Жене и право гласа на Балкану и у свету: „Стварно и суштинско изједначење жена са мушкарцима је процес који траје"

„У политици, ако хоћеш да се нешто каже, тражи то од мушкараца. Ако хоћеш да се нешто уради, тражи то од жена", једна је од чувенијих изјава некадашње британске премијерске Маргарет Тачер.

Ова изјава Тачер, којој су због начина вођења политике и друштва дали надимак „Гвоздена Лејди", готово да је потпуно пресликана са речи на дела у Финској где коалициону владу чине пет партија, а на њиховом челу су све жене.

Управо је ова земља, пре више од 100 година, донела револуционарни закон да жене имају право да бирају и да буду биране.

У неким земљама и данас, у 21. веку, борба до женске слободе и права још увек траје, а у многим друштвима и даље се боре да им статус буде суштински, а не само на папиру, изједначен са мушкарцима.

Како је било на Балкану

У Краљевини Југославији, у периоду између два светска рата, жене нису имале право гласа, али им оно није било ускраћено Уставом.

Уставом је било предвиђено да изборни закон, приликом расписивања избора, реши питање права гласа жена.

„Међутим, сваки пут када су расписивани избори, изборни закон није предвиђао право гласа за жене", каже историчарка Љубинка Шкодрић за ББЦ на српском.

Између два светска рата постојала је Женска странка која је се залагала за права жена и за усвајање права гласа за жене.

Међутим, 1929. године краљ Александар Карађорђевић заводи диктатуру и забранњује рад политичким партијама, међу којима је и Женска странка.

Неколико година касније, основан је Женски покрет, који је заједно са активисткињама Комунистичке партије Југославије, водио активну борбу за право гласа жена.

Процењује се да је у партизанским јединицама, антифашистичком покрету и другим активностима на различите начине учествовало око два милиона жена.

Југославија је у рату изгубила 1.7 милиона од скоро 14 милиона становника, а међу жртвама је било око 600.000 жена.

У августу 1945. на основу Закона о бирачким списковима, жене су стекле право учешћа на изборима те године, а Уставом Федеративне Народне Републике Југославије, донетим јануара 1946. жене су изједначене са мушкарцима у свим областима државног, привредног и друштвено-политичког живота.

После рата, жене су ушле у састав владе, неке су постале министарке попут Митре Митровић Ђилас.

„Међутим, ту постоје значајне разлике, јер је то један део у процесу еманципације, а стварна и суштинско изједначење жена са мушкарцима је процес који траје", каже Шкодрић.

Како је данас у Србији?

Србија је 2020. године године повећала најмањи неопходан број жена на изборним листама са трећине на 40 одсто.

У Влади Србије је данас 10 министарки и 13 министара, а у Народној скупштини седи 97 посланица и 153 посланика.

По томе је Србија на 29. месту од 190 земаља по броју жена у парламенту.

Од увођења вишестраначја деведесетих година прошлог века, у Влади Србије није било више жена-министарки него данас.

Међутим, „то што данас имамо готово 40 одсто жена у Скупштини Србије и жене на истакнутим политичким местима ништа не мења", каже Тања Игњатовић из Аутономног женског центра.

„Нити ће политика бити хуманија, нити ће женама бити боље, уз сталну стрепњу да се могу изгубити већ достигнута права", рекла је Игњатовић у недавном разговору за ББЦ на српском.

А како је данас у Финској?

Земља на северу Европе и даље ужива репутацију „пионира равноправности".

Жене у Финској имају право гласа од 1. јуна 1906, седам година пре Норвешке, 38 година пре Француске и 66 година пре Швајцарске.

Ова земља са 5,5 милиона становника, постала је чланица Европске уније 1995. године.

Пре две године, 34-годишња Сана Марин изабрана је за премијерку - најмлађа особа на свету која предводи владу.

Њену коалициону владу левог центра чине пет странака, а на челу свих су жене.

У парламенту, међу 200 посланика, 92 су жене.

Нера Бећироски, родом из Призрена, доселила се у Хелсинки када јој је било 11 година.

Данас студира фармацију и активна је у Феминистичкој странци, те се припрема за општинске изборе у том граду.

Бећироски каже да не може да се пореди ради владе премијерке Марин „са претходницима, јер смо више од годину дана у кризи", каже она.

Ипак ова влада „не жели да направи исте грешке, већ ради на томе да поправе ужасне ефекте пандемије и размишља дугорочно",

„Желе да праве планове који ће имати позитивне ефекте и наредних 50 година и да збрину младе људе", каже Бећироски за ББЦ на српском.

Чини јој се да жене које су у влади „боље воде разговор, јер жене увек морају да имају добре аргументе".

Њој смета то што се мисли да је у Финској ситуација боља што се тиче равноправности жена јер - жене и даље имају мање плате од мушкараца.

„Одређени послови се рачунају као женски и они су или мало или уопште нису плаћени, попут бриге о деци и старијим особама", каже Бећироски.

Право жена да гласају у свету

Жене данас имају право гласа у готово свим државама света.

На Новом Зеланду који је 1889. године био британска колонија, женама је дато право да гласају, али им није било дозвољено да се кандидују на изборима, односно да буду биране.

Закон који је свим пунолетним женама дао право да бирају и буду биране усвојен је 1902. године, али ни аустралијски ни новозеландски закони нису се односили на жене абориџанског порекла.

Лихтенштајн је последнја европска земља која је дала право женама да гласају. Било је то 1984. године.

Погледајте и видео о томе како је Исланд увео обавезу једнаких зарада за жене и мушкарце

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]