Шпијунажа: Тајни предмети који су обликовали свет

У просторији изнад паба у центру Лондона, на столу је послагано неколико предмета безазленог изгледа.

„Овде имамо актовку која је била у власништву Наполеона", каже Шари Кашани, кустоскиња Спајскејпа, њујоршког музеја посвећеног свету шпијунаже.

„Ово су неки од оригиналних анимираних цртежа из филма из 1954. године Животињска фарма… Овде имамо рачуноводствену књигу из времена владавине Вилијама Трећег - датира из периода између 1695. и 1702. године, и садржи белешке о свим тајним исплатама обављеним у име краља."

Ово дефинитивно није уобичајени излет у локални паб.

„Не морате да се бринете што их додирујете", додаје она, што је упутство које делује крајње запањујуће кад држите у рукама 200 година стар артефакт некада у власништву једне од најславнијих историјских личности да бисте могли боље да га сликате.

Наполеонова атковка је вероватно била пуна извештаја, одломака из писама и других обавештајних података које су сакупиле његове тајне службе.

Чињеница да се са прозора паба види штаб МИ6 даје вам наговештај зашто смо овде - ови предмети се сви појављују у новом серијалу подкаста Историја света у шпијунским предметима, који је снимио амерички музеј.

За сваку епизоду, други гост бира неки од шпијунских предмета који су помогли у обликовању света и потом објашњава зашто се одлучио баш за њега.

„У подкасту се трудимо да искористимо ове предмете; они изгледају врло обично, уопште не делују шпијунски, али ми се заиста трудимо да их оживимо за вас", објашњава историчарка и ауторка Алис Локстон, која је водитељка серијала.

Крећући се уз сто, Шари узима хрпу откуцаних листова из кожне фасцикле са металним словима исписаним „КП".

Ово су, објашњава она, мемоари озлоглашеног двоструког агента Кима Филбија које је овај написао након што се преселио у Москву - човека који је некада овај паб на обали Темзе звао својим омиљеним местом за излазак.

„Овај одељак говори о његовом веома раном детињству док је одрастао надомак Лондона.

„Описује како је био веома усамљено дете и да је са пет година одлучио да не верује у Бога, тако да ово рано поглавље на неки начин објашњава његове касније животне одлуке."

Странице су испуњене руком исписаним белешкама самог агента, док се на самом крају налази порука коју је нашкрабао на руском.

„То је кратка порука коју је написао и у којој каже, практично, да ако га убије жена, биће то оправдано, јер јој је пружио веома тежак живот у изгнанству", каже Шари.

Кустоскиња додаје да многи верују да је црвена фасцикла, купљена у лондонској луксузној продавници Еспли која долази са оригиналном кутијом, послата Филбију док је био у Совјетском Савезу и да сама за себе прича причу о овом озлоглашеном шпијуну.

„Мислим да је ова куповина или поклон, не знамо тачно шта је, такође симбол свега што је пошло по злу откако је изгнан, зато што он и даље жуди за свим луксузним артиклима из своје домовине", каже она.

Сви ти предмети су невероватно разноврсни.

Наполеонову актовку, сада успешно фотографисану, француски владар је добијао свако јутро пуну извештаја о његовој озлоглашеној операцији за сакупљање обавештајних података, Cabinet Noir.

Ту је и дугме РАФ-а обичног изгледа које се ушивало на униформе ваздухопловаца и специјалних агената током Другог светског рата и, кад се растави, открива минијатурни компас - користан за сваког заглављеног на непријатељској територији.

Ту је и премијерска велика црвена кутија за депеше из 1840-тих, деценије током које је Роберт Пил био један од тројице британских премијера, а за коју се верује да је била у употреби неколико деценија.

„У њој су се сигурно држали неки од најважнијих тајних докумената који су мењали догађаје широм света", каже Алис.

„Звучи као отрцана фраза, али ови предмети су извршили огроман утицај."

Овај серијал подкаста се хвали разноврсним дијапазоном гостију, од глумаца преко дизајнера до уметника.

Звезда Харија Потера Џејсон Ајзакс говори о невидљивом бомбардеру Б2, причајући причу о томе како је добио прилику да седи у кокпиту строго поверљивог америчког авиона, па чак и да је успео да сними видео док је био у њему (на властито велико изненађење).

Други гост, дизајнер аутобуса Њу рутмастер Томас Хедервик, говори о кишобрану чији је врх био премазан отровом и за који се верује да је употребљен у атентату на Георгија Маркова на мосту Ватерло 1978, девет година након што је пребегао на Запад из Бугарске.

Описујући зашто је одабрао баш овај предмет, лондонски дизајнер објашњава да му је „изузетно шта инвентивни ум може да смисли да би решио неки проблем, па чак и ако тај проблем није нужно нешто што је боље за свет већ нешто што има злу намену."

Алис каже да гостовање оваквих људи у подкасту уместо историчара пружа различите увиде у предмете и чини те приче пријемчивијим.

„Мислим да тај другачији угао и та нова перспектива не само да доносе ширу публику већ и чине разговор богатијим и занимљивим", каже она.

Историчарка, која може да се похвали са више од 1,2 милиона пратилаца на Инстаграму, додаје: „Мислим да смо сви свесни у овом тренутку да постоји промена у начину на који људи гледају на историју, како је доживљавају и како се ангажују, и знате да су дигиталне платформе велики део тога.

„Чињеница да људи могу да слушају ове приче док обављају разне задатке у свакодневним животима значи да то више не морате да сазнајете читајући академске књиге или студирајући. Постало је истински доступно."

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]