Свештеник који се у 91. години декларисао као геј

„Рођен сам као хомосексуалац. Нисам то изабрао. Провео сам већи део живота жалећи што нисам рођен стрејт", каже Велечасни Стенли Андерхил.

Још као врло млад, овај англикански свештеник схватио је да је другачији од већине вршњака. Али није имао у кога да се поузда.

„Нисам рекао брату да сам геј све док нисам написао књигу 2018. године", рекао је Велечасни Стенли Андерхил ББЦ новинарки Емили Веб. У то време имао је 91 годину, а његов брат је био само две године млађи од њега.

„И није се уопште потресао", додао је Андерхил. „Жао ми је што раније нисам рекао њему и мојој породици, али нисам знао како ће то поднети."

Први трансродни Црногорац крштен у цркви: „Нисам хтео на операцију без благослова“

Дан када сам упознао „терапеута за преобраћање геј особа“

„Скрнављење Бога"

„Одрастао сам у непријатељски расположеном, шовинистичком и необразованом свету препуном предрасуда, сиромаштва и класних разлика", записао је с назнаком жаљења у аутобиографији.

Читав живот се трудио да се представи као стрејт мушкарац.

Године 1918. - само девет година пре његовог рођења - жене су стекле право гласа у Енглеској, али бити геј било је противзаконито и многи су то сматрали „скрнављењем Бога".

Андерхил је, као и многи други геј људи, због тога крио властиту сексуалност.

„Свесно сам потискивао и негирао своју хомосексуалност - пред собом, пред другима и пред Богом."

Борба са сексуалношћу

Као дете, Андерхил је био стидљива особа, а његови родитељи веома смерни, оставивши врло мало простора за разговор о његовој сексуалној оријентацији.

„Нисам знао ко сам. Имао сам та осећања, али нисам умео да их објасним а нико други није могао да ми помогне у томе. Као што знате, реч хомосексуалац није била део нашег редовног вокабулара."

Његов отац радио је у фабрици која је правила електронске уређаје, али му је плата била толико мала да породица није могла да приушти ништа више од основних потрепштина.

Андерхил каже да се његова интеракција с оцем углавном сводила на низ упутстава и прекора.

„Мислим да ме је презирао. Није могао да дефинише зашто."

Његов однос са мајком такође је био далеко од нормалног. Мајка је имала обичај да му каже: „Одакле ти такве идеје?"

Да све буде горе, малтретирали су га и у школи.

Привлачност мушкараца

Кад је учио да плива, схватио је да га привлачи мушко тело. У својој аутобиографији Излазак из Црне земље написао је: „Призор тела (инструктора пливања), кад је скакао у воду, у мени је изазивао усхићење."

Пријавио се у морнарицу као медицински техничар кад је напунио 18 година, да би одслужио обавезни војни рок.

После Другог светског рата, прекомандован је на ХМС Квин - малог носача који је превозио војничке невесте - даме које су се удале за америчке војнике.

Једна од путница незгодно је пала током путовања и озбиљно сломила ногу. Андерхил је послат да јој помогне, али се онесвестио кад је видео ту количину крви.

Човек по имену Алекс добио је задатак да се стара о њему.

Заљубљивање

„Кад сам отворио очи, видео сам да ме Алекс гледа. Причао ми је нешто. Нисам чуо шта ми говори. Али погледи су нам се сусрели и ја сам се заљубио у њега."

Након што је одслужио рок у морнарици, 1948. године је прихватио понуду Алексовог оца да ради као неплаћени помоћник рачуновође.

„Однос са Алексом био је предиван. Никад ми није пало на памет да кршим закон или да је то некакав неприродан процес."

„Наш однос је зао"

Али кад је Андерхил пожелео да живи заједно са Алексом, схватио је да би се то сматрало неприхватљивим.

Алексов отац му је наложио да напусти посао и снађе се сам, а и сам Алекс је почео да показује знакове промене.

„Обојица смо почели да читамо Свето писмо. Он је први дошао до закључка да је његов однос са мном зао."

Алекс је почео да се забавља са једном женом док је још имао интимне односе са Андерхилом. Коначно, 1952. године, Алекс је одлучио да се ожени својом девојком и замолио Андерхила да му буде кум.

Пародија о „геј Исусу" непожељна на Нетфликсу у Бразилу

„Интерсекс није поремећај - ми смо различити“

Депресија

„Било је то страшно. Више од одбијања. Упао сам у хаос."

Алекс је потом предложио терапију преобраћења.

„Једног новембарског јутра, окупио је неколико пријатеља и убедио ме да поставим руке на њега и помолим се. Прилично се узбудио", каже Андерхил.

„Обратио се Исусу да истера демона из мене и лиши ме мојих хомосексуалних осећања."

Резултат је био катастрофалан. „Само сам се осећао још горе него икад пре. Отишао сам код лекара и рекао: 'Нисам ја за овај свет - уклоните ме из њега'."

Патио је од периодичне депресије и осећао склоност ка самоубиству. Чак се подвргао и терапији електрошоковима.

Кад останеш сам

Андерхил је уложио велики напор да се одупре природним нагонима. Један кратак временски период скретао је поглед од младих мушкараца које би сусретао на улици.

Очајнички је желео да промени своју сексуалност, али није могао. Молио се богу, али ништа није помагало.

„На крају ниједан мој пријатељ - сем једног - није више желео да има никакве везе са мном. Проширила се гласина да сам хомосексуалац."

Продао је кућу и вратио се да једно кратко време живи са мајком.

Декриминализација

Највећи део Андерхиловог живота, хомофобија је била институционализована у Великој Британији и Британском царству.

Хомосексуалност је декриминализована у Енглеској и Велсу тек 1967. године. Чак и сада, 68 земаља у некој мери криминализује истополне односе. Половина су бивше британске колоније.

Једна од жртава ове предрасуде био је и славни математичар Алан Тјуринг, који је променио исход Другог светског рата разбивши супертајну шифру по имену Енигма коју је користила нацистичка Немачка.

Он је 1952. године оптужен за грубу непристојност због односа са другим мушкарцем. Да би избегао затвор, одлучио се за хоромонску терапију, а скончао је две године касније. Сумња се да је одузео себи живот.

И Андерхил је морао да прима тестостеронске хормонске инјекције после Алексовог неуспелог егзорцизма.

Али он каже да је та терапија само појачала његову сексуалну фрустрацију.

Понижење

Касније се Андерхил преселио у Лондон и, иако је открио многе друге геј људе, имао је проблема да оствари блиске везе.

„Искусио сам љубав и доживео неке интимне мушке односе, али они нису могли да цветају у тако хладној клими", каже он.

Успео је да постане партнер у рачуноводственој фирми, али је његова сексуалност поново постала проблем.

„Понижавали су ме на разноразне начине зато што сам геј. И тако сам одлучио да напустим то место и испуним дугогодишњу жељу да постанем свештеник."

Рукоположени свештеник

Имајући у виду чињеницу да је црква одиграла веома важну улогу у усмеравању јавног мњења против прихватања хомосексуалности, овај избор може да делује помало необично.

Андерхил корен проблема види у погрешном тумачењу Светог писма. Као дечак, ишао је на веронауку и доживљавао Исуса као узора.

„Очарао ме је приказ Исуса у јеванђељима као човека који се опирао племенским инстинктима и бранио слабије", пише он у аутобиографији.

Радио драма заснована на Исусовом животу, Човек рођен да буде краљ, инспирисала је усамљеног, младог Андерхила.

„У тајности сам се молио да ми буде пријатељ и водич у животу."

И како се приближио педесетој, Андерхил је желео да оствари блискији однос са својим водичем, па се тако придружио друштву Светог Фрање - англиканском реду - зато што је открио да њиме не влада хомофобија.

Лицемерје цркве

Похађао је трогодишње студије које је држала Кантерберијска школа за свештеничку службу да би био рукоположен као свештеник. Потом је служио у разним парохијама, не откривајући никоме да је геј.

„Имајући у виду непрекинуто лицемерје црквених власти, нисам био спреман да изађем из ормана", пише он у својој књизи.

Увек је остао угрожен. У једном тренутку је цивилни читач који му је додељен да би му помагао у свештеничким дужностима запретио да ће га разоткрити. Андерхил се није дао поколебати , будући да је сматрао да „човек нема никакве доказе - само сумње."

Није био разоткривен - на срећу, јер је сматрао да би било прерано, имајући у виду „лицемерје црквених власти" - али на основу тог инцидента схватио је лошу страну његове хомосексуалности: могла би да се искористи као оружје за уцену.

Слобода

Андерхилова књига не крије неспремност цркве да се помири са хомосексуалношћу.

„Црква је пропустила велику прилику да искаже исусовско саосећање и разумевање гејева", написао је он.

Сада живи у пензионерском дому у Лондону и задовољан је мењањем ставова друштва према хомосексуалцима.

„Коначно је наступила слобода", каже он.

Али дубоке ране још се нису до краја зацелиле.

„Веома жалим зато што ми је био ускраћен нормалан сексуални живот, што је код мене изазвало огромно незадовољство."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]