Зашто вређају дугине боје: Пољска у раљама хомофобије

ЛГБТ активистима прети затвор због заставе дугиних боја на Христовој статуи, градови, села и читаве провинције проглашавају се „зонама слободним од ЛГБТ идеологије", истакнути политичари сексуалне мањине приказују као непријатеље народа.

У последњих пет година, од када је на власти национална конзервативна странка „Закон и правда", према оценама заштитника за људска права, Пољска је постала најхомофобичнија земља Европске уније.

Почетком августа, варшавска полиција привела је троје ЛГБТ активиста, због тога што су током ноћи окачили заставе дугиних боја на четири споменика и једну статуу Исуса Христа.

Против Малгожате Шутович, Лане Мадеј и треће активисткиње која не жели да износи своје име, поднете су оптужнице за скрнављење споменика и увреду осећања верника. На основу ових оптужби прети им казна затвора до две године.

Чак је и премијер Матеуш Моравецки дошао код статуе Христа, и, како је пренела пољска штампа, целу ту акцију назвао је вандализмом који прелази све границе.

Политичари владајуће странке Закон и правда (ЗиП) осудили су акцију са заставама на споменицима.

На пример, заменик министра одбране Марцин Оцепа је у интервјуу за радио рекао да је акција повредила много људи и да би активисте требало ухапсити.

„Сматрам да за овакве акције не треба кажњавати, већ стрпати у затвор, макар на дан, како би се показало да Пољска држава неће да толерише такве акције", цитирали су Оцепу на порталу Notes From Poland.

Док су са друге стране пољске ЛГБТ организације и борци за људска права револтирани оштрим полицијским мерама.

„Био би довољан једноставан позив у полицијску станицу. Уместо тога људи који очигледно нису осумњичени за најтежи злочин, приведени су на најокрутнији начин. Они нису оптужени ни за какав злочин, већ за увреду споменика. Међутим, зар може дуга некога да увреди!", рекла је новинарима адвокатица Каролина Гердал из организације „Кампања против хомофобије".

Друго хапшење Марго

После неколико дана Малгожату Шутович, који је рођен као мушкарац али себе сматра „небинарном особом" и више воли да га зову Марго, поново су ухапсили под оптужбом да је оштетила комби са звучницима, преко којих је власник комбија, возећи се улицама, говорио против ЛГБТ покрета.

У тренутку хапшења, група истомишљеника окупила се у кући Марго и покушала да омета полицију, а полиција је привели још неколико десетина људи.

Пуштени су готово одмах, а Марго је 12. августа изречена мера притвора од два месеца до суђења.

Прошле године, истиче Јустина Накељска из пољске организације „Кампања против хомофобије", власти су поднеле тужбу против Елжбет Подлесне која је на плакату приказала Богородицу са ореолом боје дуге.

Прети јој две године затвора у складу са чланом 196 Пољског кривичног законика због вређања верских осећања.

Према речима Накељске, у Пољској је врло мало случајева кривичних поступака против ЛГБТ активиста.

„Међутим, постоје и мањи случајеви, који не доспеју у штампу. Као, на пример, када су људи качили заставе дугиних боја на балконе, а полиција је долазила и захтевала да их скину, због тога што то, наводно, вређа народ и веру, испричала је Накељска за ББЦ на руском.

На канцеларији, организације „Кампања против хомофобије", ултрадесничари су разбили стакла."

Све се то може убројити у мање инциденте, каже Јустина Накељска. Ово није репресија у правном смислу али она и њени сарадници морају да живе у атмосфери страха.

Рекордни број геј парада

Са друге стране, прошле године у Пољској у различитим градовима, одржан је рекордни број геј парада, 24.

У пет случајева власти су покушале да их забране али су ти покушаји били успешно оспорени на суду. У једном случају у граду Белсток на истоку земље, параду су напали ултрадесничари али све остале акције прошле су без инцидената. Параду су обезбеђивале полицијске снаге.

Политичари из владајуће партије Пољске, Закон и правда, тумаче да они штите традицију хришћанских вредности и да се боре са „ЛГБТ идеологијом" која, по њиховом мишљену, угрожава пољску културу и сувереност.

„Они често говоре, наводно, нисмо ми хомофоби, ми се само боримо против ове идеологије. Али та идеологија не постоји, то су глупости!", жестоко протестује Јустина Накељска.

Изјаве ових политичара не брину само ЛГБТ активисте у Пољској, већ и у Бриселу.

Ово је далеко од главне примедбе централних власти Европске уније на пољске власти. Много важније, са становишта Европске комисије, је тенденција подређивања извршне власти правосуђу али ово је ипак ствар принципа, јер се тиче дискриминације мањина.

Пољски медији извештавају да је током 2019-2020. године стотинак локалних самоуправа, првенствено на југоистоку земље, прогласило себе „зонама без ЛГБТ идеологије".

Строго говорећи, ове територије се никада нису изјасниле као такве, већ су се придружиле двема декларацијама: било да су се придружили „Повељи локалних самоуправа о породичним правима" или „Резолуцији против ЛГБТ идеологије".

„Градови и села који су потписали ове декларације могу се међусобно разликовати али оно што их спаја су вера, црква, власт и ставови њихових становника, јер већина становника малих насеља има управо такве ставове", каже млади Пољак. Сцепан, који се из села, које се налази у једном од ових региона, преселио у Варшаву.

„Мушкарац у хеланкама"

Према Сцепановим речима, он сам не осећа ништа нарочито у таквим „зонама" све док не каже да је геј и даље више не улази у полемику са њима.

У Пољској не постоји систематски прогон нити званична дискриминација сексуалних мањина али како сами представници те мањине кажу, владајућа коалиција створила је атмосферу у којој им је врло нелагодно и не знају шта даље могу очекивати.

„Не примећујем никакво испољавање непријатељског става према себи. То се појављује тек онда када ја отворено реагујем на било који вид нетолеранције који видим, а то увек радим. Људи су просто изненађени када им приговара неко ко је геј, а још и изгледа као нормална особа", прича Сцепан за ББЦ на руском

„Људи у малим местима често мисле да је хомосексуалац уствари мушкарац у краткој мајци, хеланкама са штиклама а не схватају да је то глупост".

Сцепанови суграђани, како каже, према њему се односе сасвим нормално:

„Они ме знају и из других аспеката живота. Знају чиме се бави и из какве сам породице. То што сам геј, за њих је на последњем месту."

Европа се нервира

Изјаве пољских локалних самоуправан не подразумевају било какву дискриминацију на основу сексуалне оријентације и никакве конкретне корака те самоураве поводом информација ЛГБТ активиста нису предузимали.

Међутим саме те декларације узнемиравају заштитнике за људска права и Брисел.

У децембру 2019. године Европски парламент је осудио те изјаве. У јулу је Европска комисија ускратила субвенције за братске градове за шест неименованих пољских градова из ове „зоне".

Величина помоћи је, међутим, била врло мала и то је више био симболичан гест него права казна.

Поред тога неколико градова у француској и један холандски град прекинули су сарадњу са пољским братским градовима који припадају „зони без ЛГБТ популације".

Европска комисија и председник Савета Европе предлагали су да себи доделе право да обуставе плаћања из буџета државама из Европске уније, чије власти систематично нарушавају владавину закона и не делују у складу са основним вредностима Европске уније.

Ипак, на самиту у јулу месецу, Пољска и Мађарска успеле су да осујете суштину тог предлога.

Заштитници права сексуалних мањина из организације ILGA-Europe, „Rainbow Europe", који оцењују положај у европским земљама на основу неколико критеријума, и који састављају годишњу ранг листу за 2020. годину, Пољску сврставају на последње место земаља Европске уније.

Истина, одмах уз њу су Летонија, Румунија и Бугарска. Што се тиче Русије и Белорусије показатељи су лошији него код Пољске и Украјине.

Заштита жена као жртава борбе против ЛГБТ

У јулу је министар правде Збигњев Жобро из народне конзервативне партије Солидарна Пољска, која је у коалицији са владајућом партијом Закон и правда, доспео на странице многих европских издања, изјавивши да се Пољска припрема на повлачење из Истамбулске конвенције.

Званично име овог документа је Конвенција Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици.

Шеф кабинета пољске владе и саветник за медије странке Закон и слобода уверио је јавност да је Жобро реаговао исхитрено и да влада није донела никакву одлуку о Истанбулској конвенцији.

Много се расправа води о Истамбулској конвенцији у источној Европи, а ове расправе су опет повезане са „традиционалним вредностима" и тумачењем права сексуалних мањина.

Пољска је потписала и ратификовала ову конвенцију током владавине претходне власти, пре него што је странке Закон и слобода дошла на власт.

Шест држава у источном делу Европске уније, Летонија, Литванија, Чешка, Словачка, Мађарска и Бугарска потписале су ову конвенцију 2011. године али је још увек нису ратификовале, а неке од њих то одбијају из принципијелних разлога.

Не ради се о заштити жена и борби против породичног насиља као таквог. Противници конвенције уверавају да национални закон у потпуности штити жене у њиховим земљама.

Противници конвенције нису задовољни тачком „ц" из члана 3. Конвенције, који гласи: „пол" означава друштвено утемељене улоге, понашања, активности и карактеристике, које одређени део друштва сматра прикладним за жене и мушкарце.

Према мишљењу критичара, аутори текста намерно су на тај начин разводњили дефиницију жене и мушкарца, како би под њу ставили било које тумачење пола и сексуалне оријентације.

„Али ова дефиниција „социјалног пола" у супротности је са мађарским уставом јер негира постојање само два биолошка пола - мушког и женског. На пример, без биолошких полова, дефиниција брака у мађарском уставу (заједница мушкарца и жене) биће неважећа", написао је провладин веб сајт About Hungary.

Британија такође још увек није ратификовала конвенцију али не одбија да то учини, већ једноставно се споро одвија припрема закона.

Што се тиче аргумента да конвенција није потребна јер су проблеми о правима жена и насиља у породици покривени националним законима, многи заштитници за људска права, укључујући Јустину Накељску, не слажу се:

„То је нетачно. Нисмо заштићене у довољној мери, а ако смо формално и заштићене, ми стално губимо у случајевима насиља у породици на суду".

Токсична атмосфера

Партија Закон и правда на власти је у Пољској од 2015. године, а након резултата избора 2019. године остала је владајућа на још четири.

„Сада имам преко 30. Док сам студирао некакву одећу и манире могао си да покупиш успут. Затим су се ствари мало примириле. И прилично дуго времена сам се осећао слободно, нисам нешто посебно скривао моју оријентацију. А сада опет осећам радикализацију. Често на Фејсбуку добијам агресивне коментаре", прича Сцепан.

„До 2015. године, када су моје колеге из организације „Кампања против хомофобије" звале људе тражиле подршку за кампању често су им одговарали да у Пољској нема хомофобије! - каже Јустина Накелска. А сада је то толико приметно да људи о томе говоре чак и као о великом проблему."

Ове године у оштрој борби против либералног кандидата, победио је и поново је изабран за председника кандидат странке Закон и правда.

Током предизборне кампање Дуда је активно експолоатисао тему „ЛГБТ идеологија" и „традиционалне вредности".

Он је, рецимо, изјавио да неће дозволити легализацију истополних бракова у Пољској. А паралелно су политичари из владајуће коалиције распламсавали страсти око угрожавања традиционалних вредности.

„Оно што тражимо је поштовање"

Јустина Накељска је мислила да је то само предизборна реторика која ће затим престати.

„На моје изненађење сва та агресивна реторика се наставља и ситуација се погоршава. Надам се, наравно, да неће почети да нас забрањују, убијају, граде логоре као нацисти у Другом светском рату... Али у овој атмосфери страха од прогањања једноставно не знамо шта да очекујемо", каже активисткиња.

Док варшављанин Сцепан размишља о томе да емигрира.

Размишљам о томе да напустим Пољску. Веома волим Пољску али након ових избора почео сам све више да размишљам о томе, прича он.

Не волим када се на вештачки начин ствара слика непријатеља. Нама ништа не треба осим поштовања и осећаја безбедности.

Погледајте видео о проблемима ЛГБТ популације у Пакистану

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]