Млади и религија: Од потраге за смислом до подршке у тешким тренуцима

Тијана Петровић дан започиње молитвом, а свако недељно јутро одласком на богослужење до оближње цркве.

За ову 22-годишњакињу тамно смеђе косе, простор испуњен иконама и мирисом тамјана представља уточиште у коме може да се ослободи стреса.

„Долазим из умерено религиозне породице, славили смо славу, обележавали празнике.

„Учени смо да постоји бог, међутим то није утицало на моје приближавање вери", каже ова студенткиња шпанског за ББЦ на српском.

Све се променило пре око годину и по дана.

„Почела сам да читам Библију и открила да се у цркви осећам најсигурније и најсрећније", додаје она.

Док одрастају и пролазе кроз тешке периоде, млади покушавају да пронађу одговоре која им не нуде ни родитељи ни вршњаци.

Религија им помаже да лакше организују живот и да приликом изазовних ситуација осећају да имају коме да се обрате, објашњава Владимир Михић, психолог и професор на Филозофском факултету у Новом Саду.

„Свештеници и људи из цркве имају способност вештог разговора, међутим, уколико је у питању озбиљнији психички проблем, који захтева рад са психологом или психијатром, не би требало да га решавају нестручна лица", додаје он.

Млади највеће поверење од свих институција поред Војске, имају у Цркву, а од личности које неке од кључних институција воде, у патријарха Порфирија, наводи се у КОМС-овом Алтернативнином извештају о положају и потребама младих за 2023. годину.

Рођени између 1996. и 2005. године имају традиционалнији однос према религији од генерација које су им претходиле и у просеку једном месечно посећују јавна места намењена заједничкој молитви, попут цркава, показује истраживањeИпсос Глобал Адвајзор-а из 2023. године рађеном на узорку од 20.000 одраслих из 26 земаља света.

Велики број младих из северне и западе Европи мисли да постоји рај, пакао и живота после смрти, што су нека од основних уверења хришћанства, религије настале у 1. првом веку нове ере.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

'Млади људи траже смисао'

Тијани динамика мирнијег живота одговара.

„Више се не дружим са људима који немају никакву перспективу у животу, који мисле само о изласцима, алкохолу и дрогама.

„Тај свет је нарушавао мој мир и зато сам од њега отишла", каже она.

Млади људи су жедни духовности, односно здравог односа са Богом и људима и они вери приступају чистог срца, постављају питања, бистри су и неће да прихватају глупе одговоре, објашњава владика Григорије, епископ Српске православне цркве у Немачкој за ББЦ на српском.

Додаје и да млади чезну за слободом и да религија за њих управо то може и бити.

„Често их старији људи саветују како да се облаче, моле и понашају у цркви, а та форма је оно што их отера и уплаши", сматра владика Григорије.

Религија као подршка

Најзначајнији сусрет са вером 31-годишњи Александар Секулић је доживео пре више од десет година.

У паузи од предавања српске књижевности, седео је у кафићу близу факултета на Студентском тргу у Београду.

Тада је осетио да му се дланови зноје и срце убрзано лупа.

Био је то још један у низу напада панике са којима се тада борио.

„Имао сам осећај да ћу или да полудим или да умрем, што је уобичајено за овакве психолошке реакције", каже Александар за ББЦ на српском.

Да би му било лакше, кренуо је да хода.

Стигао је до Калемегдана, где је угледао капелу и цркву камених зидова.

„Ушао сам у капелу и видео икону светитељке.

„Чинило ми се да пружа руке према мени. Тада сам почео да плачем и, у исто време, осетио огромну љубав према Богу, која се до данас није угасила", каже усхићено.

Религија младима даје форму у којој се осећају сигурније и детаљан опис како треба живети уз поштовање основних вредности, објашњава Зорица Кубурић, професорка социологије религије на Филозофском факултету у Новом Саду за ББЦ на српском.

„Она нуди већ готове норме понашања, систем вредности, стил живота, забране и благослове", додаје Кубурић.

Три од четири особе које верују у Бога кажу да им то помаже да превазиђу кризе, даје смисао њиховом животу и чини их срећнијим, наводи се у Ипсосовомистраживању из 2023. године.

Често јесте лакше уколико са неким ко нас разуме поделимо оно што нас мучи, па религија и црквена заједница на тај начин помажу људима, објашњава психолог Владимир Михић.

„Наравно, постоје млади који на тај начин проналазе утеху због раскида, несугласица са пријатељима или губитка члана породице", додаје.

'Ја сам се питао где је ово до сад било'

Александар Секулић сматра да му је бог пружио прилику да га потражи тог дана.

Није васпитан претерано у духу религије, већ је све што је сазнавао о богу током детињства било везано за „низ формалности"

„Ти онда помислиш да са вером има везе то што се недељом не пере веш и што се једе и пије током празника, а то није довољно младом човеку.

„Када сам имао 14 година, заинтересовао сам се да нешто више сазнам о томе кроз разговоре са једним од комшија у селу у ком сам одрастао", каже Александар.

Међутим, када је кренуо на факултет, више се посветио хобијима „уобичајеним за тај узраст".

„Излазио сам, свирао у бенду, и тада је бог био у некој менталној фиоци", додаје уз осмех.

Осим духовне подршке и мира које је у религији нашао, радост је пронашао и у дружењу са осталим верницима.

„Онда схваташ да не да ниси промашио, него се запиташ где је ово до сад било", дели утиске Секулић.

„Црквена заједница, као и свака друга група људи, пружа сигурност, подршку и емоционалну повезаност", објашњава Владимир Михић, професор на Филозофском факултету у Новом Саду.

Додаје и да су људи по својој природи теже томе да се пронађу са истомишљеницима.

„Проблем настаје када се религиозна група изједначава са етничком, па онда религија уместо да ствара поверење развија бес и мржњу према онима који не деле наш систем уверења", каже Михић.

Религијска учења у школама

У Србији је 2001. године веронаука поново уведена у школе на захтев Српске православне цркве, после паузе од више од пола века.

На тај начин она се придружила Хрватској и Босни и Херцеговини, где је овај предмет постојао деценију раније, од 1991. године.

У Хрватској и Србији родитељи и деца бирају да ли ће ђаци бити уписани на ове часове, а у два ентитета Босне и Херцеговине ситуација се разликује.

Док у Федерацији БиХ - у којој већински живе Бошњаци и Хрвати - родитељи бирају да ли децу уписују на овај предмет, у Републици Српској, где већински живе Срби, деца се на веронауку уписују аутоматски уписом у школу.

„Aргументи у прилог увођења веронауке су ти да религијско образовање утиче на моралност и доприноси очувању традиције.

„Ипак, верска настава се на почетку основног образовања често претвара у верску индоктринацију, јер ученици нису довољно зрели за успостављање било какве критичке дистанце према сервираном учењу", наводи се у раду Верска настава у европским државама, студија случаја: Република Србија.

Како је бог стигао на интернет

Од обавештења о празницима и данима који се посте до духовних савета попут „како се ослободити од лоших мисли" - све је ово садржај Инстаграм профила теолошкиње Андрее Кереш, познатије по корисничком имену @verouciteljka.

Прати је око 130 хиљада људи, од којих половина има између 13 и 35 година, а направила је и онлајн Приручник за исповест у ком је објашњено како приступити овој хришћанској пракси у којој се верник каје за сопствене грехе саопштавајући их свештенику.

Каже да је одувек волела друштвене мреже, а да је идеју за профил добила када је схватила да се хришћанство на друштвеним мрежама повезује са њу ејџ покретима, који су се појавили у последње три деценије 20. века на Западу и карактерише их поједностављени приступ духовности.

„Ово што радим је било велико изненађење за све, јер су људи пуни предрасуда према православним хришћанима.

„Као да се очекује од нас да живимо монашким животом, да се молимо по цео дан, да не излазимо из цркве, да не пијемо алкохол и милион других очекивања и забрана", каже Кереш за ББЦ на српском.

Због тога се трудила да кроз профил прикаже „нормалност и опуштеност како би људи схватили да не морају да буду савршени и безгрешни да би одлазили на богослужења".

„Друштвене мреже пружају могућност да се допре до великог броја људи, па је то, у исто време, и прилика и неприлика, и шанса и проблем.

„Због кратке форме, оне су попут позива на даље истраживање неке теме, могу бити и у сврху кратке поуке, али се дубља порука може тражити на другим местима", сматра владика Григорије.

Хештегови везани за религију попут #ChristianTikTok и #Islam коришћени су милијардама пута на ТикТоку.

Иако се говори о „разводњавању" религије међу младим генерацијама, бројни инфлуенсери постављају сопствена схватања хришћанства, повезујући их са традиционалним уверењима, наводи се у раду ТикТок и вера генерације З.

Погледајте и овај видео:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]