Међународни дан жена: Где је Балкан по равноправности жена пред законом и у стварности

Маршеви и протести обележиће и 112. Међународни дан жена, баш као и пре више од једног века - неравноправност је и даље свеприсутна широм света, показује извештај Светске банке.

Само 14 земаља у свету има законе који женама дају иста права као и мушкарцима, наводи се у извештају „Жене, бизнис и закон" за 2023, у којем се оцењују закони и прописе о економском учешћу жена у 190 земаља.

На Балкану, бар у бројкама, делује да су жене у знатно бољем положају него у другим деловима света, али у стварности је стање далеко од идеалног, упозоравају стручњаци.

Извештај Светске банке оцењује да жене у просеку остварују 77 одсто законских права у односу на мушкарце.

Индекс обрачунавања је изведен на основу осам области - „од суштинских основа, слободе кретања и безбедности, до усклађивања посла и родитељства, па могућности поседовања имовине и приступа кредитима, до могућности да наследе део имовине."

Упркос томе што је више жена последњих година на високим функцијама, не може се говорити о „озбиљнијем побољшању њиховог положаја" у Србији, оцењује Јелена Вишњић из феминистичког културног центра Бефем.

„Само бих нагласила једну ствар - девет убијених жена од почетка године", истиче Вишњић.

„Све земље региона у принципу имају добре законе, када се мало зађе у извештај видимо максималних 100 поена за доста ставки", каже Нада Дробњак, стручњакиња за родну равноправност из Црне Горе, за ББЦ на српском.

На примеру ставке имовина која носи максималних 100 поена у Црној Гори, Дробњак указује да је „законом је регулисано да жена и мушкарац имају једнако право на имовину и наследство."

„Али како је у животу? Четири одсто жена у Црној Гори су власнице некретнина, а осам одсто власнице земљишта… Где је ту равноправност?"

Балкан и индекс равноправности:

Из Светске банке указују да су привреде земаља „динамичније, снажније и отпорније када јој сви грађани - и жене и мушкарци - могу подједнако допринети".

„Када закони ограничавају глас жена и њихово деловање, не успевају да их заштите од насиља или их дискриминишу на радном месту или у пензији, мање је вероватно да ће жене у потпуности допринети економији талентом, знањем и вештинама."

'Нећу цвеће, хоћу револуцију'

Транспарент са овим натписом често се последњих година види на протестима 8. марта.

У Србији су забележене неке институционалне промене.

Када је 2020. изборни цензус смањен са пет на три одсто, донета је и одлука да број жена на изборним листама мора да буде 40 одсто.

Жене чине 35 одсто актуелног сазива Народне скупштине (88 од 250), док у Влади Србије има девет министарки, уз премијерку Ану Брнабић.

„Имали смо прошлу владу са 50 одсто жена, али је питање колико је то само врста лојалности партијама које воде мушкарци и чије стратегије искључиво креирају мушкарци", каже Вишњић.

Притом је, тврди, реч о „малом и привилегованом кругу представница".

„Иако се тим квотама обезбеђује улазак у различите зоне где се креирају политике, свакако не можемо да говоримо да су жене на тим позицијама гаранција просперитета, нити да оне доприносе еманципацији жена."

Председница Владе Србије је жена, а уз то и јавно декларисана лезбејка, али Вишњић сматра да „ништа у њеним политикама не доприноси ни положају жена, ни ЛГБТ заједнице".

Због тога, као и броја убијених жена од почетка године, она сматра да се „треба дистанцирати од институционалног оптимизма, закона и различитих стратегија".

Почетком марта, у самом центру Пирота, после осам случајева фемицида од 1. јануара, забележено је и девето убиство жене - .

Законодавство је споро и не дешавају брзо промене, али „увек иде пре живота", оцењује Нада Дробњак, бивша председница Одбора за родну равноправност у Скупштини Црне Горе.

„Ми се још увек нисмо изборили са оним што су стереотипи и родне улоге и заостали патријархални модел наслеђивања", каже Дробњак.

„Све док не променимо културни контекст у ком живимо у ком ће се ти закони заиста примењивати, а не бити штрик за приступ Европској унији, неће се ништа драстично променити у животима мушкараца и жена."

Међутим, како каже, промена културног контекста је „тежак и дуготрајан процес".

„На њему треба истрајавати, девојчице од малих ногу треба учити да су равноправне и то што су мушкарци и жене другачије родног идентитета не сме да утиче на њихове животе.

„Држава не може да укине стереотипна понашања, али може и мора да кажњава понашање засновано на стереотипима и укинути праксе у државним органима који су засновани на њима - то је почетак приче", истиче Дробњак.

Погледајте видео: Шта је покренуло талас протеста жена на Балкану

Родна равноправност у свету

Један од главних закључака извештаја Светске банке је да 2,4 милијарде радно способних жена широм света нема иста права као мушкарци.

Ипак, како наводе, од 1970. просечни индекс је побољшан за две трећине - са 45,8 на 77,1.

„Прва деценија века је 21. века је направила велике помаке у равноправности полова пред законом", наводи се у извештају, уз напомену да је врхунац забележен од 2002. до 2008. године.

„Укупно је усвојено више од 2.000 закона којима се унапређује законска родна равноправност."

Међутим, реформе су у међувремену знатно успориле, а поједине привреде чак „укинуле претходно омогућена права", оцењује се у извештају.

„Иако су велика достигнућа остварена последњих деценија, остаје много тога да се уради", наводи се у извештају.

Најтежа ситуација је на Западној обали и у појасу Газе - области где годинама букти сукоб између Израела и Палестине - где је индекс равноправности жена 26,3.

На дну табеле су и Јемен, Судан и Катар, где је индекс равноправности испод 30.

Привреде само 14 земаља до сада су успеле да постигну подједнака права мушкараца и жена.

Максимални индекс 100 имају Белгија, Канада, Данска, Француска, Немачка, Грчка, Исланд, Ирска, Летонија, Луксембург, Холандија, Португал, Шпанија и Шведска.

„Анализа почиње од претпоставке да је родна равноправност од суштинског значаја за укидање екстремног сиромаштва и јачање заједничког просперитета", наводи се у извештају.

„Равноправан третман жена пред законом повезан је са већим бројем жена које постају и остају део радне снаге, а потом и напредују до менаџерских позиција.

„То значи веће плате за жене и олакшава да више жена поседује посао".

Уколико се реформе наставе тренутном брзином, биће потребно још 50 година да би се у свету постигла равноправност жена и мушкараца пред законом, процењује се у извештају.

„Жене које данас почињу да раде ће пре доћи до пензије него што ће добити једнака права."

Погледајте видео: Рак грлића материце - пет ствари које треба да знате

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]