Религија и ЛГБТ+: Могу ли се на Балкану помирити ова два света

Испред Цркве Светог Марка у центру Београда, двадесетседмогодишња Јана Крстић се прекрстила и запалила свећу.

Док фитиљ пуцкета и гори, топећи восак који се слива читавом дужином свеће, православна хришћанка Јана се присећа кишовитог 17. септембра 2022. године.

Тада је дошла у исту ту цркву, запалила свећу и отишла први пут на Параду поноса у Београду, догађај који је окупио ЛГБТ+ људе и њихове савезнике у краткој протестној поворци за већа права ове заједнице у Србији.

„Крштена сам као дете, али нисам томе придавала значај.

„У тинејџерским годинама сам схватила да сам лезбејка, а тек сам током студија открила православље", каже она за ББЦ на српском.

Упркос оштрим изјавама против ЛГБТ+ особа како из врха Српске православне цркве, тако и верника, Јана каже да њу не мучи то што је и лезбејка и православна хришћанка.

„Моја сексуалност је онаква каква јесте, а религиозност је ствар мог избора, па мислим да други људи не треба да имају проблема са тим."

Из врха Српске православне цркве се пред сваку Параду поноса чују осуђујући коментари, али не постоји коначан и јасан став по питању ЛГБТ+ заједнице.

Иако је патријарх Порфирије изјављивао да има разумевања за истополне заједнице све док се оне не називају браком, позвао је и на отказивање Европрајда у Београду, у септембру 2022. године.

Из СПЦ-а нису одговорили на питање ББЦ-ја о ставу цркве према верницима који нису хетеросексуални.

Спорадичне бурне реакције појединих црквених званичника Ивица Живковић, православни теолог, не види као мишљења и ставове, већ као „медијски пласиране изјаве, које не обавезују никога као верника или припадника хришћанске заједнице".

„Црква до данас није уважила то питање на саборни начин, како је увек у историји чинила када су се појављивала осетљива спорна питања, нити је омогућила слободно и мирно разматрање супротстављених аргумената, да бисмо могли да говоримо о заузетом ставу", каже Живковић за ББЦ на српском.

Религиозни ЛГБТ+ људи двоструко су маргинализовани, каже социолог Милош Јовановић.

„Прво су маргинализовани јер су ЛГБТ+ људи, а дешава се да су и у сопственој заједници остављени по страни, јер су верујући и припадници СПЦ-а из које долазе поруке уперене управо против ове заједнице", каже социолог из Ниша за ББЦ на српском.

Пред богом огрнути заставом дугиних боја

Фотографија насмејаних свештеника СПЦ који позирају са волонтерима Прајд инфо центра у Београду током припремa за прославу градске славе Спасовдана обрадовала је писца Стефана Михајловског.

На тој фотографији, Стефан је видео спој два, наизглед супротстављена, света којима припада - ЛГБТ+ заједницу и религију.

„ЛГБТ+ заједница и православна црква су делови мог идентитета које желим да помирим", каже двадесетшестогодишњак, који се идентификује као квир мушкарац, за ББЦ на српском.

Квир је појам и теоријско-активистички приступ који преиспитује политике идентитета - род, пол, сексуалност и дефиниције породице, али се неретко користи и као термин који обједињује целокупну ЛГБТ+ заједницу.

Стефан није одувек био православни верник, али никада није одбацивао постојање бога.

„Једноставно, на факултету се преломило и схватио сам да сам део цркве и покушавам да, што је могуће више, живим у складу са тим."

Међутим, тога не би било да није отишао у један манастир у Србији.

„Причао сам са тамошњим монахом и покушавао сам да преломим и кажем да нисам хетеросексуалан.

„Моја сексуалност није занимала тог монаха, рекао је: 'Пусти то, Господ је ту да суди, кажи ми како су твоји, имаш ли других проблема'."

Јана Крстић је током студија филозофије открила религију.

„Славили смо славу у кући, обележавали Божић и Ускрс, али никада нисмо били религиозни, све су то били само обичаји", прича ова жена помало симболичног презимена.

Међутим, читајући обавезне књиге на факултету, ушла је у тајну вере.

„Православна хришћанка сам, али ме погађају изјаве из Српске православне цркве.

„Мислим да већина свештеника и владика не представља право лице хришћанства, нарочито када унижавају жене и ЛГБТ+ особе."

Јана одлази у цркву, али каже да, као и свака хришћанка, верује да је бог увек ту и да црква није једино место где може да се помоли.

Нада се, каже, да ће једног дана православни верници схватити Христове поруке љубави и да неће појединци слати поруке мржње против ње као лезбејке и других ЛГБТ+ људи.

За разлику од Стефана и Јане, Вук Аџић, трансродни мушкарац из Црне Горе, од малена је посећивао литургије и био део цркве.

„Моји нису били религиозни, али ме је стриц водио на литургије", прича Вук, који је по рођењу добио име Милена, за ББЦ на српском.

Одлазак у цркву, додаје, доносио му је мир.

„Да није било бога и молитве, не знам како бих себи признао да тело у коме сам рођен није онакво како га ја осећам."

У молитвама у цркви провео је и тежак пут транзиције из жене у мушкарца, а пре коначне операције, имао је једну жељу.

„Нисам био крштен, а нисам желео да на операцију идем без божијег благослова."

Месец дана је обијао прагове Митрополије црногорско-приморске како би му дали благослов за крштење.

„Коначно је тадашњи митрополит Амфилохије дао благослов и крстио сам се.

„Желео сам да, ако се нешто деси - умрем као Вук, а не као Милена."

Породично насиље, живот у склоништу ЛГБТ Мреже Прогрес у Подгорици, мењање градова - све је то било део његовог живота.

„Једина константа у мом животу је црква", прича Вук.

И данас одлази редовно на богослужења.

„Одлазим због себе, не због других, а да ли ме прихватају други верници - то је њихово."

Погледајте видео: Европрајд 2022 - У кишном и блокираном Београду

'Страх од суочавања са сопственом сенком или искушење вере'

За разлику од ислама, јудаизма и протестантских хришћанских деноминација, православље не контролише приватни и свакодневни живот верника, каже социолог Јовановић.

„Разлог за поруке против ЛГБТ+ људи неких хришћана је значајан пораст национализма у цркви у последњих тридесетак година.

„Све што не служи сврси увећавања нације - није пожељно за вернике и свештенике са таквим ставом", појашњава Јовановић.

Осим у неколико пасуса у Старом завету у Мојсијевим законима и у посланицима апостола Павла, Јана Крстић није нашла на друге препреке за ЛГБТ+ вернике.

„Како су те књиге настајале у строгим патријархалним временима, о положају жена се није говорило - знало се да морају да слушају мужа и рађају децу", каже он.

У Светом писму постоје архаични изрази који садрже вредносни предзнак и ознаку осуде, указује теолог Живковић.

Неки од њих су „иноплеменици", „незнабошци", „идолопоклоници", који су се некада, у датом контексту, користили за припаднике других народа и религија, а данас то више није случај.

Слично томе, „библијски израз 'мужеложници' (којим се називају геј мушкарци у Библији), да бисмо разумели његово значење, захтева озбиљну филолошку анализу и прецизирање историјског контекста у којем је тамо употребљен".

„Он у сваком случају не треба да се користи као идеолошко оружје помоћу којег ће неко, позивајући се на Бога и на истину вере, оспоравати права данашње ЛГБТ популације", појашњава Живковић.

Генерално, ЛГБТ+ питања су у савременом хришћанству и даље табу тема, истиче теолог.

„Разлога за то је много. То може бити и страх од суочавања са сопственом сенком или искушење нечије властите вере.

„Многи мешају хришћанску веру са древним религијским моралом чистог и нечистог, тако да под призмом хришћанства покушавају да наметну некакве природне датости и готова биополитичка решења", сматра Живковић.

Суд о туђим врлинама и туђој сексуалности треба оставити Господу, каже.

„Битно за нас може бити само оно како ми судимо, односно да ли ћемо допустити да било које карактеристике других постану меродавне и важније од Христове заповести љубави, која укључује сваку особу, признаје њено неотуђиво достојанство, присуство и равноправност".

Међутим, Стефан Михајловски каже да осим што верници треба да хришћански поштују права других људи, и ЛГБТ+ особе треба да поштују права религиозних.

„Прошле године на Европрајду један од учесника фотографисао се голе задњице испред Цркве Светог Марка.

„То је недопустиво јер, ако желимо да неко нас посматра као људе, онда и ми морамо да будемо људи."

Какве поруке су долазиле из СПЦ о ЛГБТ+ особама

У првом обраћању после устоличења у фебруару 2021. године, патријарх Порфирије је, за разлику од претходника, показао разумевање за притиске са којима се суочава ЛГБТ+ заједница и показао спремност да црква прихвати истополне заједнице, док год се оне не називају браком.

„Када је реч о евентуалном закону, наравно да ми не можемо бити за то да се истополне заједнице назову истим именом као заједнице мушкарца и жене, у најмању руку", рекао је тада новоизабрани поглавар СПЦ у интервјуу за РТС.

Међутим, нешто више од годину дана касније, изјаве поглавара православне цркве у Србији биле су другачије.

„Није свака слобода спасоносна и смислена - отуда је за нас православне хришћане, неприхватљива ЛГБТ идеологија.

„Али говоримо као хришћани и зато подвлачимо и додајемо да смо истовремено против сваке врсте насиља, презира, прогона и жигосања и оних који деле те идеје", рекао је Порфирије на „молебану за светињу породице и брака" испред Храма Светог Саве у Београду 11. септембра 2022. године.

СПЦ је потом позвала на отказивање Европрајда, одржаног неколико дана касније.

Међу најгласнијим противницима права ЛГБТ+ људи и њиховог јавног иступања био је некадашњи митрополит црногорско-приморски Амфилохије, који је преминуо у октобру 2020. године.

Овај високo позиционирани владика СПЦ-а, који је дозволио да се Вук Аџић крсти под тим именом у цркви, остаће упамћен по јавно изговореним клетвама и оптуживању ЛГБТ+ особа на Балкану.

Амфилохије је непосредно пред усвајање Закона о истополном браку у Црној Гори јула 2020. године, изједначио хомосексуализам са чедоморством.

За разорне поплаве које су 2014. задесиле Балкан окривио је победу дрег краљице Kончите Вурст на Евровизији.

Погледајте видео: Традиционална пита са Балкана у бојама дуге

Однос других религија према ЛГБТ+ људима на Балкану

Поглавар Римокатоличке цркве папа Фрања неколико пута је јавно подржао борбу ЛГБТ+ заједнице за већа права.

Са поглаварима протестантских цркава Енглеске и Шкотске је током боравка у Јужном Судану осудио законе више од 50 земаља који дискриминишу ЛГБТ+ људе.

Људи са „хомосексуалним склоностима" су деца Божја и треба да буду добродошли у цркве, рекао је папа Фрања.

Не постоје никакве теолошке препреке да ЛГБТ+ особе буду део црквене заједнице, каже Александар Нинковић, католички свештеник и теолог, за ББЦ на српском.

„Као и сви ми други грешни и они могу бити део цркве ако желе и ако поштују догме", каже Нинковић.

Римокатоличка црква за њене вернике је прописала седам сакрамента, обреда који вернике симболички везује за уз цркву.

Међу њима су крштење, исповест, причест, као и брак.

„Наша црква каже да је брак заједница мушкарца и жене, па тако ЛГБТ+ особе не могу примити овај свети сакрамент, али остале уколико желе могу", каже теолог Нинковић.

Да ли ће се то променити - зависи од Свете столице, врховне власти Католичке цркве.

Међутим, Кристијан Зеба, католички свештеник из насеља Срдочи у хрватском граду Ријеци, одбио је августа 2022. године да крсти дете лезбејског пара.

Истополни бракови у Хрватској законом су дозвољени од 2016. године, док је усвајање деце омогућено доношењем закона у мају 2022. године.

Ипак, то није спречило Зебу да одбије да крсти дете које је овај пар добио вештачком оплодњом.

Десет година раније, 2012. године, организатори Прајда у Сплиту тражили су од Државног тужилаштва да покрене поступак против свештеника католичке цркве у Хрватској Анте Матељана.

Он је, тврдили су организатори, током службе 7. маја на празник Светог Дује, заштитника града Сплита, позвао вернике на линч учесника Прајда, називајући манифестацију „антипроцесијом која вређа хришћанске врлине."

У Северној Македонији је затражено од епископа Македонске православне цркве Јакова Стобиског да се извини ЛГБТ+ заједници у овој земљи због „јавно изнесених ставова који су понижавајући увредљиви и деградирајући према трансродним особама и који охрабрује мржњу према нехтеросексуалним особама".

„Епископ МПЦ рекао је да транс особе 'болују од менталних поремећаја' и поистоветио их је са педофилима и сатанистима", наводи се у саопштењу Коалиције Маргине, удружених организација за ЛГБТ+ права у Северној Македонији.

Међутим, епископ Јаков је рекао да не жели да се извини.

„Спреман сам да ми се суди због тога што говорим и исповедам истину", написао је епископ Јаков Стобиски.

Ријасет Исламске заједнице Србије, Мешихат Исламске заједнице у Србији и Исламска заједница у Босни и Херцеговини до објављивања овог текста нису одговори на питања ББЦ о односу према ЛГБТ+ верницима у овим муслиманским заједницама на Балкану.

Уочи одржавања четврте Поворке поноса у Сарајеву у јуну 2023, Ријасет Исламске заједнице у БиХ поручио је верницима да се „дистанцирају од најављене поворке и других активности којима се промовише грех и разврат".

Ријасет се позвао и на Закључак Већа муфтија одржаног 15. децембра 2015. године, у којима се наглашава да је „хомосексуализам у исламу велики грех, верници се позивају да му се не приближавају".

ББЦ није добио одговоре јеврејске заједнице на питања како јудаизам гледа на ЛГБТ+ вернике и да ли постоје препреке за њихово учешће у овој религији.

Погледајте видео: „Многи не могу да прихвате да сам геј муслиман"

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]