Корона вирус: Уместо „бејби бума“, крах - драстичан пад броја новорођених у години пандемије

Оне који су мислили да ће закључавање паровима оставити мало тога да раде сем да се размножавају чекало је изненађење - не беби бум већ беби крах.

Истраживање показује да САД пролазе кроз највећи пад наталитета у последњем веку, а у деловима Европе тај пад је још драстичнији.

Кад се Фредерике уселила код родитеља да би се старала о старијем рођаку на почетку пандемије доживела је то као дар, прилику да проведе више времена са породицом.

Али неколико месеци касније, ова тридесеттрогодишњакиња из Немачке почела је да доживљава снажан осећај губитка.

Фредерике је сама и схватила је да јој је пандемија одузела прилику да упозна некога и заснује породицу.

„Време делује прилично драгоцено у овом тренутку, а мој живот је стављен на паузу", каже она.

Покушала је са онлајн дејтингом, али одласци у шетњу зими на температурама испод нуле не подстиче романсу.

Сада, када се осећа нерасположено, по глави јој се мота иста опсесивна мисао:

„Кад ово буде готово, бићу неплодна."

„Седим у затвореном у годинама кад могу да имам дете."

За оне који проучавају становништво, бејби крах није био никаквог откриће.

„Нисам изненађен"

„Видевши колико је тешка пандемија, нисам био изненађен", каже Филип Н. Коен, професор социологије са Универзитета у Мериленду.

„Али и даље је напросто шокантно видети да се овако нешто дешава у реалном времену."

У јуну прошле године економисти са Института Брукингс у Сједињеним Америчким Државама проценили су да ће стопа рађања у САД опасти за око 300.000 до пола милиона беба.

У исто време, истраживање планова плодности у Европи показало је да је 50 одсто људи у Немачкој и Француској који су планирали да имају децу 2020. године одлучило да то одложи.

У Италији је 37 одсто њих рекло да је у потпуности одустало од те идеје.

Извештај америчког Центра за контролу и превенцију болести (ЦДЦ) указује на пад од 8 одсто у рођењима од месеца децембра.

Рани подаци из Италије сугеришу пад од 21,6 одсто на почетку године, а Шпанија је пријавила најнижу стопу наталитета откако се води евиденција - пад од 20 одсто.

Девет месеци касније од почетка пандемије, Француска, Кореја, Тајван, Естонија, Летонија и Литванија пријавиле су месечну стопу рађања за децембар или јануар која им је била најнижа у последњих више од 20 година.

Речи за претрагу на Гуглу

Џошуа Вајлд и његов тим са Института за демографска истраживања Макс Планк у Немачкој предвидели су овај пад и њихово истраживање показује да ће овај ефекат - макар у САД - највероватније да се настави још месецима.

Они су истраживали учесталост речи у претрагама на Гуглу у САД - као што су тестови за трудноћу „клирблу" или „јутарња мучнина".

У октобру су предвидели да ће до фебруара доћи до пада броја рођења за 15 одсто.

Сада за тај пад предвиђају да ће се продужити до августа.

То би могао да буде највећи пад броја рођења за више од једног века, који траје дуже од последица рецесије из 2008. године или Велике кризе из 1929.

„Обично оно што налазимо у овим типовима рецесија и пандемија јесте пад броја рађања и након њега нагли скок", каже Вајлд.

„Помислили бисте да ће након што се први талас завршио, сви говорити: аха, знате, сад је време да имамо сву ону децу коју смо планирали да имамо."

Али овај пут је другачије. „Проналазим одлучно одбијање. Људи, ако чекају, чекају заиста дуго."

А неки ће одлучити да уопште немају дете.

Ово има смисла за Стива. Протекле три године он води исти разговор изнова и изнова са својом женом.

Она жели још једно дете, једну сестрицу за њихова два дечака. Он је задовољан својом четворочланом породицом.

„И зато сваке године смишљам нове изговоре", каже он.

Покушао је да је убеди да је економска ситуација у Нигерији где живе сувише непредвидива, али она то није прихватала - све до сада.

„Први пут, због Ковида-19, она се заправо сложила да више неће рађати."

За средњекласни брачни пар као што су Стив и његова жена деца су избор. Али не и за свакога.

Агенција за сексуално и репродуктивно здравље Уједињених нација каже да је пандемија довела до тога да скоро 12 милиона жена у 115 земаља изгуби приступ услугама планирања породице, што би могло да доведе до 1,4 милиона непланираних трудноћа.

Само у Индонезији, влада предвиђа да ће због пандемије бити рођено пола милиона беба више.

Током закључавања, влада је слала аутомобиле по селима и градовима који су пуштали поруку са звучника.

„Очеви, молимо вас, контролишете се", гласила је она.

„Не смете да имате секс. Можете да се венчавате. Али немојте затруднети."

Национална агенција за планирање деце каже да је до 10 милиона људи престало да користи контрацепцију зато што у то време нису могли да приступе клиникама или апотекама.

Зашто онда Европа и САД доживљавају беби крах?

Једна теорија за објашњавање беби краја је да људи имају мање секса.

Извештај са Института Кинси на Универзитету у Индијани у САД показао је да 40 одсто анкетираних људи, без обзира на пол или годиште, каже да се њихов сексуални живот проредио током пандемије.

Једна мања анкета у Кини показала је сличне резултате. У Јужној Азији, анкета није приказала пад.

Мариеке Девит, психолошкиња и сексолошкиња са Универзитета у Мастрихту, каже да морамо да будемо опрезни и да не закључујемо превише на основу ових студија.

„Људи реагују веома другачије на то како ова пандемија утиче на њихову сексуалност и њихову везу", каже она.

„Код неких људи стрес појачава сексуално жељу, док је код других убија."

Много је убедљивија чврста и утврђена веза између економије и беба.

Током читаве историје у различитим земљама, економска извесност доводила је до раста наталитета, а неизвесност до пада.

Студија планова плодности одраслих у Европи показала је да су људи у Немачкој, Француској и Великој Британији који су живели у областима најтеже погођеним Ковидом-19 били склонији да одложе рађање деце.

Истовремено, један број богатијих северноевропских земаља које су релативно добро изашле на крај са пандемијом, као што су Холандија, Норвешка, Данска и Финска, показују мали или никакав пад у рођењима у децембру и јануару.

„Висока цена"

Све је ово део много ширег тренда пада наталитета - што неке људе забрињава.

У будућности, ако буде било мање радно способних људи, мање ће се прихода генерисати из пореза за исплату пензија и здравственог осигурања за старије, који заузврат живе дуже.

Постоје решења за овај проблем - повећање границе одласка у пензију или подстицање имиграције - али она имају политичке импликације.

Многе земље су покушале да повећају број новорођених беба са врло мало успеха. Једном кад наталитет почне да опада, изузетно је тешко убедити жене да имају више беба.

„После велике рецесије из 2009. године, дошло је до извесног скока назад, али не на пређашњи ниво", каже професор Филип Коен.

„Сасвим сигурно се у САД стопа наталитета није вратила на ниво пре рецесије."

У овом контексту, жене постају старије кад почну да размишљају о томе да имају децу, а временски прозор који имају да затрудне све је краћи.

Фредерике каже да има осећај да јој време истиче, али у овом тренутку се осећа нешто оптимистичније.

Она размишља да замрзне своје јајне ћелије или да добије дете са геј пријатељем - или да можда уопште нема децу - што јој пружа некакав осећај контроле над својим животом.

„Срећна сам што радим ово да их заштитила старије, али цена за то је прилично висока."

Погледајте видео о људима који су засновали породицу током пандемије

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]