Трудноћа, депресија и Србија: „Носим здраво дете, а нисам срећна"

„Из пет трудноћа, извукли смо једно дете", воли да каже Драгана Можек, када прича о сину Рељи.

Иако се Драгана смеши док изговара ову реченицу у полушали, истовремено обара поглед и гледа у страну.

Размишљање о последњих неколико година, када је са мужем покушавала да направи породицу, маме јој осмех, али и сузе на лице.

„Сваки пут када се догоди трудноћа, прво се обрадујеш, а онда крене страх", каже Драгана за ББЦ.

„Тада сам имала осећај - носим здраво дете, а нисам срећна".

Драгана је пребродила предпорођајну депресију, која у Србији погађа сваку пету трудницу, показало је истраживање које су радили стручњаци Клиничког центра Србије, психијатријског одељења болнице Звездара и Медицинског факултета у Београду.

„Депресија током трудноће је прилично занемарена у односу на постпорођајну депресију о којој данас знамо више и више о томе разговарамо", каже за ББЦ Јасмина Михњак, психолошкиња и уредница родитељског портала Бебац.

„Данас су труднице под огромним притиском и мислим то разлог због којег се све чешће и јављају за помоћ".

Ипак, у мањим срединама, додаје она, још је срамота обратити се за помоћ, а посебно током трудноће.

„Не говори се толико јавно о депресији, али када дођу на саветовање, жене се отворе", каже гинеколошкиња из Вршца Татјана Весовић.

Трудне жене сијају - да ли је увек тако?

У паузи између одвођења Реље у јаслице, наставничког већа у гимназији у којој ради и почетка часова - Драгана долази насмејана и са напоменом да је „само мало у гужви".

Тек се вратила на посао у школи, где предаје немачки језик, а син је још на привикавању у вртићу.

Ипак, каже, све „иде како треба".

Први пут је видим уживо и делује ми као најорганизованија нова мама од свих мојих познаница и пријатељица.

Али, само неколико недеља пре овог сусрета, Драгана је на профилу нa друштвеним мрежама коментарисала вест да је Клиника за психијатријске болести Доктор Лаза Лазаревић покренула линију за пружање психолошке подршке женама пре, током и после трудноће.

Драгана је јавно написала како се и сама борила са предпорођајном депресијом.

„Да, и то постоји", написала је она.

„Морам да кажем једно велико браво и хвала у име свих нас којима блажено стање уопште није пријало".

Када је питам за сећање на трудноћу, Драгана ми објашњава како је у овом стању била два пута и пре него што се заправо породила.

Оба пута је изгубила бебу.

„Први пут сам имала природни спонтани након пар дана, а онда смо други пут баш загризли", прича она.

„Затруднела сам, али се у трећем месецу срце није чуло.

„Тада сам била јако тужна".

Када је трећи пут остала у другом стању, трудноћа је добро напредовала. Али, тада се појавила нелагода.

„Имала сам осећај као да моје тело више не припада мени", каже Драгана.

„Као да га је неко узурпирало, као да ништа није под мојом контролом".

У пролазу су јој говорили - прелепа си, жене у трудноћи сијају.

„Нико не говори о ужасним хормонским променама, о томе да не можеш да носиш сам себе", додаје она.

„Нон стоп идеш код лекара, црева су ти у плућима".

„Не знам одакле људи извлаче тај сјај".

Страх за страхом

Четири дана у болници Драгана је плакала, када је петом месецу морала да буде примљена због компикација током амниоцентезе, када је имала крварење и када су јој трудноћу завели као високоризичну.

Слушала је бројне тешке приче других трудница са одељења, жена које су имале и горе судбине од њене.

Тада се јавила анксиозност, страх од непознатог.

„Листа страхова је била дугачка - страх од побачаја, порођаја, да ли ћемо се снаћи са бебом", каже она.

„То су и банални страхови - да ли ћемо чути бебу када се породим, да ли ћу имати млека да дојим, да ли ћемо се препознати и сложити као родитељи муж и ја".

Претходни побачаји или губитак детета на листи су фактора који додатно повећавају ризик од депресије и анксиозности у трудноћи, објашњава за ББЦ Јасмина Михњак, психолошкиња Бебца.

„То су и непланирана трудноћа, трудноћа после вантелесне оплодње, присутност хроничних болести и многе друге", каже Михњак.

„Сама трудноћа може да буде окидач за депресију".

Разлози за појаву депресију су бројни.

„Поред ендогене депресије која је биолошког порекла, депресија може бити одговор на велике хормонске промене током трудноће, као и суочавање са бројним изазовима током трудноће", наводи она.

„Важан фактор је и психолошко чишћење, које обухвата дубоко сагледавање и преиспитивање себе и властите будуће улоге родитеља, затим преиспитивање односа са примарном породицом при чему је однос са мајком посебно осетљив и доминантан".

У посебном ризику од депресије су труднице које су јако младе или, пак, оне које дуго покушавају да постану мајке, каже за ББЦ Татјана Весовић, начелница гинекологије у болници у Вршцу.

„Младе жене имају страх да неће знати шта да раде, док старије пре брину да ли ће изнети трудноћу", објашњава Весовић.

„Ипак, јако је битно знати и да депресију можемо да уочимо и код трудница код којих је са трудноћом апсолутно све у реду због бројних других фактора".

Главни симптоми предпорођајне депресије

*Извор: Бебац

Од прегледа до прегледа

Ниједну ноћ пред преглед код гинеколога, Драгана није спавала.

„За многе је одлазак код гинеколога производио срећу, јер ће видети бебу", каже она.

„Код мене је само изазивао страх - да ли ће срце радити?"

Стално је тражила знакове на себи - да ли осећа плод, да ли се беба довољно помера, иако је знала да они нису рационални.

Са овим питањима и у гинеколошку ординацију многе жене долазе, каже Татјана Весовић.

„Појединим женама је лакше да поставе пуно питања везаних за здравље бебе, да би им било лакше, али се неке и плаше неизвесности", каже Весовић.

„Гинеколог има обавезу да свакој трудници приступи појединачно као индивидуалан случај, као и да их усмери да потраже додатну помоћ, ако примети да су страхови знатно изражени".

Чест одлазак код гинеколога, али и захтеви који су пред трудницама, мисли психолошкиња Михњак, могу да буду веза до депресије.

„Већ у трудноћи, мајци се говори колико сме да се угоји, да ли сме да вежба, да мора да буде срећна током трудноће", каже Михњак.

Корона вирус и страх

Посебан страх данас изазива пандемија корона вируса.

Велика дилема коју труднице имају, каже Михњак, јесте да ли да се вакцинишу током трудноће, као и пре него што планирају трудноћу и касније током дојења.

Истраживање портала Бебац, у којем је учествовало 5.000 испитаница, показало је да чак 72 одсто трудница на питање гинекологу да ли да се вакцинише, добило негативан одговор.

„Чак 60 одсто није чак ни разговарало на ту тему са гинекологом", каже она.

„Труднице су уплашене и држава што пре треба детаљно да се огласи на ту тему".

Министарство здравља је позвало људе да пријаве лекаре који пацијентима не препоручују вакцинацију без основаног разлога.

Из овог министарства навели су да су гинеколози од марта 2021. позивали труднице у Србији да се вакцинишу.

Додатни страх унеле су и све чешће вести о смрти трудница које су имале корона вирус у Србији.

„Данас су жене под већим ризиком да током трудноће испоље знаке депресије и анксиозности јер су околности такве да се стресогени фактори не умањују, већ се често и додатно повећавају", каже Михњак.

Разговор и само разговор

Осећај да губи контролу за Драгану су били црвени аларм да потражи помоћ.

Отишла је код психолошкиње.

„Многе животне проблеме људи пребирају по глави не знам колико дуго, а треба само да имаш некога ко ће ти поставити право питање", каже она.

„Код нас људи размишљају о томе како ће отићи код фризера и где ће ставити нокте, а оно што је унутра се запушта".

Разговор на терапији, али и у кући били су пресудни за њен опоравак.

„Подршка околине пуно значи, али ја сам то задржала за себе и прошла са мужем", каже она.

„Јер, свако је другачији. Постоји генерално мали број људи који те неће питањима и потпитањима гурнути још дубље и додатно те оптеретити".

То није све, ишли су и у школу родитељства, а Драгана додаје да јој је пуно значило и што су на пример „поставили креветац два месеца раније, како би се осећала сигурније".

Зато је, каже, била толико одушевљена када је чула да је покренут телефон за труднице и породице којима треба психолошка и психијатријска подршка.

Она, ипак, разуме да постоје и жене које имају аверзију од психолога.

„То је у реду, али је јако битно наћи барем особу од поверења, другарицу или лекара и од њих потражити помоћ", каже она.

„Зато је и фантастично да постоје линије за људе који не желе да се излажу одласком код психолога.

„Позовеш, лепо, из твог дома".

Када Јасмина Михњак ради са будућим родитељима она им каже једну реченицу - искусни сте онолико колико је стара ваша беба.

„Рођење је велика ствар која подразумева пуно преиспитивања, дубоких увида, нових партнерских договора", каже она.

„Поред опремања собе, паковања ствари за породилиште, важно је припремити и себе, властиту душу за ново поглавље живота које је дивно и нужно носи са собом одрастање".

Како пребродити депресију

*Извор: www.mayoclinic.org

Стигма

Када се Драгана оснажила уз терапију и разговор, каже да јој није толико било битно шта мисли околина.

„Питају ме људи - дивно изгледаш, супер ти је, зар не?

„Ја им кажем - не, грозно ми је", препричава тренутке док је била трудна.

Рећи, да си несрећан када износиш здраву трудноћу, а каже, „имамо људе који се годинама муче, није пријатно", али Драгани је било лакше да свакако исприча како се осећа.

„Највише мрзим реченице које почињу са - треба да..", каже она.

Код жена, каже психолошкиња Јасмина Михњак, у тим ситуацијама може да дође до развијања осећаја гриже савести.

„Оне мисле - нисам добра мама ако нисам најсрећнија на свету због тога што чекам бебу", каже Михњак.

„Мислим да свака трудница треба да има неку особу са којом може отворено да разговара о властитим осећањима и идеално је ако је та особа њен партнер".

И мушкарци такође пролазе кроз најразличитије менталне, психолошке проблеме и дилеме како током трудноће тако и после порођаја, додаје психолошкиња.

Драгани је помогло и што је знала да није усамљени случај и што су и њене пријатељице пролазиле кроз сличне периоде.

„Када бисмо сви више говорили јавно о томе, жене би вероватно схватиле да је у реду да се не осећаш добро", каже Драгана.

„Није у реду да не потражиш помоћ".

Жене се, каже психолошкиња, чешће јављају за помоћ, али тако је у већим градовима.

Гинеколошкиња Татјана Весовић води и Саветовалиште за породицу у Вршцу, а каже да сваке године све више парова жели да се унапред припреми за све стресове које трудноћа, порођај и долазак бебе носе.

Када се породила, изазов је био још већи, али је Драгани било много лакше.

Била сам спремна, објашњава она.

Само да се не ћути

Када ми је рекла да је била трудна пет пута, помислила сам да је Реља био Драганина пета трудноћа.

Заправо, пошто се породила, још два пута је имала спонтани побачај.

„Мислили смо, хајде што пре да изађемо из пелена", прича она.

Када су се поново догодили спонтани, оба пута је ишла на киретажу.

Сада им треба мало времена, да се, како каже, саберу.

„Мислила сам и да је највеће благо које сопственом детету можеш да даш - брат или сестра", додаје.

„Шта да радиш ако то не можеш?"

Почела је уз смех, а тако и завршава.

„Сада мислим, океј, нека нађе неког јако доброг друга или другарицу", прича.

„Не, шалим се, видећемо, полако, нећемо да срљамо".

После свега, Драгана се више не плаши предпорођајне депресије.

„Мислим да неке страхове више не бих имала, а друге, иако би дошли, знала бих где да тражим помоћ", каже она.

„Само да се не ћути".

Клиника за психијатријске болести Доктор Лаза Лазаревић, линија за психолошку подршку женама пре, током и након трудноће - 0800/309-309, опција 4, бесплатан сервис 24 сата дневно.

ЛинијаХало беба - 011/7153-444, 24 часа дневно.

Број СОС линије за превенцију суицида је 011/77-77-000 и доступан је 24 часа дневно сваког дана.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]