Мајке, деца и дојење: Како би ‘мајчино млеко из лабораторије’ могло да замени вештачко

Уколико имате децу - или планирате да их имате - сигурно сте већ чули да је „дојење најбоље од свега". Али шта се дешава са мајкама и бебама које то не могу?

Према Светској здравственој организацији, мајчино млеко је важан извор хранљивих материја и енергије за новорођенчад, изграђује имунитет од инфекција и помаже смањење ризика од гојазности, истовремено потенцијално унапређујући коефицијент интелигенције касније у животу.

За мајке које не могу или не желе да доје, главна алтернатива је млечна формула.

Али стартапови ТуртлТри Лебс и Биомилк покушавају то да промене, правећи право мајчино млеко из груди само без груди.

„Млеко ми никад није кренуло"

Мајка двоје деце Дипа Кулкарни сећа се потешкоћа које је имала док је дојила своју децу.

„Са првим дететом сам добила колострум, дете је почело да сиса, али касније нисам наставила да добијам млеко, а са другим дететом никад није ни кренуло", каже она.

Колострум је течност коју производе груди у првих неколико дана после порођаја. Велике је густине и обично злаћано-жута.

„Покушали смо са измлазањем месец дана, али нисам добијала чак ни 14 милилитара млека дневно, а после неког времена само је пресушило. И зато је било или ћемо наставити са тим и оставити га да гладује или ћемо хранити моју бебу."

Као новој мами, Дипи не само да је било напорно кад је први пут постала родитељ, већ је имала проблема и са очекивањима друштва.

„Била је то само једна од оних ствари које морате да прихватите и да знате да нисте ништа погрешили."

Нови приступ

Инстант млечна формула често се прави од крављег млека које је посебно третирано да би било пријемчивије бебама и пружало хранљиве материје неопходне за раст и развој бебе.

Али она не нуди све предности мајчиног млека - и то је оно што је инспирисало ове компаније.

ТуртлТри Лебс користи матичне ћелије из уступљеног мајчиног млека. Ћелије се стављају у биореактор, где се подстичу да постану ћелије млечних жлезда.

Ћелије млечних жлезда мешају се са специјалном формулом која ћелије наводи да луче млеко и то млеко се филтерише да бисмо добили коначни производ.

У теорији, ова техника би могла да се искористи за прављење млека од било ког сисара, док год су доступне његове матичне ћелије.

Биомилк, стартап са седиштем у САД који предводе научница прехране Мишел Егер и ћелијска биолишкиња Лејла Стрикленд, користи другачију технику да би извлачиле млеко из млечних ћелија.

Научници кажу да је људско млеко сачињено од хиљаду компонената, као што су протеини, масне киселине, хормони, бактерије и шећери.

Али експерти кажу да је због те сложености тешко направити праву реплику мајчиног млека.

„Људско млеко производе елементи који потичу из мајчине крви, пробавног система, имуног система, имуног система саме дојке, али и масних киселина које је мајка разложила и које су потом ушле у млеко", каже докторка Натали Шенкер, истраживачица мајчиног млека са Империјалног колеџа у Лондону.

Она је и суоснивачица Фондације људско млеко, организације основане да би подржала дојење и решила проблем недостатак банки млека у Великој Британији - где људи могу да дају мајчино млеко другима којима је оно потребно.

Да ли је идентично као право?

Научници кажу да млеко узгојено у лабораторији може само да се нада да ће подражавати неке од елемената људског млека, нарочито кад је у питању имунитет и реакције човека-на-човека које утичу на његов састав.

Биомилк и ТуртлТри Лебс кажу да њихов циљ није да замене људско млеко већ да родитељима пруже одрживу и хранљивију опцију од млечне формуле.

„Мајчино млеко је далеко најбоља доступна ствар и ништа не може да га замени. Не верујем да ће се то икада постићи, без обзира коју технологију користите, зато што је то јако лично и јединствено за окружење у ком се налази мајка, где она живи, чиме се храни", каже суоснивач ТуртлТри Лебса Макс Рај.

„Ми желимо да произведемо нешто што може да унапреди оно што имате на располагању, а то је тренутно практично кравље млеко у праху помешано са гомилом екстраката поврћа и многих других ствари које су веома, веома далеко од мајчиног млека."

У последњих неколико деценија, научна истраживања показала су да мајка кроји млеко специфично за свако дете.

Људско млеко варира на имунолошком и генетском нивоу, а чак и шећери који иду у млеко могу да варирају између сваке мајке и бебе.

„Људско млеко је попут отисака прстију које јединствено идентификују мајку и бебину исхрану", каже докторка Шенкер.

„То је двосмерни процес, постоји интеракције између онога што мајка доживљава у свом окружењу, али и обрнуто. Уколико је мајка изложена некој бактерији или вирусу, имуни систем ће произвести антитела, која потом гађају груди и одлазе у млеко, штитећи бебу од тог конкретног патогена."

СЗО препоручује да мајке доје новорођене бебе најмање првих шест месеци.

Глобално гледано, само 40 одсто новорођенчади млађих од шест месеци искључиво се доји.

Дипа сада живи са породицом у Делхију, у Индији, и каже да њена деца нису имала никакве лоше последице од тога што су биле храњене млечном формулом као бебе.

„Сада, 18 година касније, не видим никакву разлику у мојој блискости са ћерком или сином, и не видим никакву разлику у њиховом здрављу", каже она.

Је ли одрживо?

Докторка Шенкер тврди да се стварање алтернативе формули и мајчином млеку суочава са бројним изазовима, укључујући и тај да ли ће икада бити комерцијално одрживо.

„Крв и млеко заправо се не разликују много као течности", каже она.

„Млеко се развијало милионима година да би постало извор хранљивих материја баш као и начин подршке развоју имунитета и органа код новорођенчета, што га заправо чини компликованијим од крви."

„Упркос више од 70 година истраживања вештачке крви која би решила проблеме са давањем крви, не постоји комерцијално одрживи крвни производ на тржишту који је безбедан и ефикасан, и то све после неких прилично опсежних приватних истраживања."

„Кад то погледате из те перспективе, шансе да произведете нешто блиско мајчином млеку практично су немогуће. Али то не значи да неки елементи мајчиног млека не могу да се реконструишу до одређене мере."

У јуну, Биомилк је добио 3,5 милиона долара, а ТуртлТри Лебс 3,2 милиона долара у финансијским средствима.

Групе за подршку дојењу и лекари кажу да су инвестиције додељене овим компанијама могле бити боље искоришћене за помоћ мајкама приликом дојења или бољи приступ банкама млека.

ТуртлТри Лебс, која је добила средства од сингапурске владе, каже да је за помоћ мајкама које доје као и мајкама које то не могу или не желе потребно више новца.

„Не мислим да то мора да иде искључиво једној или другој страни", каже Рај.

„Мислим да треба да дође до извесног напора на обе стране, где ће мајке које не могу да доје имати приступ формули бољег или вишег квалитета а значајна количина новца ће одлазити на промоцију образовања и помоћ мајкама приликом дојења."

ТуртлТри Лебс планира да прода своју технологију произвођачима формуле уместо директно потрошачима, док Биомилк планира да је продаје директно потрошачима.

„Технологија напредује веома брзо а најузбудљивија ствар у вези са тим што можемо да урадимо су размере. Планирамо да већ следеће године почнемо да избацујемо неке од ових производа на тржиште", каже Рај.

Иако је циљ да се пруже доступни производи, ТуртлТри Лебс каже да ће испрва цена бити висока.

„Први производи су увек веома скупи, али након око годину дана, толико тога се нађе на тржишту да цене почну драматично да опадају", каже Рај.

„Очекујемо да ће се иста ствар десити с овим производом, али испрва би то могло да буде нешто што је ултра-ексклузивно."

„Моја највећа брига је безбедност"

Ширин Фрајдеј је прво дете искључиво дојила 15 месеци, али није могла да уради исто са другом ћерком због радних обавеза.

„Кад сам родила ћерку пре 10 година у Гренади, једине опције које сам познавала биле су или да дојите или да храните дете формулом", каже она.

Ширин признаје да као млада мама није знала за све доступне опције као што је испумпавање млека и да је генерално било општеприхваћено као норма да се дете искључиво доји.

Са другом ћерком користила је формулу од почетка да би могла лакше да се врати на посао. Али са шест месеци њена ћерка је престала да узима формулу.

„Пробала сам све, али она напросто није желела ништа друго сем мајчиног млека, тако да сам морала да испумпавам млеко први пут у животу. Сада она има 16 месеци и још увек је дојим."

„Мој пут учења испумпавања био је веома тежак; био је то усамљенички посао и ментално веома напоран, зато што само седите и испумпавате се, а може да прође и до 30 минута, у зависности од тога колико млека имате. За мене је испумпавање било болније од дојења - било је то константно извлачење и извлачење."

Ширин каже да би нерадо испробала млеко које је производ биоинжењеринга као алтернативу формули или мајчином млеку.

„Размишљам као и свака мајка, дефинитивно ме највише брине безбедност, нарочито кад је у питању било шта настало у лабораторији. Новорођенчад су иовако довољно рањива, тако да чак и ако они могу да кажу да је 100 одсто безбедно, не бих била опуштена. Вероватно бих се само држала старомодне формуле."

ТуртлТри Лебс кажу да је део највећег изазова са којим се они суочавају едукација људи о томе како се прави њихово млеко. Они кажу да раствор који користе за узгој ћелија не садржи никакве синтетичке хемикалије.

„Медијум или раствор у који стављамо ћелије блиско опонаша људско тело или краву. Људи смеју да га конзумирају без икаквих проблема", каже Рај.

Критичари су изразили бригу поводом регулативе и транспарентности ових нових производа.

ТуртлТри Лебс кажу да ће већина информација о самом млеку, коначном производу и томе како се до њега долази бити објављена пре него што било који производ буде доступан родитељима за куповину.

„Ништа од тога се неће наћи на тржишту без опсежног тестирања и испитивања, нарочито ако радите са великим компанијама за млечну формулу којима људи већ верују", каже он.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]