Млади у Србији: Зашто је конзервативизам пријемчив генерацији З

„Да ли је данас теже бити мушкарац или жена?".

Риђокоса девојка на тренутак спушта чашу и после краће паузе одговара.

„Не бих рекла да је теже, али отишли смо предалеко, у тотално другу крајност.

„Једно је да се боримо за једнака права, а друго је оно што се сада дешава - сваки другачији став проглашава се шовинистичким", каже 24-годишња Вања Јовановић, док распрема сто у једном београдском кафићу.

Припада генерацији З, скраћено Ген З, која је одрастала док се свет пребацивао са преклопних мобилних телефона на паметне.

Вања није усамљена у оваквом размишљању.

Око 40 одсто младих сматра да се треба чврсто држати народних обичаја и традиције, показало је истраживање у Србији у лето 2023. године, Насилни екстремизам и млади: Од дезинформације до радикализма.

Њих 46 одсто поборници су идеје да треба примењивати морал који проповеда њихова верска заједница.

Да ово није тренд само међу генерацијом З (рођени између 1997. и 2012. ) у Србији показује и студија Глобалног института за женско руководство из Лондона спроведена крајем 2023.

Око 60 одсто припадника генерације З верује да се „отишло предалеко у промоцији једнакости жена и да су мушкарци дискриминисанији", резултати су тог истраживања.

Слично мисле миленијалци (људи рођени између 1981. и 1996.) , а не заостају ни „бејби бумери" (рођени између 1946. и 1964.)

Са овом тврдњом сагласно је и око 40 одсто припадница Ген З, нешто више жена из генерације миленијалаца, у стопу их прате „бејби бумерке".

„Резултати су забрињавајући и то је тренд који се шири, а велику улогу у томе имају друштвене мреже и платформе.

„Ту се све више оглашавају појединци са контроверзним изјавама попут Ендрјуа Тејта који се директно обраћају младићима, саветујући их како да иступе и живе", каже Боби Дафи, са Института за политику Краљевског колеџа у Лондону, за ББЦ на српском.

Ендрју Тејт је контроверзни британско-амерички инфлуенсер ухапшен у Румунији почетком 2023, под оптужбама за трговину људима, организовани криминал и силовање.

Описује се као „апсолутни женомрзац", а постао је популаран заговарањем живота у ком су жене потчињене мушкарцима.

Према поменутом истраживању, петина младића узраста од 16 до 29 година гледа благонаклоно на његов утицај.

'Погрешно тумачење'

Михаило Божовић, студент српског језика и књижевности, не мисли да су мушкарци у тежој позицији у односу на жене, али уочава да је све више младића који желе да се врате начину живота претходних генерација.

„Нико не говори о томе да треба да се вратимо периоду када су жене биле потлачене.

„Родна равноправност је потребна, али се данас погрешно тумачи и не треба да буде средство којим се напада, а то се дешава", каже овај 28-годишњи студент из Крагујевца, града у централној Србији, за ББЦ на српском.

Жене су се у бившој Југославији (чиниле су је Србија, Црна Гора, Македонија, Босна и Херцеговина, Хрватска и Словенија) изједначиле са мушкарцима у свим областима државног, привредног и друштвено-политичког живота Уставом Федеративне Народне Републике Југославије, донетим јануара 1946. године, што је било знатно раније у односу на многе европске државе.

Последњих година све их је више на високим положајима, у парламенту чине трећину, заступљене су и у влади, а много жена се одлучило и на покретање бизниса.

Иако делује да су жене, бар у бројкама, у знатно бољем положају него у другим деловима света, у стварности је стање далеко од идеалног и не може да се говори о „озбиљнијем побољшању њиховог положаја" у Србији, упозоравају стручњаци, о чему је ББЦ више пута писао.

Ипак, извештај „Глобални ставови по питању родне равноправности" показује да је у порасту број људи који сматра да се од мушкараца очекује превише како би подржали родну равноправност,

У њему је учествовало више од 30 земаља: од Јужне Кореје, Индије, Велике Британије, Америке до Италије и Немачке.

Више од 50 одсто младих сматра да је у њиховој земљи већ довољно постигнуто на пољу женских права и изједначавања са мушкарцима.

Та бројка је 2019. била 41.

Иста студија показује да трећина мушких испитаника подржава ставове канадског психолога Џордана Петерсона који је јавно говорио о „деморалисању младих мушкараца".

Породица и брак

Технологија омогућава изложеност различитим културама, али то није увек гаранција за отвореност и поштовање различитости, објашњава Марија Пејачић, социјална психолошкиња.

„Припадници генерације З су на друштвеним медијима веома рано и пре него што достигну ниво когнитивног развоја, који им омогућава да критички сагледају свет који их окружује,

„Неретко се дешава да формирају ставове на погрешном разумевању доступних података, што може да буде узрок негативног односа појединих припадника те генерације према феминизму", говори она за ББЦ на српском.

Због великог броја различитих, некада и међусобно супротстављених информација које треба да обраде, они могу да се осете недовољно способним да донесу суд, због чега се осећају несигурно и неизвесно, додаје она.

„У жељи да успоставе нарушену сигурност, враћају се нечему што је познато и традиционално неговано дуги низ година, као што су брак и породица.

„То може да буде привлачно људима суоченим са изазовима које носи савремени свет, обележен брзим променама и несигурношћу, чему су посебно допринели економска криза и пандемија корона вируса", каже Пејачић.

У Србији је 2022. број венчања био 32.821, док је разведено 9.813 бракова, подаци су Републичког завода за статистику.

Венчања и разводи су у порасту 0,2 одсто у односу на претходну годину.

Извештаји Кровне организације за младе годинама показују да они све више подржавају породичне вредности и породицу.

„Живим и одрастао сам у Србији, која донекле важи за патријархалну земљу, па ме не изненађује много", каже Игор Ишпановић, 26-годишњак из Суботице, града на крајњем северу земље.

„Жао ми је што је тако", додаје кратко.

Према изворном тумачењу, патријархат је друштвено уређење у којем је највиши ауторитет мушкарац, а жена води рачуна о кући и деци.

Иако је отац глава породице, посебно место има мајка, што на Балкану потврђују многе народне пословице попут Жена је жена, али мајка је мајка, као и велики број песама и књижевних дела у којима је она кључни лик.

У основи свега је породица, велика пажња посвећује се прецима, традицији, али и религији, због чега се за таква друштва говори да су конзервативна и затворена.

Иако се на Балкану много тога променило последњих деценија, све више студија указује да патријархални обрасци и даље провејавају.

'Шта се жене жале када су им плате мање-више као нама?', један је од чешћих аргумената који Игор Ишпановић чује када крене да полемише о положају жена.

Подаци институција и невладиног сектора показују да је платни јаз између жена и мушкараца у Србији између 8,8 и 11 одсто, формално је сврставајући међу земље са најнижим разликама у платама у Европи.

Међутим, када се зараде посматрају према степену образовања или занимањима, јаз у корист мушкараца је знатно већи, наводи се у доступној анализи Републичког завода за статистику (РЗС) из 2018. године.

„Родна равноправност би требало да се подразумева, мада сам свестан да је то далеко истине - и даље се преиспитује улога и положај жена у друштву. Ми смо можда на површини изједначили права жена и мушкараца, а у реалности је нешто другачије.

„Конзервативно размишљање је заступљено како у мојој, тако и у старијим генерацијама", додаје он за ББЦ на српском.

Многобројна испитивања јавног мњења показују да је Српска православна црква једна од институција којој се највише верује, а она се залаже за традиционалну породицу, биолошко одређивање пола, против је абортуса и закона о родној равноправности.

'Трад жена'

Последњих година на интернету је заживео покрет трад (скраћено од традиционална) жена.

Окупља младе инфлуенсерке до 35 година у раскошним хаљинама инспирисаним модом педесетих година, које деле рецепте и идеје о одржавању домаћинства.

Позивају друштво да се врати старим нормама о родним улогама.

Оне нагињу конзервативизму и антифеминизму и популарне су на ТикТоку.

Поједини видео записи имају више од 187 милиона прегледа.

Огроман јаз међу генерацијама

У истраживању Глобалног института за женско руководство, трећина испитаника генерације З сматра да је мушкарац који остаје код куће да се брине о деци 'мање мушко'.

Истог става је петина њихових вршњакиња.

Међутим, проценат мушкараца старијих генерација који је сагласан са овим ставом је три пута мањи.

Миленијалци, на пример, проводе три пута више времена са децом него родитељи пре њих.

Последњих 20 година повећао се број земаља у којима је очинско одсуство законом загарантовано.

То право имају и очеви у Србији, али га мали број користи.

На породиљско одсуство одлазили су углавном очеви између 36 и 40 година, а најмање млађи од 30 и старији од 50 година.

„Огроман је јаз међу генерацијама и то је запањујуће", каже у телефонском разговору Боби Дафи, аутор извештаја.

Психолошкиња Марија Пејичић напомиње да не треба да се занемарују индивидуалне разлике, као ни средина одакле си, а која може да утиче на формирање ставова.

„Однос ове генерације према различитим друштвеним феноменима је много комплекснији него што на први поглед изгледа и на то утиче велики број фактора", додаје.

Она годинама предаје социјалну психологију на Филозофском факултету у Нишу, највећем граду на југу Србије.

Код студената препознаје спремност да критички размишљају о информацијама које до њих дођу.

„Трудимо се да код њих подстичемо критички став, јер ће они једног дана бити узор новим генерацијама.

„Треба да буду свесни да могу да допринесу прихватању различитости и стварању праведнијег и отворенијег друштва", додаје.

Погледајте видео: Има ли места родно сензитивном језику у Србији

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]