Србија, жене и родитељство „Остала сам на улици трудна, са дететом у колицима и 150 динара у џепу"

Тамара* ускоро пуни 40 година и мајка је четворо деце.

Прва половина 2020. године за њу није била најтежа у животу само због пандемије корона вируса.

„Остала сам на улици трудна, са малим дететом у колицима, и 150 динара у џепу", каже Тамара за ББЦ.

Тамара је била жртва насиља у породици и смогла је снаге да оде од супруга.

То је био тренутак када је сазнала за Матерински дом.

„У Сигурној кући нису били у могућности да ми пруже услове за бебу коју је требало да родим, нити су могли да брину о мом детету од годину и осам месеци у тренутку мог порођаја", каже Тамара за ББЦ.

„Према речима моје водитељке случаја, Матерински дом је у том тренутку био најбоља опција за мене".

Тамара је само једна од жена и девојака којој је Матерински дом уточишће за које многи у Србији ни не знају да постоји, иако ради већ пола века.

Превасходно треба да помогне мајкама да „превазиђу кризу" када су у породичним, емотивним и материјалним потешкоћама.

Ванредно стање и друго стање

Тамара потиче из мултиетничке породице и живела је на територијама неколико република бившег Совјетског Савеза (СССР).

У Београд долази 1999. године.

Има двоје пунолетне и самосталне деце, али и две бебе.

Четврто дете је добила пре неколико месеци, усред ванредног стања у земљи.

„Прошлу годину ћу памтити не само по рођењу млађег сина и пандемији, већ и по Материнском дому", каже она.

„Матерински дом није само дом у којем имате где да једете и спавате.

„Ово је место где уз подршку стручног тима учите и добијате наду у боље сутра".

Шта је Матерински дом

Матерински дом је замишљен тако да збрине мајку и бебу.

Настао је 1973. године, каже за ББЦ Зоран Милачић, директор Центра за заштиту одојчади, деце и омладине.

„Био је у оквиру Стационара за мајку и дете, а сада је самостална радна јединица у оквиру Центра за заштиту одојчади, деце и омладине.

„Пружа домски смештај за децу до три године (раније је било до годину дана) заједно са мајком, као и труднице".

Матерински дом постоји да би, додаје он, „очувао емотивну везу детета и мајке и омогућио јој да превазиђе кризу док не уреди породичне, материјалне и стамбене прилике да би могла непосредно да брине о детету".

Трчањем против насиља:

Тамара мисли да је много научила од како је са децом у Материнском дому.

„Учимо да будемо независне и самосталне када изађемо", каже она.

„И то без обзира да ли имамо подршку породице и пријатеља или не".

Ко може да се јави Материнском дому

Тамари су стручњаци помогли да се из Сигурне куће пребаци у Матерински дом.

Ипак, то није једини начин да се ова установа контактира.

Њој могу да се јаве труднице или мајке мале деце које немају услова да брину о њима, а желе да остану заједно.

„Годишње услугу Материнском дома користи између 15 и 20 корисница", каже Милачић.

„Понекад мајке дођу са више деце, односно са предшколском децом о којој непосредно брину, па буде и више деце на смештају од броја корисница".

За све ове године, око 1.500 жена и деце прошло је кроз врата Материнског дома.

Није, пак, довољно само покуцати.

Потребно је да се жене јаве надлежном Центру за социјални рад, који затим процењује породичне односе, али и правни, материјални и стамбени статус мајки, али сређују и целокупну документацију.

Неопходна је и сагласност мајке, односно труднице.

Школа живота - од пелена до држављанства

Тамара је већ знала да преповија, храни и води рачуна о четвртом детету.

Ипак, има мајки којима је и у овим пословима потребна помоћ.

У Дому трудницама и мајкама у свему помажу и са њима раде социјални радник, психолог, медицинске сестре и ноћни васпитач.

Уколико је потребно, у установу долази и лекар.

Матерински дом Тамари је донео и друга знања.

Она је страна држављанка, а иако живи у Србији већ 21 годину, није средила папире.

„За папире раније нисам имала ни снаге, ни времена", каже она.

„Ван дома стално сам јурила да радим и нешто зарадим, док ми је бирократија увек била по страни".

Важно јој је да њена деца у будућности немају никакав проблем са папирологијом да би могла да остваре права.

„Ово је њихова земља. Желела сам да добију само оно што њима припада", додаје она.

„За мене, ово је једна школа већа и од гимназије и од факултета, ово је школа у којој сам научила да живим", каже она.

Са дететом или без

Неке од мајки из Дома, нажалост, одлазе без детета.

„Мањи број мајки остави дете или се сагласи да се дете усвоји или оде на хранитељство уз очуван контакт до неке повољније животне ситуације", каже Милачић.

Већина мајки, ипак, очува однос са дететом и после Материнског дома настави да брине о њему, што је и основни циљ.

„Многе успеју да нађу посао у чему им помажемо", додаје директор.

„Неке се дошколују, описмене током боравка у Материнском дому, заврше курс, нађу где ће и с ким живети, обнове и ојачају безбедне односе са партнером и другим члановима породице, укључе дете у вртић".

Многим женама Матерински дом је прво тихо и уредно место на којем су живеле.

„Некима је можда и прво и јединствено искуство уредног живота током смештаја у Матерински дом, пошто су пре тога имале неадекватне, несређене и хаотичне услове становања и живота уопште", додаје Милачић.

Помозите деци из Свратишта:

План

Тамара је, као и друге жене, по доласку у Дом са стручњацима направила план.

Пролазила је са њима кроз тај план и одрађивала један по један „задатак", а крајњи циљ сваке житељке Материнског дома јесте да - изађе из њега.

„Мој план је да дом напустим до почетка пролећа", каже она.

„Од задатака које морам да испуним до тада, остали су ми проналазак посла, стана и упис деце у вртић.

„Овде сам добила могућност да се вакцинишем од короне, па се надам да ћу након тога убрзо решити све остале обавезе".

Матерински дом је до завршетка радова на новој згради, привремено пресељен у објекат у Звечанској 52.

Телефон за контакт социјалног радника Материнског дома је 011/2648365, 011/2648722 , а маил адреса је[email protected]

* Име је промењено због заштите идентитета

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]