Србија и демографија: Пет разлога због којих је Србија изгубила 55.000 становника прошле године

Постоје ли идеални услови за стварање породице или је жеља та која надјача могућности - питање је око ког Слободан Делић, 39- годишњи угоститељ из Младеновца, нема дилему.

Каже да он и његова супруга нису имали много када су добили прво дете, а да се ситуација није променила ни данас када их имају троје - били су и остали подстанари и воде кафић у локалу који изнајмљују.

„Да сам се бавио тиме, много тога би ми заправо недостајало за зачетак породице", истиче Делић за ББЦ на српском.

Брачни пар Зубић из Панчева жели принову, али сматрају да пре тога треба да реше нека питања и „поправе услове за родитељство".

„Сада кад смо завршили факултете и имамо послове и примања, желимо да решимо стамбено питање, што је једна од најважнијих ствари ако хоћете да створите породицу", каже Милица Зубић, 30-годишња филолошкиња, за ББЦ на српском.

Статистичари и демографи, који проблему наталитета приступају кроз податке и бројке, деценијама уназад упозоравају на лошу слику и чињеницу да сваке године у Србији више људи умре него што се роди - а претходне године постављен је још један негативан рекорд.

Према подацима Републичког завода за статистику (РЗС), број живорођене деце у Србији на годишњем нивоу први пут је пао испод 62.000, а у истих 12 месеци број умрлих надмашио је број рођених за више од 55.000.

Смртност је у 2020. порасла због пандемије корона вируса, фактора који се није могао предвидети у демографским пројекцијама и који је негативно утицао на природни прираштај због старосне структуре српског становништва, истиче за ББЦ на српском Гордана Бјелобрк, шефица Одсека за демографију и статистику здравства у РЗС.

Све негативнији природни прираштај за Србију није новост - он расте већ више од 30 година, пре свега због смањења броја рођених и прилично неповољне старосне структуре, сматра Владимир Никитовић, демограф у Институту за друштвене науке у Београду.

„Демографски трендови се споро мењају, па се не може очекивати да смањење и старење популације у Србији престане у блиској будућности - можемо можда само успорити тај процес и то је прилично депримирајућа чињеница", истиче он за ББЦ на српском.

Док је пандемија утицала на увећану стопу смртности у 2020. години, стручњаци истичу низ фактора који доприносе све мањем броју рођене деце у Србији.

1. Одлазак младих из Србије и унутрашње миграције

„Одлив мозгова" врло је популарна тема расправа у Србији, а доступне бројке о годишњем броју исељеника значајно се разликују.

У извештају Њузмакса из маја ове године спомиње се да сваке године и „више од 60.000 људи" трајно напушта земљу.

Демограф Владимир Никитовић сматра да је одређивање тачног броја емиграната „питање од милион долара", јер у Србији званични популациони и миграциони регистри „још увек нису заживели".

Иако је нејасан тачан број имиграната, већина података указује да значајан део чине млади који због образовања, посла или бољих услова живота напуштају Србију.

Проценат младих који желе да напусте Србију је већи од 50 одсто, а за такав став заснован је углавном на економским и друштвено-политичким мотивима, показује истраживање Кровне организације младих у Србији (КОМС) за 2020. годину.

Њима се у јануару прошле године прикључио и Милорад Лучић.

Овај 27-годишњи кувар, који је рођен и одрастао је у Београду, са супругом живи у Оберштауфену, месту на југу Немачке надомак границе са Аустријом.

Претходно је са супругом радио на туристичком броду који плови по Европи, а онда су одлучили да трајно остану у Немачкој, где је она живела.

„Мало је било компликовано да добијем папире, али сам успео уз гаранције послодавца", објашњава он.

Пре годину дана, Лучић је добио ћерку - тада је увидео предности Немачке за младе родитеље и учврстио став да „не планира да се враћа у Србију".

„У регији Бајерн поред дечјег додатка, свако дете остварује право и на породични додатак од 250 евра - то укупно изађе више него просечна плата у Србији", каже Лучић за ББЦ на српском.

Локална самуоправа покрива и 60 одсто свих трошкова вртића, а образовни систем је „сјајно и модерно" уређен, додаје он.

Одласком младих у репродуктивним годинама Србија губи „основу за рађање" и то доводи до све неповољније старосне структуре становништва у Србији, сматра Бјелобрк из РЗС.

Она напомиње да се овај проблем не одражава само на одлазак људи из земље, већ и на унутрашње миграције - по правилу из мањих и сиромашнијих у већа и развијенија места.

„Београд негативан природни прираштај годинама санира захваљујући доласку великог броја људи из девастираних и мање развијених делова Србије", објашњава Бјелобрк.

Република Србија покренула је пројекат доделе бесповратних средстава брачним и ванбрачним паровима који желе да купе кућу у сеоским срединама како би се смањиле миграције у велике градове.

Конкурс је расписан 28. јуна ове године, а до 1. новембра је одобрен новац за куповину 352 сеоске куће у оквиру овог пројекта, наводи се на сајту Министарства за бригу о селу.

Србија је 2020. године основала Министарство за бригу о породици и демографију, а ресорни министар постао је Ратко Дмитровић.

Држава нуди родитељски додатак за децу рођену после 1. јула ове године - за прво дете родитељи могу рачунати на једнократну помоћ од 106.412 динара, за друго 255.391 динар распоређен на 24 месечне рате, за треће 1.532.346 динара на 120 месечних рата и за четврто дете 2.298.519 динара распоређено на исто толико рата.

Такође, исплаћује се дечији додатак породицама са нижим примањима и креће се од 3.192 до 5.746 динара месечно по детету.

Брачни пар Делић прима помоћ од државе у висини од „око 100 евра месечно", што је „коректна финансијска помоћ за њихове услове", каже Слободан Делић.

„Такође, колико сам упућен, нећемо морати да плаћамо вртић за треће дете", додаје он.

А шта се дешава са земљама у које одлазе млади из Србије?

Велике европске земље попут Немачке, Француске или Велике Британије такође имају ниске стопе рађања, некада су биле и ниже од Србије, али не упадају у ову замку због увоза радне снаге, напомиње Владимир Никитовић.

„У те земље се досељава радно способно становништво у репродуктивним годинама и тако убијају две муве једним ударцем - долази им радна снага и поспешује се наталитет", објашњава овај демограф.

2. Одлагање рађања и репродуктивно здравље

Просечна старост мајке при рађању првог детета 28,8 година, показују подаци Републичког завода за статистику за 2020. годину.

Педесет година раније, првороткиње су се у просеку порађале се 22,2 године, 2000. године та граница стајала је на 24,9 година, а 2010. године на 27,2 године.

Милица Зубић из Панчева планира да прошири породицу са 32-годишњим супругом Миланом, а до сада то није урадила због стручног усавршавања и жеље да омогући породици боље услове за живот.

„Прво је требало завршити факултет, па стећи радно искуство и сада ми је преостало да решимо стамбено питање", наводи она.

Милан има сличан став, али и једну дилему - да ли су околности за подизање деце данас теже или само служе као изговор за одлагање рађања?

„Истина је да не иде да добијемо дете и живимо са родитељима, послови и примања данас нису много извесни и стабилни...

„Али, наши родитељи су гајили децу у много горим околностима, па шта нама фали?", пита се овај графички дизајнер.

Број прворођене деце у Србији у 2020. години износио је 28.466, за 1.190 мање него годину дана раније, а забележен је и пад код другорођене и трећерођене деце, показују подаци које су прикупили у РЗС.

Шта пише у извештају РЗС за 2020. годину?

Број живорођених беба у 2020. години у Србији био је 61.692, док је 116.850 лица умрло у истом периоду.

Природни прираштај је прошле године био - 55.158, што је највећи негативни природни прираштај од када се води статистика, а стопа природног прираштаја износила је негативних осам промила - за 2,7 промила мање него у 2019. години.

Природни прираштај је разлика између броја живорођених и броја умрлих у једном периоду, а стопа природног прираштаја представља исту разлику, али на 1.000 становника, наводи се на сајту Министра без портфеља задуженог за демографију и популациону политику у Влади Србије.

Регион Јужне и Источне Србије имао је најлошије резултате са негативних 11,1 промила, стопа природног прираштаја Шумадије и Западне Србије био је на негативних 8,8 промила, а у Војводини на негативних 7,5 промила.

Ситуација је нешто повољнија у већим градовима, делом и због миграција становништва из мањих места - стопа природног прираштаја у Београду је у 2020. години била на негативних 4,9 промила, Нови Сад на негативна 1,2 промила, а Ниш негативних 7,9 промила, показују подаци РЗС.

Само три од 174 општине у Србији имале су позитивне стопе природног прираштаја у 2020. години - Тутин (седам промила), Нови Пазар (4,4 промила) и Прешево (1,4 промила).

Општина са најлошијим резултатима у 2020. години је Црна Трава, где је забележена негативна стопа природног прираштаја од 30,9 промила.

Процењује се да је број становника Србије у 2020. години износио 6.899.126.

Да ствари не иду на боље потврдила је и државна секретарка Министарства за бригу о породици и демографију Милка Миловановић Минић, која је саопштила да је у првих 10 месеци 2021. године у Србији рођено 794 бебе мање него у истом период прошле године.

Извор: Републички завод за статистику (РЗС)

Тутин, Нови Пазар и Прешево - светле тачке на мрачној демографској мапи Србије

Чињеница да једино Тутин, Нови Пазар и Прешево имају позитиван природни прираштај од свих општина у Србији проистиче из старосне структуре становништва у тим местима, наводи Бјелобрк из РЗС.

На територији Србије 14,3 одсто становништва чине деца до 14 година, 64,6 одсто одлази на оне између 15 и 64 године, а 21,1 одсто чине они који имају 65 или више година.

У поменутим општинама слика је повољнија - деца млађа од 15 година чине 22,3 одсто становништва Новог Пазара, 25,2 одсто у Тутину и 18,6 одсто у Прешеву, пише у демографском извештају РЗС за 2020. годину.

Високом броју беба које се сваке године роде у овим местима допирноси и религијски и етнички елементи попут традиције, породичних вредности и вредновања високих репродуктивних норми, тврди Бјелобрк.

Прешево има далеко највећи проценат радно способног становништва (15-64) које је носилац репродукције и он износи чак 74,9 одсто, док је у Новом Пазару 66,7 одсто, а у Тутину 65,6 одсто.

Број старих је у овим местима знатно мањи него у остатку земље - 11 одсто у Новом Пазару, 9,2 одсто у Тутину и 6,5 одсто у Прешеву.

У те три општине стопа рађања је више од два детета и због тога константно имају младу старосну структуру, наводи демограф Владимир Никитовић.

„Међутим, они због недовољне развијености имају проблем са исељавањем становника, што прети да анулира те високе стопе рађања", упозорава он.

Усвојили смо модеран начин репродукције као резултат свеукупног развоја и напретка - млади најпре желе да се образују, школују, остваре у професионалном смислу и осамостале пре ширења породице, наводи Бјелобрк из Републичког завода за статистику.

„Ове ствари су испливале на површину у систему данашњих вредности, родитељство се одлаже за касније године живота, после чега је одлука о рођењу другог детета значајно тежа, углавном из биолошких разлога", каже она.

Међутим, тренд одлагања рађања није карактеристична појава само за Србију - и далеко развијеније државе се суочавају са тим.

Како се на тај начин „сужава репродуктивни период", изузетно је важно да репродуктивно здравље становништва буде на високом нивоу, указује Никитовић.

„И у развијеном земљама попут Шведске жене касније рађају, али успевају да испуне жељену квоту због доброг репродуктивног здравља, стабилних послова и примања.

„Србија је при дну у Европи што се тиче показатеља репродуктивног здравља становништва и код нас су изражене стопе секундарног фертилитета који настаје услед полних болести", напомиње Никитовић.

Жељени број деце у Србији је око двоје, тако је и у Европи, али код нас не стигну да испуне тај план, објашњава он.

3. Пандемија корона вируса и лоше здравствено стање нације

У Србији је у 2020. години од болести повезаних са корона вирусом преминуло 10.356 људи - према резултатима Комисије за анализу смрти током пандемије, рекао је министар здравља Златибор Лончар.

Према извештају РЗС, 8,9 одсто од укупног броја преминулих у Србији прошле године страдало је од Ковида.

Укупна стопа смртности, без обзира на узрок смрти, била је већа за 12.000 у односу на очекивања према старосној структури и здравственом стању становништва, напомиње Владимир Никитовић, демограф са Института за друштвене науке у Београду.

„Ово ће бити још израженије у 2021. години, а пандемија корона вируса је показала оно на шта ми демографи одавно указујемо - здравствено стање нашег становништва је међу најлошијима у Европи", додаје овај стручњак за демографске пројекције.

У 2020. години, 47,3 одсто преминулих у Србији је умрло од последица болести система крвотока, а 18,3 одсто од различитих врста тумора, показују подаци РЗС.

Али и годинама пре пандемије Србија није имала добре резултате у овој области.

Према истраживању о јавном здрављу европских земаља које су спровеле Европска комисија и Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) из 2017. године - у Србији је забележено 234 смрти на 100.000 становника од узрока који су могли да се спрече, показује

Само шест европских земаља имало је лошије бројке, а просек у Европској унији (ЕУ) био је 159 на 100.000 становника.

Исте године, 175 српских резитената преминуло је од излечивих болести, што је такође седми најлошији резултат у Европи, док земље чланице ЕУ просечно бележиле 108 таквих случајева.

4. Економски фактори који негативно утичу на наталитет

Многи млади парови главну препреку за ширење породице проналазе у економским факторима - не поседују некретнину у којој би живели, имају недовољно висока и стабилна примања или их послодавци не пријављују у складу са законом.

Неки се одлуче да чекају погоднији тренутак и неко боље време, а други напуштају земљу у нади да ће им живот и родитељство ван граница Србије бити лепши и лакши.

Младима су код запослења најважнији зарада и могућност за напредовање, а највећи број њих сматра да је плата од 65.000 до 80.000 динара довољна за пристојан живот, показује Алтернативни извештај о положају и потребама младих у РС које је прошле године спровело КОМС.

Ипак, забрињава што млади и даље мисле да су за добијање посла најважнија лична и породична познанства и контакти, а затим чланство и активизам у политичкој партији у односу на формално и неформално образовање, додаје се у закључку истраживања.

Кувар Милорад Лучић каже да од селидбе у Немачку има неупоредиво боље услове за рад него у Србији.

„Ниво корупције је на доста нижем нивоу и овде није важно ко су ти мама и тата или одакле долазиш.

„Све је транспарентно од првог дана радног односа, не постоји ни у ком случају могућност рада на црно или избегавања плаћања пореза и доприноса, што је нажалост чест случај у нашој Србији", напомиње он.

Неизвесност на тржишту рада и распрострањеност сиве или црне зоне економије је нешто што значајно утиче на младе, а пре свега на жене, при доношењу одлуке о рађању деце, сматра економиста Хасан Ханић.

„Када млади не могу лако да се запосле или да дођу до стана, долази до одлагања рађања и склапања бракова.

„Женама које планирају да заснују породицу је изузетно битна економска сигурност, а несигурност коју осећају оне које раде у црној или сивој зони економије утиче негативно на стопу рађања", објашњава овај економиста и председник Београдске банкарске академије за ББЦ на српском.

Трећина породиља у Србији у 2018. години била је незапослена и није имала примања, док је половина мајки имала стално запослење, а 60 одсто њих зарађивало је мање од републичког просека, показује истраживање РЗС, преноси магазин Нова економија.

У најнезавиднијој позицији налазе се жене са средњим и нижим образовањем, јер тек четвртина њих има послове који би се сматрали стабилним, објаснила је Јована Ружичић, директорка Центра за маме, у изјави за Нову економију.

Милица Зубић сматра да су „стабилност и извесност" оно што је неопходно за ширење породице и нада се да ће, заједно са супругом Миланом, убрзо успети да достигне те идеале.

„Не желим да добијем децу и да се сваки дан питам шта ће бити сутра", каже она.

За брачни пар Делић из Младеновца многочлана породица „није била одлука, већ жеља", кажу.

„Не постоји идеалан тренутак да се добије дете, ни у чијем животу - деца нису роба да одлучиш да ли ћеш их купити, она нису и не смеју бити оптерећење", прича он за ББЦ на српском.

Спрега економије и природног прираштаја није једносмерна улица, па смањење наталитета које доводи до све мањег броја радно способног становништва негативно утиче на економију, додаје Ханић.

Исељавање становништва из Србије земљу годишње кошта од 1,2 до две милијарде евра, показала је студија Института за развој иновација из 2019. године, преноси Данас.

Из овог института су закључили да на дефицит утичу трошкови школовања младих који након тога одлазе у иностранство и умањење бруто домаћег производа (БДП) због мањка радне снаге и стручњака из различитих области.

„Радна снага која поседује знање, стручност и искуство један је од најбитнијих компонената економског раста, а одлив мозгова нам дугорочно слаби капацитет раста", закључује Хасан Ханић.

5. Психолошки фактори који утичу на смањење наталитета

Некима стабилни и довољно велики приходи, професионална оствареност и сопствени кров над главом нису довољни услови за стварање или ширење породице.

Чак 45 одсто младих узраста од 15-29 година који су 2016. учествовали у аистраживању Министарства омладине и спорта о менталном здрављу изјавило је да је константно забринуто због нечега.

Око 28 одсто испитаника је рекло да им се лако дешава да заплачу. Као најчешћи разлог забринутости, 22 одсто учесника навело је физички изглед.

Одлука о добијању деце често зависи од заједничке процене квалитета емоционалне везе коју доносе партнери, да ли виде себе заједно и у даљој будућности и да ли једно друго доживљавају као неког са киме желе да заснују породицу, каже за ББЦ на српском Тамара Џамоња-Игњатовић, професорка социјалне психологије на Факултету политичких наука у Београду.

„Ту играју улогу други психолошки фактори као што је усмереност на личне потребе, на потребу за независношћу, слободом од обавеза, потребу за конфором, за неометаном каријером", додаје ова психолошкиња.

Због промена које родитељство доноси, код одговорног планирања деце је важно бити свестан тих промена, сматра Џамоња-Игњатовић.

„Животне навике се нужно мењају, не само током првих неколико година родитељства, и некима је заиста тешко да поднесу `толику жртву`.

„Ипак, то доноси много више радости и задовољства - да није тако, човечанство би давно нестало," додаје она.

Постоје и жене које због страха од порођаја или претходних лоших искустава одлучују да одложе рађање или одустају од родитељства.

Међутим, страх од порођаја може утицати на индивидуалне одлуке, али свакако не утиче на генерални демографски тренд, јер данас он није толико чест нити оправдан као што је био раније, када су услови били далеко лошији, објашњава Џамоња-Игњатовић.

„Можда се само тренутно због пандемије и ризика од заражавања током било каквих медицнских интервенција и боравка у болници, планирање потомства одлаже", додаје професорка.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]