Климатска анксиозност: 'Не желим да оптеретим свет мојим дететом' - жене које не желе да рађају

Свест о климатској кризи је углавном већа у развијеним земљама, али услед „климатске анксиозности" поједини парови у другим деловима света одлучују да немају децу.

Забринутост Жулије Боржес због климатских промена порасла је током првих месеци пандемије ковида-19, када су она и други били у изолацији, сами са властитим мислима.

„Почела сам да замишљам мој град и мој универзитет под водом", каже двадесеттрогодишња студенткиња пољопривреде и машинства из Ресифе, града на североисточној обали Бразила.

„Имала сам анксиозне кризе, чак сам размишљала да одустанем од живота, јер нисам знала како да се изборим са свим тим", додаје.

Похађање курса о климатском лидерству није било од велике помоћи - само је повећо њен осећај одговорности за оно шта се дешава.

Убрзо је закључила да не би било исправно да има дете.

„Не могу да видим себе као неког одговорног за живот још једног људског бића, да изнедрим нови живот који ће бити додатни терет планети која је већ пренатрпана", каже Жулија.

Тим са Универзитета у Нотингему је 2022. године анкетирао пунолетне људе у 11 земаља да ли су услед анксиозности или узнемирености због климатских промена помислили да не треба да имају децу, или су зажалили што их имају.

Проценат оних који су одговорили да су о томе размишљали - понекад, често или увек - био је између 27 одсто у Јапану и 74 одсто у Индији.

Студија би требало да буде објављена 2024. године.

Ранијe истраживање, објављено у часопису Лансету, засновано на анкети спроведеној 2021. године која је обухватила 10.000 људи старости од 16 до 25 година, показало је да се због климатских промена више од 40 одсто испитаника у Аустралији, Бразилу, Индији и на Филипинима двоуми да има децу.

У Француској, Португалу, Уједињеном Краљевству и Сједињеним Државама проценат је био између 30 одсто и 40 одсто.

У Нигерији је износио 23 одсто.

Анализа 13 истраживања спроведених између 2012. и 2022. године, коју су овог месеца објавили истраживачи са Лондонског универзитетског колеџа, установила је да је забринутост због климатских промена типично повезана са жељом да се има мање деце.

Овакав став је обично услед забринутости испитаника због последица које климатске промене могу да имају на животе њихове деце, јер осећају, као Жулија, да ће већи број њих само бити додатно оптерећење за ресурсе на планети.

Међутим, истраживачи у две студије наводе да у Замбији и Етиопији превладава став да су „породице са мање чланова у бољој позицији да се издржавају у неповољним условима животне средине".

Певачица Мајли Сајрус је 2019. године изјавила да неће имати децу због стања на планети, а америчка конгресменка Александрија Oкасио-Кортез је на Инстаграму упитала да ли би било исправно донети децу на свет, разорен климатским променама.

Изгледа да се иста расправа води у земљама највише погођеним климатском кризом.

Жулијине бриге због климатских промена додатно су се повећале када је у мају 2022. године Ресифу погодила олуја која је изазвала поплаве и одроњавања земљишта и однела више од 120 живота у региону.

„Само три дана пре тих обилних киша, одржала сам предавање деци из локалне невладине организације на тему климатске кризе, баш на лицу места, јер је управо та област претрпела највећу штету од поплава.

„То ме је заиста погодило, у смислу како можемо да размишљамо о деци у будућности ако су она већ данас у опасности?", пита се.

Друге две жене из земаља прилично удаљених од Бразила су такође под снажним утиском озбиљних временских непогода које приписују климатским променама.

Шристи Синг Шреста, активисткиња за права животиња у Непалу, посетила је ове године село где јој живи породица и била је ужаснута када је видела да људи гладују због суше.

Сви њихови усеви су пропали, а воду нису успели да нађу чак ни када су ископали бунар дубок око 60 метара.

У међувремену, у суседном округу је цело село нестало због поплава.

Четрдесетогодишња Шристи је много раније била забринута због климатских промена.

Пре осам година, посматрала би њену новорођену кћерку док спава и бринула какав свет ће да наследи.

„Размишљајући како овај свет функционише, како климатске промене мењају на горе живот, животиња и деце.

„Због тог сазнања сам плакала свакодневно, било је прилично страшно за мене", каже она.

Тада се заклела да више неће имати деце.

После ове нове трагедије у селу, због које су родитељи удавали младе девојке јер нису могли да их хране, ноћима није спавала јер ју је изједала климатска анксиозност.

Шта је климатска анксиозност?

Керолин Хикмен, психотерапеуткиња, Универзитет у Бату

Климатска анксиозност или еко-анксиозност је здрава узнемиреност коју осећамо када видимо шта се дешава у нашем свету који се мења.

Услед убрзаних климатских промена, суочавамо се са претњама по нас и планету и због тога осећамо анксиозност и страх за сопствену и будућност деце.

То није само анксиозност, него и туга, потиштеност, бол, очај, бес, фрустрација, и збуњеност.

После снимања документарног филма у приморској рибарској заједници прошле године, двадесетчетворогодишња Ајомиде Олуде, запослена у невладиној организацији која се бави одрживошћу у Нигерији, још је одлучнија да никада нема децу.

Становници насеља Фолуа, 100 километара источно од Лагоса, показали су јој пристаниште, некада место за забаву поред мора, а данас скоро цело потопљено.

„Током олујних удара, набујала вода сада продире дубоко у село и људи напуштају њихове куће.

„Ово место је у прошлости доживело прави процват некретнина, али сада видите напуштене куће и поједини делови села су већ под водом", каже Ајомиде.

Рибари су јој рекли да је сада небезбедно радити, јер су олује постале веома снажне.

Ајомиде каже да често чује младе Нигеријце како разговарају о њиховој узнемирености у „климатском кафићу" који води у савезној држави Огуну, северно од Лагоса.

То је место где се људи охрабрују да кажу шта знају и како се осећају у вези са климатским променама.

Искуство из Фолуа је продубило њену зебњу.

Као Жулија у Бразилу и она се суочава са притиском друштва и њене породице да има децу, али каже да је ништа неће убедити да промени мишљење.

„У друштву где жене једва имају право одлучивања и где постоје верска уверења да сви треба да имају децу, потребно је много снаге и одлучности то рећи јавно.

„Моји родитељи су узрујани и не разговарамо много о томе, трудим да о томе не размишљам мада ми је жао због њих", каже она.

Шристи треба да се избори са родбином који је стално запиткују када ће да роди друго дете.

Али све три жене кажу да имају подршку њихових партнера.

Керолин Хикмен, психотерапеуткиња на Универзитету у Бату и главна ауторка студије објављене у часопису Лансету, тврди да је климатска анксиозност здрав одговор на климатску кризу.

Саветује све који пате од те врсте анксиозности да успоставе везу са другим људима који се исто осећају и да сарађују са њима на предузимању практичних корака за решавање кризе.

„Ове неприлике неће нестати, тако да треба да научимо да се са њима суочимо", додаје.

Како се изборити са анксиозношћу

Керолин Хикмен, Универзитет у Бату

Жулија је кренула овим путем.

Помогла је да се мапирају подручја подложна поплавама и одронима.

Сарађује и са локалном невладином организацијом која образује људе о клими и животној средини.

„Оно што ми је помогло да се делимично ослободим те анксиозности је што сам постала заступник промена и трансформације у мојој заједници", каже она.

Но, и даље је забринута.

„Још осећам тај очај, али радим са мојим терапеутом и разговор о томе помаже".

Додатно извештавање Пола Адамо Идоета

BBC 100 жена тим сваке године прави листу 100 утицајних и инспиративних жена из целог света.

Пратите ББЦ 100 жена на Инстаграму, Фејсбуку и Твитеру.

Придружите се нашим разговорима користећи хештег #BBC100Women.

Погледајте и овај видео:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]