Балкан: Кад шеф шпијуна стиже у јавне посете

Многе каријерне дипломате годинама путују широм света, али мало њих настави да то чини у пензији и то као шефови обавештајних агенција.

Такав је каријерни пут садашњег директора америчке Централне обавештајне агенције (ЦИА) Вилијама Бернса који већ три године крстари планетом, а претходних дана је боравио и на Балкану.

У такозваној ненајављеној посети, овај 68-годишњак је обишао Сарајево, Београд и Приштину, а домаћи медији су о томе извештавали скоро одмах.

Када је шеф ЦИА Џон Дојч био у Сарајеву 1996. вероватно због учешћа муџахединских бораца у рату у Босни, вест о доласку објављена је три дана касније.

Бернсова турнеја није неуобичајена, каже Дејвид Канин, виши аналитичар ЦИА који је током 1990-их био задужен за Балкан.

„Његов посао шефа ЦИА је мање важан од статуса поверљиве и важне фигуре у тиму америчког председника Џозефа Бајдена за спољну политику.

„Администрација жели да постигне неке успехе у спољној политици пре краја мандата у јануару или можда чак и пре избора", истиче Канин у писаној изјави за ББЦ на српском.

Бајден је јуна 2023. унапредио Бернса у члана његовог кабинета.

Ко је шеф ЦИА?

„Ми смо прва линија националне одбране. Постижемо оно што други не постижу и идемо тамо где други не могу", пише на званичном налогу ЦИА на друштвеној мрежи Икс.

У овоме се осликавају и обриси Бернсове биографије.

Када је у марту 2021. именован за шефа ЦИА, постао је први каријерни дипломата који је дошао на то место, пише у званичној биографији.

„Бернсов успон је готово невероватан преокрет за високу, дискретну фигуру опрезних очију, пепељасте косе и поткресаних бркова, какву бисте лако могли замислити у роману Џона ле Кареа како шапуће на уво званичнику на забави у амбасади како град пада у руке побуњеника и да ће га чамац чекати у луци у поноћ", писао је Роберт Дрејпер у Њујорк Тајмсу.

Исти лист је објавио и да је за мање од две године мандата био у иностранству тридесетак пута.

Посетио је Израел, Палестину, Кину, Украјину, Турску, Либију, Египат, Саудијску Арабију и многе друге кризне или важне земље.

„Као директор ЦИА, он одговара директно и само председнику.

„То му даје висок ниво кредибилитета са светским званичницима", рекао је Шејн Харис, који се бави безбедношћу у Вашингтон посту.

Шта је радио на Балкану?

Познато је да се састајао са званичницима у Сарајеву, Београду и Приштини.

Вашингтон наставља да гура добро познате позиције о Босни и Косово у исто време када поново покушава да постигне прекид ватре у Гази, оцењује Канин.

„Ту нема ништа ново и не очекујем да се нешто изнедри из оног што сматрам прилично устајалом америчком дипломатијом на оба места и на Балкану и на Блиском истоку", додаје овај искусни обавештајац.

Бернс је прво посетио Босну и Херцеговину, у коју је стигао 20. августа.

Састао се са директором Обавештајно-безбедносне агенције БиХ Алмиром Џувом, а потом и са министром спољних послова Елмедином Конаковићем.

После састанка, Конаковић је Бернса назвао једним од „најважнијих људи америчке администрације", као и „човеком са богатим искуством и одличним познавањем региона", пренело је сарајевско Ослобођење.

Посету директора ЦИА оценио је као „важну", истичући да се тиме показује да Америка „и даље држе Босну и Херцеговину у врху приоритета", што људима у Босни „много значи".

Та „потврда преданог пријатељства и посвећености", навео је, „јасна је порука свима да је Америка ту у циљу заштите и подршке територијалном интегритету, суверенитету и просперитету" Босне.

И управо се та конструкција о „интегритету и суверенитету" БиХ најчешће могла чути током Бернсове посете Сарајеву.

Посебно после састанка са члановима Председништва БиХ, међу којима је и Жељка Цвијановића, представницом Републике Српске, једног од два ентитета Босне и Херцеговине.

Цвијановић је на црној листи САД управо због претњи „интегритету и суверенитету Босне и Херцеговине", као и Дејтонском мировном споразуму из 1995, којим је окончан рат.

Као једну од тема Бернсових састанака у БиХ, позивајући се на изворе из америчке владе, Н1 и Радио Слободна Европа, наводе „забрињавајућу сецесионистичку реторику и деловање председника Републике Српске Милорада Додика и Владе Републике Српске".

Додик, који годинама често прети отцепљењем Републике Српске, исто тако се већ дуго налази под санкцијама САД због „подривања легитимитета, мира и сумњи за умешаност у илегалне послове и корупцију".

Иако је у мају говорио да „српски народ више не може да живи у БиХ" и најављивао споразум о мирном разграничењу, Додиков тон после Бернсове посете био је далеко блажи.

На Иксу је написао да Република Српска „никада није спорила суверенитет и територијални интегритет БиХ, сходно Дејтонском споразуму", као и да „сецесија никада није била наша политика".

„БиХ је заједница два равноправна ентитета и три конститутивна народа, стога охрабрује став Бернса да одговорност за функционисање земље лежи на свим етничким заједницама."

И он је посету шефа ЦИА назвао „значајном", истичући борбу против тероризма која је „обавеза целокупног слободног света", а чему је „Република Српска посвећена и поздравља сваку сарадњу у тој области".

Није ретко да шеф ЦИА дође у Сарајево последњих година.

Директор Џон Бренан био је у Сарајеву 2016. кад се састао с колегама из обавештајних агенција, као и са члановима Председништва БиХ.

Долазио је и један од његових претходника Мајкл Хејден 2007, a навраћао је и Дејвид Петреус, али као бивши директор ЦИА.

За разлику од БиХ, посете Београду, ако их је и било, редовно се држе у тајности.

И овога пута, када је Бернс стигао у Србију, није било званичних саопштења.

„Имали смо користан, пристојан и важан састанак", рекао је председник Александар Вучић о посети шефа ЦИА.

Одговарајући на питање ББЦ-ја на српском, додао је, без улажења у детаље, да су теме биле „од важности за будућност Србије".

Медији су раније пренели да је домаћин Бернсу у Београду била Безбедносно-информативна агенција (БИА) и директор Владимир Орлић.

Орлић се није оглашавао, као ни БИА.

Теме са српским званичницима су биле више политичке, него обавештајне и углавном се на састанцима говорило о Косову, незванично сазнаје ББЦ.

Косово је била последња дестинације ове Бернсове турнеје.

У Приштини се 22. августа састао са косовском председницом Вјосом Османи и шефом Косовске обавештајне агенције (КИА) Петритом Ајетијем.

Османи је објавила и фотографију са њим.

„Савез са САД je гаранција безбедности, мира и успеха", написала је Османи на Фејсбуку, додајући да јој је било задовољство да пожели добродошлицу Бернсу на Косово.

На подршци Косову јавно му се захвалио и премијер Аљбин Курти, такође, уз фотографије са, како је написао, „стратешки важног састанака".

Ко је Вилијам Бернс

„Бернс је цењен због професионалних и обавештајних способности и могуће да ће наставити (каријеру) на високом нивоу, ако Камала Харис постане председница.

„Али, по мом мишљењу, о његовој посети Балкану може и превише да се прочита", закључује ЦИА ветеран.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]