Србија и породилишта: Маме оцениле стање са врло добар 3,61

Туризмолошкиња Јелена Давидовић први пут се порађала пре шест година у ваљевској болници, а други пут пре четири године у Београду.

„Услови у Ваљеву нису баш сјајни. Неколико доктора је било океј, а расположење осталих зависило је од тога како су устали тог дана.

„Храна као и у свакој болници скромна. Купатило нисмо имале у соби, али када узмете дете у наручје све вам је океј", каже Давидовић за ББЦ на српском.

Услове у породилиштима широм Србије маме су оцениле са врло добар 3,61, подаци су истраживања портала Бебац у ком је учествовало 12.201 жена.

„Солидна оцена"

У односу на претходно истраживање од 2016. године породилишта су за нијансу боља у свим сегментима које су маме оцењивале, саопштили су на представљању резултата.

Критеријуми су били опхођење лекара, бабица, пријем, подршка на порођају и сам порођај, услови боравка, доступност лекара после порођаја, подршка дојењу, подршка мами и беби и општи утисак.

„Оцена врло добар је солидна", каже за ББЦ министарка задужена за популациону политику Славица Ђукић Дејановић.

„Здравствена политика је стручна, хумана, али и пронаталитетна.

„Волели бисмо одличну оцену, али пре само неколико година стање у породилиштима је било значајно лошије", додаје Ђукић Дејановић.

Зависи од града до града

Давидовић је са другом ћерком 52 дана лежала у београдској Гинеколошко-акушерској клиници „Народни фронт" на одељењу за одржавање трудноће и тамо су, каже, знатно бољи услови.

„Болница је јако чиста, реновирана, купатила такође. Сестре и доктори су изванредно услужни и увек доступни за пацијенте, што се, нажалост, за ваљевску болницу не би могло рећи", каже она.

По анкети коју је спровео Бебац, породилиште у Ваљеву јесте добило слабију оцену од републичког просека - добар 3,36.

Да није свеједно у ком делу Србије беба долази на свет показале су у одговорима и маме које су учествовале у овом истраживању.

У Београду су маме најзадовољније, затим оне у Војводини, док су породилишта у јужној и источној Србији најслабије оцењена.

У појединим градовима укупна оцена породилишта не прелази ни добар 3.

Највеће разлике односе се на саме услове боравка, могућност примене епидуралне анестезије, али и третман које су маме имале на порођају и током боравка у породилишту.

Економисткиња Мирјана Николић из Смедеревске Паланке због две ризичне трудноће оба пута се порађала у Београду и има позитивна искуства.

„У првој трудноћи сам послата санитетом из болнице у Паланци у `Фронт`, пошто су доктори саветовали да су тамо свакако бољи услови.

„Смештај, услови за породиљу и бебу - све је било коректно. Доктори су били врло стручни и љубазни", каже Мирјана за ББЦ.

Нељубазне сестре

Прво дете је родила месец дана пре термина.

„Услови у којима је она била су стерилни, пратили су је неонатолози, стално су ме информисали о стању бебе, све похвале".

Хигијена је била на задовољавајућем нивоу, а и храна је била добра.

„Количински је било довољно, нешто укусно, нешто не, мада је то индивидуално.

„Мале замерке на рад појединих медицинских сестара, које нису хтеле да дају потребне информације и нељубазно су се опхподиле према породиљама", наводи Мирјана.

Због познатог „терена" на другом порођају је била опуштенија.

„Свакако ми је било боље него у болници у Паланци за коју сам чула доста негативних коментара", истиче Николић.

ГАК „Народни фронт" је оцењен са 3,65 - за нијансу изнад републичког просека.

KБЦ Др Драгиша Мишовић - најбоље, али не „одлично" породилиште у Србији

Најбоље породилиште у категорији средњих породилишта је Kлиничко - болнички центар (КБЦ) "Др Драгиша Мишовић" који је понео и титулу најбољег породилишта у Србији.

Ипак, ни услове тамо маме нису оцениле као одличне - добило је укупну оцену 4,47.

„Јаке четворке" добили су и КБЦ Земун, КБЦ Звездара, као и породилишта у Панчеву, Сомбору, Чачку, Зрењанину, Пожаревцу и Краљеву.

Награда за најбоље у категорији највећих породилишта додељена је новосадској Бетанији, Kлиници за гинекологију и акушерство Kлиничког центра Војводина.

У категорији малих породилишта ове године награђено је оно из Параћина.

Чиме жене нису задовољне?

Маме које су учествовале у истраживању највише оцене дале су лекарима и бабицама.

Углавном су задовољне односом особља у порођајној сали.

Међутим, мање су задовољне подршком коју добијају одмах након порођаја.

У односу на резултате из 2016. године повећао се проценат мама које виде бебу одмах после царског реза, али је и даље мали проценат контакта „кожа на кожу" са бебом и првог подоја одмах након порођаја, и то без обзира на начин на који се жена порађала.

Свака трећа мама није добила важне информације о сопственом и стању бебе након порођаја.

Истраживање је показало да 44 одсто мама одe из породилишта, а да нису у потпуности савладале дојење без укључивања дохране.

Шта после породилишта?

Врста државне помоћи новопеченим родитељима варира од земље од земље.

Србија обезбеђује финансијску помоћ једнократну и вишегодишњу, али је та врста надокнаде више пута критикована.

Слична пракса постоји и у Црној Гори и Хрватској, али конкретан износ помоћи зависи и од локалних самоуправа.

Значајнију финансијску помоћ од ове године добијају родитељи у Мађарској, који су у појединим случајевима ослобођени плаћања пореза, а нуде им се и повољни кредити.

Потпуно другачији систем је у Финској, где маме још од тридесетих година 20. века добијају кутију за бебе - она укључује картонску кутију у којој ће беба спавати првих месеци, као и душек, ћебенце, бенкицу и понеку играчку.

За кутију се одлучи 95 одсто мајки, јер је вредност тог пакета далеко веће од новчане помоћи која износи око 140 евра.

Беби кутије се већ неколико година користе и у Шкотској и у неким деловима Енглеске.

Како је у другим земљама?

Ово истраживање је показатељ субјективног осећаја жена, али и такве анкете су корисне јер подстичу породилишта да буду боља, каже гинеколог Милан Миленковић, субспецијалиста репродуктивне медицине.

„Било би добро да стручњаци - држава и академска заједница - спроведу анализе и измере степен смртности на порођају, компликација, инфекција.

„У Србији је и даље релативно висока смртност на порођају - премине пет беба од 1.000, док је у Шведској 1,5 од 1.000 тај однос", каже Миленковић који већ 20 година ради у Шведској, а тамо је провео и део школовања и усвршавања, као и у Норвешкој.

Он додаје да се у развијеним земљама та стопа креће око 2,5, али да је у Србији направљен помак, јер је раније смртност на порођају била 10-11 беба од хиљаду.

„У Шведској свака жена има своју собу, тако има већу приватност. У Стокхолму то изледа као хотелска соба, ако је све у реду.

Уколико је потребно помери се клизни зид иза кога су апарати, прикључак за кисеоник и све оно што вам даје осећај болнице", описује доктор.

Породилишта у скандинавским земљама је гледао не само стручно, већ и као отац - једно дете му се родило у Шведској, друго у Норвешкој.

„Потпуно је нормално да супруг присуствује порођају и тако је у већини земаља Западне Европе".

Епидурал је, истиче, стандардна процедура, јер бол жене највише исцрпи.

„Ако вас боли не можете да устанете, не можете да једете.

„Даље, дете је у Шведској одмах са мајком, осим у случају да мора да буде у инкубатору или да беба мора да се лечи", наводи Миленковић.

Истиче и пример Холандије, где се жене често порађају код куће.

„Они имају ту традицију, али имају добро организовану службу транспортну, па се у случају компликација лако превезу до болница, које су близу због густе насељености.

„То би било добро и у Србији урадити. Јефтиније је улагати у транспортну службу, него градити нефункционална породилишта, где има доста компликација или особље није довољно обучено", закључује Миленковић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]