Србија и политика: Могу ли протести да преживе лето - ко ће бити издржљивији власт или опозиција

Миомира Караџић из Београда има 78 година и на протестима учествује већ три деценије.

„Знате шта, излазим да бих задовољила своју душу и савест", каже она, стојећи мирно на јунском сунцу, окружена десетинама хиљада људи испред Скупштине Србије у центру Београда.

Лице јој је топло, хаљина шарена, у руци држи флашицу воде, а око врата јој виси зелена пиштаљка.

„Да ли ћемо успети - не знам. Ми трпимо насиље, а насилници не попуштају лако", додаје за ББЦ на српском.

Убрзо је кренула у још једну шетњу централним београдским улицама, шесту у низу у оквиру скупова „Србија против насиља", организованих после два масовна убиства у Београду у којима је страдало 18 људи, углавном деце и младих.

Демонстранти, предвођени делом опозиције, нешто више од месец дана захтевају промене и одговорност власти због, како наводе, дугогодишњег стварања амбијента који је довео до пораста насиља у земљи.

„Протести ће трајати све до испуњења захтева", поручује Радомир Лазовић, посланик Покрета „Не да(ви)мо Београд" скупштини, за ББЦ на српском.

Организатори протеста на скупу у петак, 9. јуна, најавили су да ће протести наредне недеље „добити нови облик" уколико захтеви не буду испуњени, али шта то значи и даље није познато.

Лазовић каже да дугорочни планови постоје, али „није спреман да их открије", зато што опозиција „не жели да власт изманипулише протесте".

Барт Камертс, професор Лондонске школе економије и политичких наука, који се током каријере посебно бавио протестима, као најважније појмове за успех било којих демонстрација истиче „издржљивост" и „одлучност".

„Питање је само ко ће бити издржљивији - власт или демонстранти - и да ли долази до довољно велике промене у јавном мњењу да се наслућују последице на наредним изборима.

„Али све је то живо. Покрет мора да реагује да ствари које политичари говоре, раде или не раде и тражи нове начине да мотивише људе да изађу на протесте", каже Камертс за ББЦ.

Протести „Србија против насиља" међу највећим су у модерној историји земље, а свакако најмасовнији у организацији опозиционих станака од 2012. године, када је Српска напредна странка (СНС) дошла на власт.

Велики број људи био је и на протестима због рушења објеката у Савамали како би се направио простор за изградњу великог грађевинског пројекта „Београд на води" на обали реке Саве, на скуповима „1 од 5 милиона", ковид протестима 2020. године, када је било и жестоких сукоба са полицијом, док је током 2021. и 2022. године скупова пре свега било због еколошких тема.

Бојан Клачар из посматрачке организације Центар за слободне изборе и демократију (ЦЕСИД) сматра да су актуелни протести у два погледа различити у односу на све претходне.

„Прво због мотива - настали су као последица страха, зебњи, стрепњи и емоција насталих после две ужасне трагедије, а емотивни мотиви су увек јачи него рационални.

„Други је постојање хомогеније групе међу демонстрантима него раније, самим тим је и већа солидарност и мања могућност за поделе", каже Клачар за ББЦ на српском.

Све то, истиче, указује да ће протести и у наредном периоду „краткорочно остати витални", али да ће се тешко „приближити бројевима из протеклих неколико окупљања".

До сада је у протестима учествовало више десетина хиљада људи.

Председник Србије Александар Вучић и премијерка Ана Брнабић до сада су више пута истицали да „опозиција покушава да политички искористи трагедију", и да захтеве нису спремни да испуне.

Поручују да су за разговор са политичким противницима, али и да су спремни на ванредне изборе, за које Вучић каже да је „само је питање времена када ће бити одржани".

Погледајте видео: Шести протест „Србија против насиља" - трешње, беџеви и „црвени картон за неспособну власт"

Варљиво лето '23

„За љубав, не за мржњу, ми смо рођени", „Теби су масе одане, ко слуша душе продане - као што сам ја", али и део фолк песме: „Мариш ли, мариш ли, што живот квариш ми".

Транспаренти најразличитијих боја и облика полако се скупљају на платоу испред Народне скупштине, одакле одјекује класична музика.

Реч је композицији коју је свирао дечак убијен у београдској Основној школи „Владислав Рибникар".

Био је један од десеторо деце које је 13-годишњак убио из пиштоља 3. маја.

Убиство је потресло и шокирало Србију - тако нешто никада није десило у земљи.

Овог пута нема кише, која је марљиво падала готово читавог маја, иако то није спречавало демонстранте да шетају.

Ранији скупови „Србија против насиља" били су у тишини, али на последњих неколико бука све више избија на површину - пиштаљке и разна скандирања све су јачи.

Тридесетшестогодишњи Петар Мијаљевић из Лазаревца сматра да је у последње време „мало промењен и наратив власти према људима који протестују".

„Да ли ће неки захтев бити испуњен или не, видећемо још", каже окружен групом пријатеља, док у рукама држи малу заставицу Србије.

Међутим, како каже, у његовом друштву је „већ почело мало незадовољство".

„Ништа се не дешава... Дођемо, шетамо од једне до друге тачке и то је то", наводи.

Недалеко од њега су 47-годишњи Александар и његова супруга Марија, који кажу да су ту „првенствено због деце".

„Само да сутра буде боље, то је то, да не оставимо нашој деци оно што су наши родитељи нама оставили", каже Александар са Новог Београда, не желећи да открива презиме.

„Видим да се нешто дешава, постоји та нека енергија и нада у мени да нешто може да буде боље."

Месец дана протеста је прошло - да ли су спремни да шетају и даље, током лета?

„Што се мене тиче, имам и воље и снаге и енергије да долазим сваки пут, осим кад одем на одмор", каже Александар кратко.

Миомира Караџић сматра да ће протести бити настављени и током лета, само да ће бити мањи број људи.

Мијаљевић има другачије мишљење - сматра да ће се све „угасити када људи оду на одмор".

„Надам се да опозиционе главешине због свих ових људи овде имају излазну стратегију.

„Не можда баш за победу, али да извуку нерешено", каже он.

У колони са демонстрантима био је и опозициони посланик Радомир Лазовић.

Каже да је опозиција „апсолутно концентрисана на испуњење захтева и вршење притиска на власт да се то деси", као и да око тога постоји „јасан план деловања".

„Свима који се питају шта ће бити на лето поручио бих да позову све пријатеље, рођаке, колеге и све људе да дођу већ на следећи протест и да не размишљају о томе", наводи Лазовић.

„Морамо да покажемо одлучност и извршимо велики притисак на власт да испуни захтеве, тако да не морамо уопште да размишљамо о дуготрајним протестима - промене треба да се десе одмах."

Опозиција и њене присталице захтевају смену министра унутрашњих послова Братислава Гашића, шефа Безбедносно-информативне агенције (БИА) Александра Вулина, руководства Радио-телевизије Србије (РТС) и свих чланова Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ).

Поред тога, траже, укидање ријалити програма и емисија које промовишу неморал и насиље на телевизијама са националним фреквенцијама, забрану штампаних медија који садржајем промовишу насиље, агресију и крше новинарски кодекс, као и одузимање националне фреквенције телевизијама Пинку и Хепију.

„То што (председник Србије) Александар Вучић мисли да може да угаси енергију оволиког броја људи је рачун без крчмара", наводи за ББЦ на српском Срђан Миливојевић, посланик и званичник Демократске странке.

„Он потцењује број људи на протесту, одлучност и решеност људи да истрају у захтевима", додаје.

Међутим, Клачар сматра да је у предстојећем периоду „реално очекивати благу стагнацију или замора материјала."

„Пре свега због тога што је мало вероватно да ће сви захтеви бити испуњени, а самим тим ће и мотив људи који се из недеље у недељу окупљају бити мањи - осетиће да не могу да направе конкретан и опипљив резултат", наводи аналитичар из Цесида.

„Такође, улази се у летњи период, када је заинтересованост људи за учешће у политичком и друштвеном животу углавном мања, а и физички велики број људи заиста није ту", каже Клачар.

Миливојевић са тим није сагласан - сматра да протести постају све масовнији како власт одбија да испуни захтеве.

Временске прилике и календар, додаје, не играју велику улогу, већ то „колико режим прави велике фаулове, а овај прави озбиљне фаулове".

„Не брините ви ништа, људи могу да протестују и по летњем и по зимском времену, Србија је то показала у прошлости."

Време и издржљивост: Како протести доносе промене

Успех сваког протеста, објашњава професор Камертс, обично зависи од „његовог утицаја на јавно мњење" и „тачке до које су политички лидери спремни да саслушају захтеве и реагују на њих".

„То је већ политика, она је увек таква", каже он.

„Медији такође имају важну улогу како ће протести бити представљени у јавности и колико ће захтеви са тих скупова далеко стићи до друштва."

Додаје да све већу улогу играју друштвене мреже.

„Међутим, идемо ка добу када је досег људске пажње све краћи и краћи, што није добро за протесте који изнова и изнова морају да ударају у исту тачку.

„Али постоје разне опције за привлачење људи, креативност и другачије акције могу да их мотивишу људе да долазе, а да самим тим протесте одрже живим и у медијима".

Пре свега је важно, истиче, мотивисати младе и средњу класу.

„Радничку класу је тешко извести на улицу, ту људи пре свега брину о пуком преживљавању."

На крају, сматра, треба бити стрпљив.

„Иако у демократијама постоје и притисак јавности и притисак улице да се нешто промени, на крају се све своди на изборе - тамо се мењају влада и парламент.

„Промена не пада тек тако са неба, мора да постоји права клима за то, а која мора бити резултат вишегодишњег рада, можда баш на протестима за друштвене промене."

Нови фактор - избори

Прве ноћи после трагедије у Основној школи „Владислав Рибникар", у којој је 13-годишњи дечак осумњичен да је убио десеторо ученика и школског чувара, грађани су се спонтано окупили у околини школе.

У тишини и уз сузе палили су свеће, а већ који дан касније почели и скупови под слоганом „Србија против насиља".

Први је одржан у Новом Саду и Београду 8. маја, а настављени су шетњама по централним београдским улицама једном седмично, петком или суботом.

Протестује се и у неким другим градовима, попут Краљева и Крагујевца.

Власт је на то одговорила неколико недеља касније, скупом „Србија наде", у организацији Српске напредне странке и њених коалиционих партнера, када је изражена подршка Вучићу.

Погледајте видео са митинга владајуће коалиције у Србији:

Напетости и међусобне оптужбе за то време не јењавају.

Опозиција тражи промене у влади и уопште одлучније поступање државних органа у решавању највећих друштвених проблема, критикујући власт да је годинама доприносила стварању амбијента у друштву који је довео до пораста насиља.

Председник Вучић и власт одговарају да је Србији „јединство потребније него било када", да опозиција „политички злоупотребљава трагедију", као и да су управо они ти који пропагирају насиље према политичким неистомишљеницима.

У међувремену су Вучић и премијерка Брнабић 7. јуна најавили ванредне парламентарне изборе.

„Тензије се увек решавају изборима, али су неки правили тензије не због политичких захтева, него јер су имали захтеве појединих тајкуна за спровођење њихових интереса", навео је Вучић.

Претходно је Брнабић рекла да је њена оставка „на столу", али да њено усвајање зависи од председника Вучића.

Клачар због тог наступа председника Вучића посебно сматра да су мале шансе да и најосновнији захтеви протеста буду испуњени.

„Од тада имамо нову динамику, а то је лагани улазак у предизборну кампању, што је другачији терен за људе који излазе на улицу", каже.

„Они то не раде доминантно због избора, то није њихов захтев, нису се због тога окупили."

Сада ће, истиче, опозиција морати да води рачуна да ускоро следе избори, посебно када је реч о порукама које ће слати и начину њиховог деловања.

Када ће ванредни избори бити одржани и даље није познато.

Српска напредна странка, која Србијом влада од 2012. године, на претходним парламентарним изборима у априлу 2022, освојила је највећи број гласова и места у скупштини.

Ипак, СНС, на чијем је челу до скоро био Александар Вучић, није освојила довољан број гласова да сама направи владу.

Решење је опет пронађено у досадашњим коалиционим партнерима - Социјалистичкој партији Србије и другим странкама, попут Савеза војвођанских Мађара.

„Ако говоримо о структури владајуће коалиције и подршци коју има, не би требало да буде упитна ни будућа њихова парламентарна већина, њихова предност је извесна", сматра Клачар.

„Међутим, београдски избори би, као и у априлу 2022, могли да буду неизвесни, посебно ако би били одвојени од парламентарних, што мислим да неће бити случај."

Погледајте видео: Месец дана од трагичних пуцњава - шта су поруке протеста

О протестима у Србији

У последњој деценији грађани Београда и Србије на протесте су излазили из најразличитијих разлога.

Велику пажњу прво је изазвао случај Савамала, из изборне ноћи 2016. године, када су мистериозни мушкарци са фантомкама багерима срушили приватне објекте, што је очистило простор за изградњу „Београда на води", пројекта од националног значаја.

Демонстранти су тражили оставке тадашњег градоначелника Београда Синише Малог, данас министра финансија, тадашњег министра полиције Небојше Стефановића, бившег шефа београдске полиције Владимира Ребића и Николе Никодијевића из СПС-а, који је данас председник Скупштине Града Београда.

Захтеви нису испуњени, а седам година касније и даље није познато ни је рушио у Херцеговачкој, нити ко је рушење наредио.

До нових протеста дошло је после председничких избора 2017. године, када је Вучић премијерску фотељу заменио председничком.

Ти скупови, названи „Протести против диктатуре", нису имали јасно вођство - организовани су пре свега преко друштвених мрежа, а у међувремену је изнет низ најразличитијих захтева.

Међу њима су били смена Вучића, тадашње председнице скупштине Маје Гојковић, али и слобода медија и слободни избори.

Годину дана касније, дошло је до протеста „1 од 5 милиона", после пребијања опозиционог политичара Борка Стефановића, данас функционера Странке слободе и правде (ССП).

Прво су названи „Стоп крвавим кошуљама", а потом је Вучић изјавио да на захтеве демонстраната неће пристати „ни да их се скупи пет милиона".

До нових масовних протеста, али и великих нереда, дошло је 2020, током епидемије корона вируса, непосредно после парламентарних избора одржаних у јуну те године.

Под притиском демонстраната, власт је одустала од полицијског часа.

А потом су 2021. и 2022. дошли еколошки протести.

Демонстранти су се пре свега противили Закона о експропријацији, који би компанији Рио Тинто омогућио отварање рудника литијума у западној Србији, а скупова је било и због лошег квалитета ваздуха у земљи.

Вучић на крају је повукао Закон о експропријацији, док је Скупштина града Лознице укинула просторни план који је подразумевао отварање рудника.

Највећи протести у савременој историји Србије одржани су на јесен - 5. октобра 2000. године, када је са власти свргнут Слободан Милошевић, дугогодишњи председник Србије и Југославије.

Процене су да је тада на улицама Београда било између 80.000 и 120.000 људи из читаве Србије, а све због председничких избора одржаних 24. септембра, када је кандидат опозиције Војислав Коштуница победио Милошевића, који то није хтео да призна.

Њима су претходили зимски протести током 1996. и 1997, када су демонстранти по минусу, мразу и снегу сваког дана излазили на улице, такође због резултата избора, али локалних.

Нове шетње

Демонстранти се за то време спремају за нове шетње.

„Од 1990. године сам била на свим - Слободана Милошевића смо овако скинули, али Вучић је други тип човека... Политички је врло вешт у манипулацији људима", наводи Миомира Караџић.

Кључ који води до промена види у медијима.

„Не можемо ништа да урадимо док их не ослободимо. Окупирани су и због тога глас овог света не чују сви", каже она.

Мијаљевић веће промене не очекује сада, већ у „неком следећем таласу".

„А шта су промене него смена Александра Вучића, без тога нема ништа."

Исто кажу и Александар и Марија.

„Избори нису решење зато што знамо где живимо. Прелазна влада, па да се створе фер услови и атмосфера, па онда на изборе и нек' бољи победи", каже Александар.

Вучић је до сада неколико пута изричито поручивао да прелазне владе неће бити.

„Када би он отишао све би било другачије", наводи Марија.

„Његов одлазак руши читаву пирамиду."

Погледајте видео: Пети октобар - дан када је смењен режим Слободана Милошевића

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]