новом Саду који су прекинути пошто су због кошкања реаговали и полиција и хитна помоћ.

На изборима је учествовала само листа Савез студената, због чега је неформална група Студенти против ауторитарне власти (СТАВ) блокирала гласање.

Савез студената предводи Ивана Мацак, председница Студентског парламента и прва на листи Руске странке на локалним изборима у Новом Саду.

Она је била и међу студентима који су тражили смену професора Динка Грухоњића због наводног говора мржње у монтираном видео снимку, што су здушно критиковали и представници власти у Србији из редова напредњака.

Ово прожимање високе политике и гласања на којима би требало да се бирају представници који ће се борити за ниже школарине, бољу храну у мензама и виши квалитет образовања део је ширег проблема у друштву, оцењује маркетиншки стручњак Цвијетин Миливојевић.

„Једна од карактеристика технологије управљања ове власти је то да покушава да влада на свим нивоима, у свим организацијама, по хоризонтали и вертикали.

„Напредњаци ништа не препуштају случају, те је постало правило да локални избори буду под окриљем покрајинских, парламентарних или председничких, само да би се гласало за име председника Александра Вучића", каже Миливојевић за ББЦ на српском.

То он види и у жустрој борби СНС за савете месних заједница као да је „смак света", али и у неформалном постављању челника у фудбалским и кошаркашким клубовима Звезди, Партизану, спортским савезима или у невладином сектору.

„Загађивачи из врха власти намерно желе да сваку тему загаде високом политиком, а онда оне који су критичари и опозиција, по правилу, представе као рушитеље институција или државе, на шта се опозиција упеца", истиче Миливојевић.

Кроз ту визуру гледа и на дешавања на факултетима, где се не само образују, већ и припремају нови бирачи.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Шта се дешавало у Новом Саду?

Представници студентске организације СТАВ блокирали су у уторак гласање на факултету, јер по правилнику, да би се кандидовали, морају да прикупе подршку 10 одсто - око 500 студената, који ће попунити обрасце, дати индексе на увид и то све оверити за пет радних дана.

То је „физички немогуће", каже Лазар Динић из ове организације.

У затегнутој атмосфери, дошло је и до физичких обрачуна: када је изнета кутија са гласовима, Динића је ошамарио један од чланова изборне комисије и члан СНС Александар Гајић, преносе медији.

Ударена је и Ивана Мацак, која није била доступна за разговор, а на њен број се јавила жена која се представила као њена мајка и поручила да „немају коментар".

И из деканата Филозофског факултета су за ББЦ на српском рекли да не могу да коментаришу изборе за студентски парламент и да је најбоље разговарати са студентима.

„Све је почело када су блокадама факултета због професора Грухоњића, када су они (Мацак и остали) причали у име свих, представљајући се као представници студената.

„А већина тих људи је политички активна на разним листама", каже Динић.

Шта је било на ФПН-у у Београду?

Месец дана раније, били су бурни и избори за студентски парламент на Факултету политичких наука у Београду.

Павле Цицварић, студент ФПН-а и један од лидера студената током протеста 2023, сматра да је то све ланчана реакција од прошле године, када су учествовали у протестима после насиља и организовали блокаде улица.

„Сад је мање пажња на самим улицама, јер протести више не постоје, те су екипе студената отишле свака на своју страну", каже Цицварић.

Он је због говора на антивладиним протестима дошао на удар званичника из редова Српске напредне странке.

На изборима на ФПН-у, почетком априла су учествовале две коалиције - условно речено владајућа, јер је претходне две године била једина у парламенту и друга, конкурентска, коју је подржао Цицварић и која је однела победу.

„То је био случај на великом броју факултета: да на изборима учествује само по једна листа, што нема везе с демократијом.

„Кад се томе дода да ми студирамо Факултет политичких наука, запитамо се како нас уче о демократији и плурализму, а не умемо то да спроведемо у нашој 'животној средини'", каже Цицварић.

Иако су медији њихове противнике у тој политичкој трци називали „мали СНС", Цицварић додаје да је то тешко тврдити без доказа, али да је постојао сличан образац понашања према неистомишљеницима.

„Начин како се води, односно не води дијалог, и како се опходи према неистомишљеницима, иста реторика постоји и на факултету, чули смо све оне чувене етикете 'домаћи издајник и страни плаћеник'", истиче Цицварић.

Лазар Динић указује и на други проблем: у прошлом изборном циклусу на њиховом факултету, избори су се понављали пет пута, јер није било довољне излазности, а колеге нису мотивисане да гласају.

„Студенти генерално не знају да се то дешава, ево сад први пут видимо да се преко нашег Инстаграма информишу, а јако је битно ко ће да те представља и реагује на поскупљење школарина, плаћања испита или услове у мензи", каже новосадски студент четврте године на смеру културологија.

Студентске организације немају пресудан утицај на управљање факултетима, али учествују у неким органима управе.

„Нажалост, ту има пуно политике с обе стране, и ови који су ближи неким опозиционим опцијама, и ови који се понашају као мачеви одбране власти", каже Цвијетин Миливојевић.

Није нова појава

Није ретко да се политика пресликава на студентска збивања на Балкану.

Тако је било и у време када су двадесетих година 20. века југословенски комунисти између два светска рата тражили боље услове за студирање или 1968. када су протестовали због све већих социјалних разлика и раскошног живота црвене буржоазије, оличене у комунистичким лидерима.

Некада су били и национално обојени, попут протеста Албанаца 1981. када су велике демонстрације на којима је тражено да тадашња аутономна покрајина Косово постане република - започеле у мензи, а затим насилно угушене.

И после распада Југославије, током 1996. и 1997. услед крађе локалних избора у време власти Слободана Милошевића, на антирежимским протестима у Београду су масовно учествовали студенти.

Тада је свака странка опозиције формирала сопствене студентске клубове, а власт је појачавала присуство својих присталица, подсећа Миливојевић.

„После 5. октобра и промене власти, студенти су се више бавили студентским правима, мензама, домовима, а онда се после 2012. и покушаја ове власти да директно страначки управља школама у овој земљи, створио контрапункт, попут покрета 1 од 5 милиона", додаје Миливојевић.

Ипак, таквим преплитањем се, каже, „мешају бабе и жабе", јер би међу студентима требало да се бирају представници од којих ће сви имати користи, без обзира на политичку опцију.

Погледајте видео о контрамитингу 1996.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]