Како људи чији је избор да немају потомство славе живот без деце

У једном од њених најновијих видео записа, 27-годишња Марсела Муњоз, у тексас шортсу и краткој мајици, плеше на сунцу, у парку.

Овакав садржај, који приказује безбрижан и неспутан начин живота, одражава њену мисију да слави њен избор да нема децу.

Као власница налога Childfree Millennial на ТикТоку, Инстаграму и Јутјубу, Муњоз је једна од све већег броја утицајних људи који праве садржаје да докажу зашто никада не желе да имају децу.

„На питање зашто немам децу, увек прво одговарам - зато што не желим да имам децу", каже Муњоз, власница малог предузећа која је рођена у Канзасу, у Сједињеним Државама (САД).

Сматра да би јој деца сметала да ужива у њеним страстима као што су спонтана путовања, фудбалски тренинзи и редовно ленчарење.

У једној од њених недавних објава, она се шали: „Ако жудите за дететом, одремајте, и ако сте уживали у тој дремки, немојте да имате децу".

„Не могу да вам кажем колико пута су ми пријатељи који имају децу рекли: 'О мој боже, ноћас сам спавао само два сата, деца су ми повраћала и морао сам за све да се побринем'", каже Муњоз.

„То ми уопште не звучи примамљиво!".

Иако одлука да се нема деце није ништа ново, расте број оних који желе да се изјашњавају „child-free" (без деце) и о таквом избору се све отвореније разговора.

Упоредо са порастом броја инфлуенсера попут Муњоз, последњих година као печурке после кише расту и онлајн заједнице и групе за подршку људима који су изабрали да немају децу.

Међутим, иако се шири Покрет за живот без деце, истраживачи тврде да се избор људи да немају потомство много спорије прихвата и наилази на разумевање у друштву.

Бирање живота без деце

Већина онлајн заједница људи који су одабрали живот без деце дефинише њихове чланове као оне који су свесно одлучили да никада немају потомство.

Избор чланова ових група је супротан ставу људи који тренутно немају децу, али их желе у будућности, и онима који су се надали да ће имати децу, али нису могли да се остваре као родитељи обично се означавају као „childless" (немају децу).

Људи који немају децу су можда имали проблеме са плодношћу или друге здравствене тегобе, или немају потомство због друштвених околности, као на пример зато што нису упознали одговарајућег или вољног партнера у право време.

Појам „child-free" постоји од раних 1900-их, иако су феминисткиње тек 1970-их почеле да га користе у ширем контексту, за означавање посебне групе жена које су изабрале да немају децу.

Суфикс „free" (слободан/без) изабран је да се дочара осећај слободе и живот без обавеза што је управо оно што осећају многи који су свесно одлучили да немају децу.

Међутим, већина научних истраживања обично „све људе који немају децу сврстава у исту групу", објашњава Елизабет Хинтс, доценткиња за комуникације на Универзитету у Конектикату, у САД-у, која проучава ставове људи о онима који бирају да немају децу.

Такво груписање не одражава веома различита искуства и осећања људи чији избор је живот без деце и оних који немају децу из других разлога, каже она.

Додаје да то значи да недостају дугорочни упоредни подаци за обе групе појединачно.

Без обзира на то, у нашем добу друштвених медија са великим бројем хештегова, употреба ознаке „child-free" добија нови замах, каже Хинтс, јер све више људи који су одлучили да немају децу користи тај појам да искаже њихов животни избор.

Овај тренд се подудара са неким истраживањима која указују да све већи број одраслих на Западу вероватно свесно бира да нема децу.

Студија Истраживачког центра Пјуа (Pew Research Center) из 2021. године показала је да у САД-у, око 44 одсто људи између 18 и 49 година који нису родитељи не верују да ће имати децу, у односу на 37 одсто у 2018. години.

Више од половине њих је навело да „не желе да имају децу", а не друге разлоге попут здравствених проблема или да не желе да одгајају дете без партнера.

У Енглеској и Велсу, студија компаније за истраживање јавног мњења YouGov из 2020. године показала је да више од половине Британаца старости између 35 и 44 године који немају децу ни не планирају потомство.

Зашто људи не желе да имају децу

Миленијалци и генерација З бирају да немају децу из различитих разлога, мада постоји неколико заједничких образложења, каже Хинтс.

„Постоје људи који рано у животу знају да не желе децу и никада се не поколебају.

„Постоје они који такву одлуку донесу касније у животу и тада је прогласе делом њиховог идентитета.

„А постоје и људи који су као на клацкалици и стално мењају мишљење о томе да ли да имају децу".

Кјара О'Нил, 31-годишња менаџерка друштвених мрежа у Лондону, непоколебљиво се сврстава у прву групу.

„Никада нисам желела да имам дете и никада себе нисам видела као родитеља", истиче она.

„Заиста немам ту мајчинску чежњу да родим".

Њен дечко, са којим је три године, осећа исто, каже она.

Пар такође сматра да би им деца сметала да путују или да донесу одлуку да раде у иностранству у будућности.

Кристина Гарсија Траперо, професорка енглеског језика која ради у Шпанији, каже да је до одлуке да нема децу дошла постепено.

„Када сам била тинејџерка и у мојим раним двадесетим, размишљала сам о деци, али то је било зато што сам веровала да то сви треба да раде", каже она.

Сада има 32 године и тренутно нема партнера.

Ознаку „child-free" почела је да користи пре неколико година, након што је схватила да себе не види у улози мајке.

„Ја сам особа која ужива у тишини и самоћи, а то не бих могла да имам са децом", каже она.

Гарсија Траперо наводи и „климатске промене и стање у свету" као спољне чиниоце који су утицали на њену одлуку.

То су разлози којима тренутно мали, али све већи број људи образлаже одлуку да немају потомство, установили су стручњаци, попут Хинтс, који истражују људе чији избор је живот без деце.

Према студији Истраживачког центра Пјуа из 2021. године, девет одсто људи који нису родитељи навело је „стање у свету" као разлог зашто вероватно неће имати децу, а пет одсто је изразило забринутост због стања животне средине.

Маргарет О'Конор, саветница и психотерапеуткиња у Лимерику у Ирској, ради првенствено са људима који су сврстани у такозвану групу „на клацкалици" и води подкаст „Да ли су деца за мене"?

Каже да при разматрању да ли да имају децу, многи миленијалци у обзир узимају и практична и финансијска питања, као што је живот у несигурном изнајмљеном простору, хонорарни рад и ограничен приступ здравственој заштити.

„Ова питања се можда могу решавати и усмеравати до одређеног нивоа, ако је жеља за потомством довољно јака.

„Можете да се преселите или пронађете други посао", објашњава она.

Међутим, додаје да све већи број младих људи који нису сигурни да ли да имају децу престаје да разматра „жртвовања" које би то подразумевало, за разлику од претходних генерација које су вероватно биле склоније да следе друштвене норме и основале би породицу без обзира на све.

Виши ниво свести о могућој физичкој и менталној цени оснивања породице такође има утицај, каже О'Конор.

„Жене са којима радим заиста узимају у обзир утицај трудноће и порођаја, као и њихову способност да буду ангажоване физички и ментално онолико колико би желеле", каже О'Конор.

„Важна је и близина породице или пријатеља".

Пораст броја заговорника живота без деце

Муњоз каже да иако су миленијалци генерација која је одрасла делећи све о њиховом животу на друштвеним мрежама, они који су донели одлуку да немају децу су у почетку оклевали да то и објаве и да славе њихов избор на мрежама.

Међутим, последњих година је начињена „велика промена", додаје она.

Овај тренд је упоредила са ефектом котрљајуће грудве снега.

Објашњава да следећи пример оних који веома отворено и поносно говоре о избору да не желе да имају децу, све је више људи који желе да поделе њихова искуствима.

„Када сам отворила Инстаграм налог, постојала су можда још три или четири друга налога са ознаком „child-free" на Инстаграму…

„Али сада, две године касније, има стотине, стотине и стотине таквих налога", каже она.

„Јасно је да у питању нека врста покрета".

На Инстаграму, хештег #childfree до сада има више од 311.000 објава.

А на ТикТоку, на ком је Муњоз такође активна, хештег #child-free и #childfreebychoice су доживели невероватну популарност у последњих неколико година.

Први има 570 милиона, а други 391 милион прегледа.

На њеном ТикТок налогу Муњоз поставља лагане и шаљиве садржаје, али каже да ова тема и даље изазива много дубље расправе о притисцима којима су изложени људи који су одлучили да немају децу.

На пример, неки од њених пратилаца знају да не желе децу, али се плаше да би због такве одлуке могли да изгубе пријатеље или разочарају њихове родитеље.

„Нисам од оних који се упуштају у препирке нити расправљам о стварима према којима гајим страст, па кроз хумор изражавам мој избор да немам децу", каже Муњоз.

„Додаћу само да на крају свих мојих Јутјуб видеа увек кажем: 'Ово је твој живот, ово су твоје одлуке, живи твој живот најбоље што можеш'...

„Не живи га онако како то твоја мама жели.

„Немој да радиш оно што твој најбољи пријатељ жели да радиш.

„Не ради оно што твој комшија жели".

Каже да они који објављују садржаје о животу без деце стварају заједницу која јој је недостајала када је око њене 25. године почела да схвата да не жели да има потомство, а није познавала ниједног истомишљеника.

„Заиста сам мислила да сам једина особа на свету која не жели да има децу", каже она.

„Заједница је само донекле учврстила моју одлуку и помогла ми је да отворим очи другим људима да је живот без деце ствар избора".

Још једна растућа онлајн заједница је We Are Childfree (Наш избор је да немамо децу), коју воде Зои Нобл, рођена у Британији, и њен партнер Џејмс Глејзбрук.

Обоје су у раним 40-им и живе у Берлину.

Група користи фотографско новинарство, подкастове и дебате да прикаже како људи који су одлучили да немају потомство воде испуњен живот.

Од оснивања групе током пандемије корона вируса, придобила је 66.000 пратилаца на друштвеним мрежама.

Раст бележ и сабредит (subreddit) посвећен животу без деце, на веб сајту у виду форума Редиту (Reddit).

Недавно је достигао 1,5 милиона претплатника, у односу на мање од пола милиона колико је имао пре деценије, када је Хинтс са Универзитета у Конектикату почела да проучава садржаје на овом форуму.

На њему људи објављују анегдоте о неким непожељним коментарима или притисцима чланова породице и странаца (као што су „предомислићеш се", „само си превише усредсређен на твоју каријеру, зар не" или „зар не желиш малог тебе"?).

Други користе овај форум да разговарају о разним темама које су везане за живот без деце, као што је доступност стерилизације, исказивање одлуке да се не желе деца унутар ЛГБТК заједнице или како партнеру саопштити да не желите потомство.

Од процвата до бурних реакција

Стручњаци сматрају да је велики пораст броја утицајних људи и онлајн заједница који славе живот без деце, с једне стране показатељ да се друштвене норме мењају.

Приметан је велик број људи који путем интернета проналазе друге који деле њихове ставове, каже Хинтс.

„Мислим да су неки људи постали гласни и поносни на то, јер је та тема све мање табу".

Тачни разлози због којих је ова тема све мање табу вероватно се своде на стицај различитих околности, сматра Хинтс.

Оно што је најважније је да људи који нису родитељи постају све свеснији других који немају децу, било преко њихових друштвених кругова или онлајн заједница - једноставно зато јер је то све учесталија појава.

„Лично познавати некога ко припада стигматизованој групи може да буде један од најмоћнијих покретача за промену сопствених предрасуда", истиче она.

У међувремену, „како се све више утабава пут за живот без деце, онлајн заједнице постају места где људи који не желе да буду родитељи могу да предахну".

Такође, пандемија ковида-19 је можда одиграла улогу, јер су јавне расправе о изазовима са којима се суочавају многи родитељи доспеле у први план, указује Хинтс.

Родитељи су почели отворено да говоре о њиховим проблемима у вези са онлајн наставом, затварањем вртића и подмиривањем основних животних трошковима због економски последица ковида-19, што је дало сигурнији основ за разговор о предностима живота без деце.

Ипак, Хинтс истиче да садржаји о животу без деце такође подстичу „многа снажна мишљења" изван ове заједнице, што указује да неки још не поштују или не разумеју људе који бирају да немају потомство.

Садржаји који на друштвене мреже поставља Муњоз често изазивају оштре коментаре оних који омаловажавају њене изборе, описујући их да су „против деце" или „себични", или њених пратилаца који једноставно не верују да јој је живот испуњен.

„Многи родитељи једноставно не схватају да је то био мој избор.

„И они то виде као напад на њихов избор да имају децу", каже она.

„Они одмах пређу у одбрамбени режим говорећи: 'О, ала ћеш се кајати', 'умрећеш сама', 'ко ће се бринути о теби кад будеш старија?', и 'никада нећеш спознати праву љубав'".

Муњоз, која је хришћанка, каже да је критикују и неки чланови њене верске заједнице, како на друштвеним мрежама тако и на окупљањима у цркви, који верују да одбацује хришћански начин живота који подразумева потомство.

Други је оптужују да је окренула леђа њеном хиспанском пореклу.

„Људи вам говоре: „Твоја култура, твоје наслеђе, мораш то преносити са генерације на генерацију - шта радиш?!'".

Хинтс истиче да је велики део критика упућених заговорницима живота без деце углавном родно заснован.

„Одлука о потомству је одувек представљала већи терет за жене него за њихове партнере", истиче она.

„И мајчинство и женственост су тако тесно повезани, тако да је и то, мислим, део тога".

То значи да су и даље жене чешће под већим притиском од мушкараца да следе традиционални „животни сценарио" и оснују породицу, чак и у западним земљама које су направиле велике искораке ка једнакости, сматра Хинтс.

Нови 'животни сценарио'

Основни циљ многих заговорника живота без деце је да помогну генерацији З и миленијалцима да боље разумеју како би њихови алтернативни „животни сценарији" могли да изгледају.

„Већина људи о томе још не размишља.

„Дакле, ако је другачије, то је застрашујуће", каже O'Конор.

„Постоји одређени притисак да ако немате децу, морате да престанете да живите овај дивни, гламурозни и филантропски живот, или да морате да постигнете нешто значајно".

Уместо тога, она се нада да њени подкасти, канали на друштвеним мрежама и саветовања који држи могу да допринесу подизању свести о томе да живот без потомства такође може да буде „ваш редовни свакодневни живот у коме само нема деце".

„То би могло да буде волонтирање.

„То може да буде пружање подршке у свакодневном животу ваших породица или пријатеља.

„Али заправо, то је било шта што вам је важно, или шта год ви желите да то буде".

Вереници Вероника Прагер, 46, и Рик Грајмс, 51, су пар који се нада да ће бити пример старијих људи који воде срећан, редован живот без деце.

Они воде онлајн заједницу Childfree Connection, са седиштем у Остину, у Тексасу, у којој деле све оно што су научили о животу без деце у њиховим 30-им и 40-им годинама, и касније.

„На ТикТоку и другим мрежама има много изјава попут: „Радије бих био у клубу него да се бринем о детету'.

„То је занимљиво и то је у реду, и у тим годинама има смисла.

„Али дође време када нећете ићи у клубове", каже Прагер.

Пар тренутно вози кајак, чува њихове псе и ради флексибилно са различитих места.

Иако никада нису пожелели да имају сопствену децу, воле да се друже са њиховим братанцима и братаницама, а садржаји које постављају нуди савете о томе како да се људи понашају и одржавају односе са блиским пријатељима и члановима породице који су родитељи.

„Постоји много налога који се много 'противе деци' и на којима има изјава, попут: 'Ха, нама је боље' и сличне ствари.

„Ми не радимо тако у нашој заједници", објашњава Грајмс.

„Ми делимо искуства само о томе какав је овакав живот, како се осећамо и шта можете да очекујете".

Садржај се такође бави практичним и финансијским питањима, међу којима је и како планирати одлазак у пензију ако нисте родитељ.

„Постоји велики страх од старења и 'ко ће се бринути о мени' и 'како ће изгледати моја будућност'?

„Дакле, сада управо старимо сами како бисмо то искуство могли да поделимо са нашом заједницом", каже Прагер.

Пар чак нуди савете члановима који дуго преиспитују њихов избор да немају децу.

„Има дана када ћете бити веома сигурни у ваш избор, а онда одједном, следећег дана вас је страх што сте пропустили родитељство", каже Грајмс.

„Та унутрашња борба за и против је важна да разумете проблем и да се са њим изборите, и зато је многима потребно да имају место где ће добити ту подршку".

Промена друштвене стигме

Колики утицај би покрет за живот без деце могао да има на одлуке будућих генерација да се остваре као родитељи, или на шири став о људима који нису родитељи, још се не зна.

О'Конор сматра да је важно истаћи да су већина заговорника живота без деце велики поборници „слободе избора за све" и да им није циљ да „убеђују људе да немају децу" или да „регрутују нове чланове заједнице".

Али се нада да ће раст броја оваквих онлајн група и њиховог значаја помоћи већем броју људи који нису сигурни да ли да имају децу да боље разумеју њихове могућности, а онима који су већ одлучили да немају децу пружити више начина да им се „олакша" живот који су изабрали.

Хинтс је уверена да ће се живот без деце још више „нормализовати" у наредним годинама, једноставно због све већег процента људи који сада немају децу.

Нада се да ће то помоћи у борби против неких стигми попут оних да су „људи који су одлучили да немају децу себични и јадни", јер ће они који имају или желе децу природно почети да срећу све више људи без партнера и парова који су одабрали да живе без деце и који могу да допринесу разбијању тог мита.

Међутим, да ли ће ово довести до већих промена у јавном мњењу, вероватно зависи и од ширег политичког, медијског и верског амбијента на датом месту.

На пример, мање је вероватно да ће они који живе у претежно десничарским, хришћанским и срединама које су „pro-life" (за живот, које подразумева поштовање и заштиту вредности људског живота од зачећа до природне смрти) променити њихове ставове према људима који су одабрали да немају потомство, него они који живе у већим, либералнијим градовима, чак и када у њиховим заједницама расте број људи који су изабрали живот без деце.

О'Конор је сагласна да медији играју важну улогу у постизању напретка по овом питању.

„Недостају позитивни прикази живота људи који немају децу или оних који су одлучили да не буду родитељи", каже она.

„У ТВ емисијама и на филму не појављују се старији људи који су изабрали живот без деце, а који су срећни и испуњени".

С друге стране, утицајни људи на друштвеним мрежама попут Муњоз тврде да већ постоји много разлога за славље у погледу тога колико је покрет за живот без деце постао видљивији током последњих неколико година

„Све је више и више чланака о људима који немају децу… и гледати како се појављује све више налога и све више канала отвара на Јутјубу, то је врло освежавајуће", каже она.

„Не дискриминишем људе који имају децу.

„Имам много пријатеља који су родитељи.

„Али, једноставно волим што људи сада размишљају мало дубље о родитељству, уместо да само претпостављају да треба да имају децу".

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]