Секс и старији: Да ли се „бумери" најбоље проводе у кревету

Друштво обожава да се бави сексуалним и љубавним животима генерације З и миленијалаца.

Како се упознају, са којом сексуалном оријентацијом се идентификују и како им изгледају везе.

Али колико год блистава млада љубав уме да буде, забављање и секс не почињу и не завршавају се у млађем добу.

Штавише, обе активности могу значајно да се побољшају са годинама.

Многе студије показују да људи који су живели дуже можда имају најбољи секс.

На пример, студија из 2016. године спроведена на више од 6.000 одраслих особа у САД показала је да „године имају позитиван утицај на сексуални квалитет живота".

Истраживачи су закључили да су старији испитаници развили оно што су назвали „сексуалном мудрошћу", а односи се не само на сексуално умеће, већ и способност испитаника да буду увиђавни и дарежљиви партнери.

„Уз животно искуство, људи би могли да науче више о властитим сексуалним преференцијама и шта њихови партнери воле или не воле", каже Миријам Форбс, виша научна сарадница са Универзитета Мекори у Сиднеју, у Аустралији, која је радила на овој студији.

Слично томе, истраживање о сексуалном животу одраслих у њиховим шездесетим до осамдесетим, које је спровела докторка Пеги Клајнплац, директорка истраживачког тима за оптимална сексуална искуства са Универзитета у Отави, убедљиво је показало да су се интимни животи субјеката са годинама поправили.

А студија из 2018. године спроведена у Израелу показала је да су временом одрасле особе старости између 60 и 91 године пребацили нагласак „са пожуде на љубав" и са „примања на давање" у сексу.

Уз корпус истраживања који показују да умеће, експертиза и боља комуникација и у сексуалним и љубавним жељама долазе са искуством, млади људи би могли да науче много тога о везама од старијих од себе.

То би чак могло да преобликује доживљај нашег сексуалног развојног пута, деконструишући традиционалне представе о томе ко има најбољи секс и када.

Пажљивији поглед на интимност старијих

Све веће интересовање јавности за забављање и сексуалност старијих особа нови је феномен.

Кад је докторка Стејси Линдау почињала као студенткиња медицине средином деведесетих на Род Ајленду, учили су је да пита старије пацијенте за њихов сексуални историјат, али је приметила да њени предавачи то сами не чине.

Упркос томе, она јесте питала - а питања о прошлим искуствима њених пацијената чиниле су да им „засјају очи", каже она.

„Живнули би и имали су да ми испричају свакакве приче."

Ако је просто распитивање код старијих пацијената о њиховим интимним животима имало овакав ефекат, то је свакако изгледало као област коју вреди истражити да би се сазнало како приступити општем благостању људи.

Али Линдау је приметила да, иако су се спроводиле студије о сексуалном понашању млађих одраслих особа, ниједна се није бавила онима старијим од 60 година.

Студије о млађим људима добијале су финансијска средства зато што су они највише били погођени ХИВ-ом/сидом, сугерише Линдау, што је била популарна и кључна тема истраживања у оно време.

Међутим, будући да је ефикасно лечење ХИВ-а/сиде продужавало животе оних који живе са вирусом, истраживање се променило тако да обухвати и старије.

У међувремену, „успешан маркетинг лекова за еректилну дисфункцију" додао је још један утицај који је „истински отворио врата" проучавању сексуалности међу старијим одраслима, каже Линдау.

То је помогло Линдау да добије средства за студију коју су спроводили она и њене колеге, објављену 2008. године.

Обухвативши више од 3.000 одраслих Американаца старости између 57 и 85 година, Линдауина студија показала је да је више од половине људи старости између 65 и 74 године имало секс најмање једном претходне године, али да старији одрасли нису били посебно склони разговору о својим сексуалним животима са лекарима.

Студија је такође послужила као образац који је утро пут сличним лонгитудиналним студијама о интимности међу старијима и у Великој Британији и Ирској.

У међувремену, у њеном клиничком раду, Линдау је наставила редовно да разговара о сексуалним и љубавним животима људи у шездесетим и седамдесетим годинама.

Поред учења о несмањеном интересовању њених старијих пацијената за одржавање активних сексуалних живота, сазнала је и да су апликације за упознавање „постале популарније" међу старијима, омогућивши им да се отворе на начин који им није био сасвим доступан у прошлости.

Погледајте видео:

„Друга тема о којој сам непрестано слушала је какав је дар остарити", каже Линдау.

Њени пацијенти, од којих су многи преживели рак и друге болести, учили су како да прихвате процес старења делимично прилагођавајући сексуалне и љубавне животе актуелној реалности, практично претварајући препреке везане за њихове године у креативна искуства учења.

Овај став одражава се и у горепоменутим студијама које су се бавиле интимношћу међу људима од 60 и више година, и у истраживању Пеги Клајнплац на људима у тој старосној групи из свих крајева света.

„Сазнали смо да се 'велики љубавници' уче, а не рађају", каже Клајнплац.

„Обично врхунац сексуалног искуства почиње у средњем добу и касније."

Другим речима, ови истраживачи указали су да је за пут до сексуалног испуњења малтене неопходно време.

И та „сексуална мудрост" о којој је Форбс говорила у свом истраживању не само да чини интимност могућом у старијем добу - већ је често чини и бољом.

Редефинисање сексуалног развојног пута

Генерација сексуалне револуције заиста упражњава секс - и вероватно бољи секс него сви други.

И иако је можда многима још увек тешко да говоре о љубавном животу старијих особа, ова група све више добија властити глас - и на крају успева да нормализује своја позитивна сексуална искуства.

На телевизији, серије које описују старије особе како се сналазе у љубави и сексуалности, као што су Грејс и Френки и Комински метод, одједном су у порасту; многе старије особе такође добијају прилику да говоре о радости и изазовима секса у познијем добу (па чак и о свом најбољем сексуалном животу у седамдесетим).

Ова промена доживљаја може да помогне да се стекне права перспектива о сексуалним животима млађих особа.

Уместо да се непрестано слуша уобичајена (и не нарочито научна) статистика о томе како мушкарци достижу сексуални врхунац са 18 година а жене са 35, ово детаљније бављење интимним животима старијих доводи у питање став да најпродуктивнији сексуални и љубавни живот мора да се постигне у двадесетим или тридесетим - или сте пропустили своју прилику.

Управо супротно, сексуални животи могу да се доживе као холистичко путовање - које се побољшава са временом и искуством.

„Кад остарите, научили сте како ствари стварно функционишу", каже Доси Истон (78), ауторка књиге Етичка дроља.

„Искуство вам пружа шири репертоар и више начина да се упарите са било којом другом особом."

А чини се да подаци то и поткрепљују - далеко од тога да се сјајан секс ограничава само на младе; то је и део будућности према којој се крећу млађи сексуално активни људи.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]