Матичне ћелије: „Лек за не дај Боже", етичке дилеме и питања без јасних одговора

Када је први пут затруднела, Миљана Васић је решила да сачува матичне ћелије из пупчане врпце на рођењу детета, као и око 30.000 жена у Србији.

„Пре десет година кад смо оставили матичне ћелије, то је било у експанзији и тврдили су да је 'то најбоље". У брошурама је писало како лече готово 80 најтежих болести - од церебралне парализе, аутизма до малигних обољења" каже Васић за ББЦ на српском.

„Ипак, до данас не знам никога ко је искористио те ћелије", додаје ова козметичарка из Београда.

На ову безболну, али релативно скупу процедуру, у протеклих десетак година у просеку одлучила се свака 20. породиља у Србији, подаци су Министарства здравља.

Међутим, Закон о људским ћелијама и ткивима је донет тек прошле године, а почетком септембра усвојено је неколико правилника који први пут ближе уређују на који начин се могу сакупљати и чувати људске ћелије и ткива.

„Правилници дефинишу улогу банке људских ћелија и ткива у пословима њиховог узимања, чувања, дистрибуције, увоза и извоза."

„Јасно дефинисана правна регулатива у овој области је веома значајна, јер обезбеђује следљивост, квалитет, безбедност и сигурност, а управо се то налази у овом сету правилника који су потпуно усаглашени са директивама ЕУ које уређују ову област", каже у писаној изјави за ББЦ министар здравља Златибор Лончар.

Шта су матичне ћелије?

Случај Криосејв

Нови прописи, међутим, нису разлог због ког се последњих седмица интензивно говори о матичним ћелијама.

Оне су у жижу домаће јавности доспеле када је објављено да је компанија Криосејв изгубила дозволу да прикупља, складишти, извози и увози матичне ћелије.

До укидања дозволе за рад једној од највећих приватних банки матичних ћелија у Европи дошло је након пријаве једног корисника из Србије.

Адвокат Растко Петаковић рекао је медијима да је његова седмогодишња ћерка која има аутизам, пролетос требало да оде на лечење у Америку, али су њене матичне ћелије на путу до тамо уништене.

Тада је започео истрагу и поднео пријаве на основу којих је швајцарска Агенција за лекове и медицинска средства Свисмедикодузела Криосејву дозволу.

Готово све узорке дате „Криосејву" сачувала је њихова фирма за подршку - „Фамикорд" и код њих ће бити наредних пет година, саопштили су из ове компаније.

„Пре 10 година то је било вау"

Међу више од 12.000 родитеља у Србији који су матичне ћелије поверили управо Криосејву, била је и Миљана која каже да је пре десет година само за ову компанију и знала.

Чување ћелија у банци - наредних 20 година - платили су 1.800 евра.

По истеку тог рока, уговор се пребацује на дете и ако жели да настави да чува матичне ћелије, требало би да плаћа 100 евра годишње. Ако неће, уговор се раскида.

Нико од лекара им, каже, није директно препоручио овај процес, али су брошуре биле доступне у свим ординацијама.

„Када смо питали лекаре, говорили су нам да је то океј, ништа негативно, али нико нас није ни саветовао да то урадимо", истиче Миљана.

Кад је била трудна 2010. године, то јој је било „вау" и чудила се зашто сви људи који су у могућности, то не раде.

„Како су године пролазиле, а ја се више информисала, схватила сам да није то баш тако", каже Васић.

Када је родила друго дете, њена породица није била у финансијској могућности да понови процедуру.

„Увек ми је опција да му узмемо из млечних зуба те ћелије. Имамо још три-четири године док му не испадну", додаје.

Ипак, то би сада урадила само због гриже савести према детету.

„Не верујем ја сто одсто у то. Другарици која има ћерку са церебралном парализом, препоручују ту терапију, али нико не каже да ће од тога да се излечи или прохода", закључује ова мама.

Проценат искоришћења 0,04 одсто

„Вероватноћа да буде искоришћено све оно што је остављено у приватним банкама је један према 2,5 хиљада, а то је 0,04 одсто", рекла је за РТС Драгана Вујић, начелница Одељења за трансплантацију коштане сржи у Институту за мајку и дете.

Вујић каже да је формирање јавних и породичних банака медицински оправдано и то је пројекат који Институт води од 2008, а пет година касније је почела градња породичне банке.

„Када неко оболи од леукемије, мора да добије ћелије друге особе. Када некоме радите трансплантацију због тога што има урођену болест, мора да добије ћелије друге особе", објаснила је она.

Они који желе и данас могу, уколико постоји медицинска оправданост и индикације које је утврдила струка, да чувају матичне ћелије у Породичној банци у Институту за мајку и дете „Др Вукан Чупић", истиче Лончар.

Када током трудноће лекарски тим, уз помоћ пренаталних тестова, утврди да ће се родити потпуно здрава беба, а да у њеној породици - брат, сестра или родитељи имају болест за коју то може бити од помоћи - тада доктори саветују родитељима да сачувају матичне ћелије и искористе их за лечење некога у породици.

Пре две године у Србији је тако новорођена беба „излечила" старију сестру од анемије.

„Формирање домаће банке већег капацитета матичних ћелија свакако ће пружити виши степен квалитета, безбедности и сигурности за родитеље који желе да сачувају матичне ћелије из крви пупчаника за децу", каже министар.

Поред ове у Београду, ради се на изградњи и друге јавне банке матичних ћелија - у оквиру Факултета медицинских наука у Крагујевцу.

У свету 7.000 студија о матичним ћелијама

Да је проценат искоришћења и даље мали, потврђује и Александар Антовић, директор Биосејва, једне од компанија која се бави чувањем ових ћелија.

Антовић додаје да сваке године тај проценат расте јер се нове болести додају на списак за лечење матичним ћелијама.

„Матичне ћелије нису никада први избор за лечење, у хематологији се користе тек ако класична хемиотерапија не успе.

„У последње време има доста студија које говоре да значајно помажу деци са аутизмом и церебралном парализом, а постоје и студије које говоре у прилог значајног опоравка пацијената са мултиплом склерозом", каже Антовић за ББЦ.

У овом тренутку се у свету спроводи око 7.000 студија са матичним ћелијама - оне су можда тренутно и најистраживанији појам у медицини и показују велики потенцијал за лечење до сада неизлечивих болести, каже Антовић.

„За не дај Боже"

Породица Рудовић је преко пријатеља сазнала да су матичне ћелије некима биле корисне, не само за лечење деце већ и родитеља.

„Верујем у напредак науке и сматрам да је корисно тако нешто имати, ако су људи у могућности. Свакако даје човеку више опција у случају болести", истиче за ББЦ Гордана Раковић Рудовић.

Она и супруг су 2013. године матичне ћелије првог детета дали на чување Криосејву. За друго дете, пет година касније, одабрали су компанију Сарацел.

„Ћелије нисмо оставили ни на чију препоруку, већ из чисте предострожности, односно `за не дај боже`", каже Гордана. Оба пута су процедуру платили око 2.000 евра.

„Иако сам хтела да оставимо ћелије у истој банци, чак су нам нудили и озбиљан попуст за друго дете, супруг је инсистирао да, због расподеле ризика, то ипак буде друга банка".

Рудовићи су пре одлуке прегледали пријаве у Агенцији за привредне регистре, приходе и расходе компанија и пратили новинске чланке о тој теми.

Гордана је од гинеколога затражила контакте свих актуелних банака које послују у Србији, звала сваку од њих и одабрала Сарацел.

И даље нема информацију где су ћелије које су оставили у Криосејву, док су оне од другог детета похрањене, каже, како пише у уговору и чувају се на сигурном.

У којим страним банкама грађани Србије могу чувати матичне ћелије?

По сопственом избору, чување матичних ћелија из крви ткива пупчаника у Србији је тренутно могуће код страних банака, а преко њихових овлашћених дистрибутера:

Извор: сајт Министарства здравља, Управа за биомедицину

Чување матичних ћелија је потпуно оправдано када постоје медицинске индикације које је дефинисала струка по савременим и званичним медицинским критеријумима, каже министар здравља.

„Генерална препорука за све родитеље који желе да чувају матичне ћелије за децу у иностраним банкама је да се, пре него што се одлуче на тај корак, добро информишу и пажљиво прочитају сваку ставку уговора који потписују", подвлачи Лончар.

Правилници су донели значајне измене и за приватне банке које послују у Србији.

„Главна промена је да ће компаније које послују у Србији на прикупљању матичних ћелија из пупчаника морати да поседују ФАЦТ сертификат који строго регулише начин прикупљања, транспорта, чувања матичних ћелија и њиховог евентуалног отпуштања за будућу терапију.

„Такође, дефинише које све анализе морају да се направе при узимању матичних ћелија", истиче Антовић.

ФАЦТ сертификат је заједно са ААББ сертификатом један од два најстрожа сертификата на пољу матичних ћелија, додаје.

„Родитељи ће бити сигурни да су њихове матичне ћелије транспортоване и обрађене по највишем светском стандарду", наводи директор Биосејва.

Јавни превоз или ауто

Како да грађани одлуче хоће ли ћелије оставити у јавним или приватним банкама?

„Јавне банке су увек бесплатне за грађане, али они нису власници својих матичних ћелија. У приватним банкама се чување плаћа, али су породице власници узорака", објашњава Антовић.

Он сматра да треба да постоје оба система, а да родитељи треба да изаберу који желе.

„Баш као у саобраћају - постоји јавни саобраћај који можемо сви да користимо, али опет доста људи жели да има свој аутомобил", наводи Антовић.

Џулс Мантагју, неуролошкиња из Лондона и ББЦ сарадница

Неоснована помама о лечењу матичним ћелијама

Сви имамо матичне ћелије - то су врсте грађевинских блокова који имају способност да се развију у широк спектар специјализованих ћелија, попут мишића, коже или ћелија мозга, наводи се у ауторском тексту Џулс Мантагју, неуролошкиње из Лондона за ББЦ Фјучр.

Матичне ћелије не само да допуњују наше старе ћелије, већ и подстичу поправку и замену повређеног ткива.

Због тога их називају армијом наших микроскопских лекара - али је та војска релативно мала.

Помама око терапије матичним ћелијама врти се око њихове способности да се умноже у лабораторији како би се користиле за производњу новог ткива, замену оштећених ћелија и откривање механизама болести.

Терапије матичним ћелијама сигурно су обећавајуће за одређене поремећаје.

Доказани и лиценцирани третмани засновани на матичним ћелијама већ постоје за крвна и имунолошка стања попут леукемије, лимфома и мијелома. У неким земљама је ова врста лечења одобрена и за хемијске опекотине ока.

Наде да матичне ћелије могу да се користе и за лечење других поремећаја инспирисале су нова клиничка испитивања и покренуле „туризам матичним ћелијама" у Украјини, Панами и Тајланду.

Тренутно нема доказа да је лечење матичним ћелијама ефикасно против аутизма, писала је Алиша Холадеј, директорка Фондације за науку о аутизму, прошле године.

Арнолд Кригстајн, професор неурологије на Универзитету у Калифорнији у Сан Франциску, нагласио је да недавна испитивања лечења аутизма помоћу трансплантације матичних ћелија нису потврдила ефикасност, упркос супротним тврдњама. Он описује истраживања као „преурањена".

Употреба матичних ћелија код третмана АЛС-а је посебно проблематична - Амиотрофична латерална склероза - АЛС је болест која зауставља вољно управљање мишићима.

Чак и ако су трансплантиране ћелије способне да се преселе на оштећена подручја, тамо сазру и интегришу се у нервни систем пацијента, пре него што болест оконча свој животни век - у просеку траје две до пет година од постављања дијагнозе - оне ће наићи на непријатељско окружење, јер моторички неурони умиру око њих.

Нико не може да оспори могућност да убудуће терапије матичним ћелијама помогну неким неуролошким стањима - попут Паркинсонове болести или код мултипле склерозе.

Процедуру чини рушење имуног система пацијента лековима за рак који се потом поново „подигне" помоћу трансплантације матичних ћелија.

Предности, ризици и дилеме

Код коришћења сопствених матичних ћелија - нема одбацивања, није потребан давалац, као ни типизација ткива, пише ББЦ Бајтсајз.

Ипак, постоје клиничка, етичка и друштвена питања у вези са њиховом употребом.

Не постоји гаранција колико ће ове терапије бити успешне - на пример, при коришћењу матичних ћелија за замену нервних ћелија оштећених или умрлих код пацијената са Паркинсоновом болешћу.

Један извор ембрионалних матичних ћелија су неискоришћени ембриони настали вантелесном оплодњом (ВТО).

Поставља се питање да ли је исправно створити ембрионе за терапију и уништити их у процесу?

На ембрионе се може гледати као на робу, а не као на ембрион који би се могао развити у особу. У којој фази развоја треба да се сматра да је ембрион третиран као човек?

Коначно, ту су и друштвена питања - колико су људи информисани шта матичне ћелије могу, а шта не могу да ураде и да ли корист од њихове употребе превазилазе ризике.

Велики део истраживања спроводе комерцијалне клинике, тако да пријављени успеси не подлежу рецензији.

Пацијенти се могу довести у заблуду плаћањем скупих третмана и давањем лажне наде за излечење, јер су терапије матичним ћелијама тек у фази развоја.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]