Породица у Србији: Зашто очеви проводе само 11 минута дневно са децом

Дарко Шапић има 48 година, наставник је физичке културе и атлетски тренер.

Има и двоје малолетне деце.

Устаје свако јутро пре седам сати, одвози децу у школу, а онда одлази у своју, где брине о десетинама друге деце.

„Пре подне сам у школи, после подне на тренингу, а слободно време ми почиње после 18 часова.

„Недеља је дан који посвећујем у потпуности породици", каже он, одговарајући на питање колико има времена за своју децу.

Дарко се, међутим, не уклапа у већински профил очева у Србији. Према истраживању Републичког завода за статистику, очеви дневно са децом проведу у просеку - 11 минута.

„Србију још карактерише доминантно патријархални културни образац што значи да се мушкарци у малој мери баве кућним пословима", каже за ББЦ Драган Станојевић, доцент на Катедри за социологију Филозофског факултета у Београду.

„Слична је ситуација и са учествовањем у активностима око деце, посебно док су она мала".

У његовом докторском раду „Ново очинство у Србији" пише да је тек сваки двадесети отац у нашој земљи комплетно укључен у родитељство.

Рационално потрошено време

Дарко већ 22 ради у једној новобеоградској основној школи, а као атлетски тренер има више од 20 година искуства.

Он је отац девојчице од 15 година и дечака од 10 година.

„Изузетно рационално сам потрошио слободно време на њих. Преузео сам одговорност да их водим у школу или на њихове тренинге, а у путу се испричамо о дешавањима у школи", каже он.

Помаже им и око учења - он је задужен за математику и предмет Свет око нас, а супруга за језике и историју.

Додаје да је свака недеља резервисана за одлазак у природу или породични ручак.

Ћерки је усадио љубав према атлетици и сада јој и тренер.

„Са сином идем на пијацу, перемо аутомобил или сви заједно возимо бицикле, одемо пред зграду да пикамо фудбал и то дружење има потпуно другу димензију", истакао је.

„Време лети и они брзо одрастају. За њих ћемо увек бити неко ко им досађује. Али заувек ће им остати неко сећање на време које смо провели заједно.

„Деца се неће сетити да су добили неку скупу играчку или да смо их водили у неки њима омиљен ресторан, већ управо тих тренутака док смо се дружили".

Истраживања Института за социолошка истраживања Филозофског факултета континуирано показују да постоји значајна родна асиметрија у приватној сфери, међу којима је и родитељство, објашњава социолог Станојевић.

„Последње истраживање Института показује да су мушкарци минимално укључени у кућне обавезе (спремање оброка, чишћење, пеглање, прање посуђа), односно да већину свих тих послова обављају жене", каже он.

„У чишћењу, спремању, преповијању, облачењу детета је веома мали број очева укључен, док је нешто веће учешће у активностима попут извођења у парк, играња и стављање деце у кревет".

Чак и онда када су укључени, каже социолог, најчешће се ради „о активностима у које спадају игра и интеракција са децом, а мање свакодневне обавезе одржавања и неге".

Мама - кућа и деца, а тата - само очинска фигура

С обзиром на велико искуство у раду са децом, Шапић је приметио да данас многи родитељи немају превише времена да се баве и друже са својом децом.

„Искуство ми говори да се мало времена посвећује деци ван школе. Или бар недовољно колико имају потребу и заслужују", каже он.

На родитељске састанке углавном долазе мајке.

„Знам да су очеви више заузети од мајки и да су мамина плећа за све - и кућа и деца и посао. Али отац, као фигура у развоју детета, веома је важан фактор".

„Гледајући развој деце из две визуре - и као родитељ и као разредни старешина - схватио сам да нема оправдања да се не одвоји време за властито дете", истиче овај београдски професор.

Дарко мисли да је, колико год слободног времена за децу имали, за родитеље најважније да направе однос са дететом и заједно са њим пролазе кроз све фазе одрастања.

„То је наша обавеза и одговорност. Људска, родитељска, најважнија на свету", мисли Дарко.

Традиционална подела улога у породици подразумева да је мушкарац „хранитељ", каже Драган Станојевић.

„Мушкарац је примарно задужен за материјално обезбеђење породице и морални је ауторитет деци, док је жена задужена за бригу и негу о деци и другим члановима породице", додаје он.

„У тој визури добар супруг и отац је онај који испуњава оно што се од њега очекује, а то је да буде одговоран према породици, обезбеди оптимум за њено функционисање, пружа добар пример деци и дисциплинује их када је то потребно".

За највећи број мушкараца, свакодневно учествовање у бризи и нези деце није нешто што припада њиховом схватању улоге мушкарца и оца, објашњава Станојевић.

Породиљско са татом

Јасмина Михњак са портала Бебац мисли да је за веће укључивање очева у дечје одрастање пресудно управо то да они добију могућност да више времена буду са бебом - на самом почетку.

„Треба имати у виду да очеви добијају само пет дана слободно у Србији када им се роди дете, што је премало", каже Михљак за ББЦ на српском.

„Иако тате имају право да после три месеца узму породиљско уместо маме, јако мали број њих се на то одлучује, делом и зато што маме желе да остану са дететом код куће због дојења, али и зато што мушкарци имају просечно већу плату од жена па се то породици мање исплати.

„Онда добијамо однос да је мама са дететом годину дана и то најтежих годину дана, а тата - пет првих, евентуално 20 ако узме одмор уз то".

Како жене реагују

Тамара и Стефан Николић из Новог Сада су пре три године добили ћерку.

Тамара је била годину дана на породиљском боловању, а Стефан је ускакао по потреби.

„И ја сам се осећао чудно", каже Стефан за ББЦ.

„Желео сам да јој помогнем и останем са бебом, али морао сам да радим. Онда бих се враћао кући преморен и узимао да чистим и перем увече.

„Био сам потпуно свестан да ја за тих неколико сати не могу ни приближно да урадим у поређењу са тим колико је она урадила за цео дан, а некада и ноћ са бебом".

Стефан каже да је често имао осећај „да је беспомоћан јер је жена дојила" или да није довољно помогао.

Тамара за ББЦ каже да је „прилично лоше" реаговала на ову велику промену рада у кући.

„Осећала сам да треба да бринем за дете наравно и да сам ја ту прва линија помоћи, али истовремено сам била усамљена у томе, иако је Стефан помагао", каже Тамара.

„Некако на крају спадне све на жену, а то вам пре рођења детета буквално нико не каже".

Сваки корак ка симетрији у приватној сфери је поздрављен и најчешће позитивно очекиван од жена, каже социолог Станојевић.

„Жене су кроз борбу за своја права и феминистички покрет направиле значајан искорак у јавној сфери, иако ни дан данас нису на тржишту рада и политици постигле пуну равноправност", каже он.

„Ипак, искорак који још није праћен значајним променама у приватној сфери у нашој земљи".

Он мисли да укључивање мушкараца у приватну сферу има вишеструке ефекте.

„Најпре доводи до боље комуникације између партнера па самим тим до вишег степена интимности и већег задовољства везом.

„Затим, преузевши један део обавеза на себе, жена се растерећује неких дневних послова па је могуће да јој живот буде садржајнији.

„Треће, ефекти укључености оба родитеља у животе деце су позитивни на више начина - од бољег успеха у школи, начина решавања несугласица, до већег самопоуздања - те су извори конфликата и незадовољстава мањи", каже Станојевић.

Питања како хранити и облачити дете, које ритмове формирати, са ким ће се дете дружити и на које ће активности ићи, питања су о којима су раније најчешће одлучивале мајке посебно док је дете мало.

Ново очинство

Ствари се ипак мењају, каже социолог.

„Нове генерације родитеља и мушкараца постепено мењају обрасце, и постају у већој мери укључени у све аспекте живота деце", објашњава Станојевић.

„Та промена није велика, али је јасно видљива, и њени носиоци су млађи, урбани и боље образовани мушкарци".

За оне мушкарце који полако откривају чари родитељства, и желе да активно учествују у одгоју деце, најчешћа препрека да се више укључе - јесу обавезе на послу, тврди социолог.

„Неки од њих би, када би могли, радо престали да раде и остајали код куће са децом сваки дан, када би им имали алтернативне изворе финансија, с обзиром да сфера рада ни за значајан број мушкараца није извор задовољства ни сатисфакције већ неретко фрустрације", додаје он.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]