Хладни рат и шпијунажа: „Темпераментан и неугледан” - нови подаци о Џорџу Блејку, шпијуну КГБ-а и МИ6

У обавештајној школи будући официр британске тајне службе МИ6 и агент совјетске тајне службе КГБ, Џорџ Блејк, био је окарактерисан као неко ко „не улива поверење" и ко је „потпуно неспреман за одговоран задатак, на који би могли да га пошаљу".

Како то да таква процена начелника обуке није обесхрабрила младића да прође селекцију британске Тајне обавештајне службе?

ББЦ се упознао са новим архивским подацима са којих је скинута ознака тајности о једном од најпознатијих двоструких агената у британској историји.

Најважнији део обелодањених докумената је извештај лорда Редклифа, који је после хапшења Џорџа Блејка добио задатак да спроведе комплетну проверу личних послова и свих веза совјетског агента.

Редклиф је обратио пажњу на карактеристику коју је за Блејка написао начелник обуке за припрему будућих официра МИ6.

„Не улива поверење и није оријентисан на циљ, али нема ни доказа који нам говоре супротно.

„Темпераментан је, пријемчив, неприметан, не понаша се као Британац", пише у процени.

„Потребно је да буде строго усмераван. Стиче се утисак да је потпуно неспреман за ту одговорну дужност на коју се спремају да га пошаљу.

„Не показује квалитете које обично поседују представници Тајне обавештајне службе", резимирао је начелник курса.

Упркос таквој процени директно надређеног, Блејк регрутован од стране МИ6 и убрзо послат у Кореју.

„Нема никаквих доказа да је извештај био повод за хитно поновно разматрање Блејковог уписа у МИ6", констатовао је лорд Редклиф који је анализирао лични досије Блејка.

МИ6 је направио грешку када је регрутовао Блејка, додао је он у извештају.

„Одакле нам право да дођемо и уништавамо?"

Блејков добар познаник, официр МИ6 Ким Филби, који је такође тајно радио за КГБ, једном је рекао у интервјуу:

„Да бисте били издајник, потребно је да прво негде припадате. Ја никада нисам припадао."

Могуће да је Филби био неискрен када је наговестио да никада није припадао британској култури и естаблишменту.

Али Блејк би могао бити потпуно искрен када је исто то говорио.

Судећи према биографији шпијуна његово срце никада није припадало некој страни.

Џорџ (рођен Бехар) се родио у Ротердаму у породици египатског Јевреина и Холанђанке, активне парохијанке Протестантске цркве.

Блејков отац, Алберт, стекао је британски пасош након што је служио у британској војсци током Првог светског рата и свог сина јединца назвао је по британском краљу.

Џорџ је рано започео тајне операције.

Када је дечак имао 17 година, почео је да вози бицикл по Холандији развозећи тајне поруке члановима покрета отпора за борбу против нациста.

Ситуација је постала превише опасна 1943. године и Џорџ је организовао прво (али не и последње) бекство у животу.

Преко окупираних територија Француске и Шпаније младић се докопао Енглеске, где је презиме Бехар променио у Блејк и као добровољац прикључио се Краљевској ратној морнарици.

Ускоро се МИ6 заинтересовао за Блејка, будући да је знао неколико језика и већ је имао искуства у раду у подземљу.

После обуке, Блејк је, без обзира на местимичне негативне катактеристике начелника обуке био регистрован у обавештајну службу и 1948. године послат у Кореју.

Убрзо је у земљи почео рат између Југа, који су подржавале земље Запада, и Севера који се ослањао на помоћ СССР-а.

Коначно су се ове године сазнали детаљи интервјуа са Блејком, који је дао холандском новинару Сајмону Куперу у Москви још 2012. године.

Последњих година живота бивши двоструки агент веома ретко је разговарао са западним новинарима.

Са Купером је разговарао под условом да текст тог интервјуа буде објављен само на енглеском после Блејкове смрти.

„Као представник Запада осећао сам се кривим, и питао сам се: шта ми овде радимо, одакле нам право да дођемо овде и све порушимо?

„То су људи који живе тако далеко од нас, треба сами да решавају како ће да уреде свој живот", тако је Блејк описао размишљања Куперу у тренутку почетка рата у Кореји.

Задатак обавештајца био је да створи мрежу агената за шпијунажу против Севера.

Када су северне трупе привремено заузела Сеул, Блејка су заробили 1950. године.

Америчко бомбардовање Пјонгјанга, према Блејковим речима, подсетило га је на то, када је луфтвафе уништио његов родни Ротердам само неколико година пре тога.

Јак утисак на њега оставило је бомбардовање западне авијације малих корејанских села.

„Схватио сам колико је крхак људски живот и пуно сам размишљао о томе, шта сам ја урадио до овог тренутка.

„Одлучио сам да остатак свог живота посветим ономе што сам сматрао достојним делом", испричао је Блејк, као и увек, негирајући да је под притиском пристао да буде тајни агент СССР-а.

Британски обавештајни ветерани скептични су према овој тврдњи.

Неки пензионисани официри КГБ-а, према информацијама издања „Коммерсант", транспарентно су наговештавали да је Блејкова хомосексуалност био разлог за сарадњу са совјетским обавештајним службама: у то време објављивање таквих информација могло би човеку да направи много проблема, нарочито ако се он налазио у логору за ратне заробљенике.

Какви год да су били Блејкови мотиви, он се вратио из Кореје у Британију већ као тајни агент совјетске обавештајне службе.

Жртве рата?

Обично се сматра да је најважнија (најпознатија) информација коју је Блејк пренео СССР-у податак о „берлинском тунелу".

То је био заједнички пројекат МИ6 и ЦИА за изградњи подземног тунела дужине пола километара испод комуникационих линија које су повезивале штаб совјетских трупа у Источној Немачкој (ДДР-у) са Москвом.

СССР је информације о овом пројекту добио у фази његове израде.

Али на крају, КГБ не само да је дозволио изградњу тунела, већ је дозволио и прислушкивање комуникационих линија током девет месеци и тек тада је јавно разоткрио специјалну операцију МИ6 и ЦИА.

На основу недавно обелодањених докумената, аутор нове књиге о Блејку, Сајмон Купер, дошао је до закључка да изгледа да је КГБ искористио информацију да знају да тунел постоји за дезинформисање западних обавештајних служби.

Постоје неки разлози за веровање да чекисти заправо нису обавестили руководство совјетске војске о томе, да је војна комуникација пресретнута.

Могла су бити два разлога: жеља обавештајних служби да заштите свој извор у МИ6 и дугогодишње ривалство две безбедносне структуре.

На основу докумената МИ6 са којих је скинута ознака тајности, обимни транскрипти које су пресрели Британци и Американци нису им доносили никакве нарочито важне нове информације.

Суштина стеченог знања сводила се на једно: СССР није планирао напад на западни Берлин.

Међутим, то су западне обавештајне службе већ знале из других извора.

У Великој Британији се верује да је Блејк предао совјетској обавештајној служби имена око 600 агената који су сарађивали са западним обавештајним службама у источној Европи.

Као што је сада постало познато, међу њима је било најмање 42 британска агента које је КГБ ухапсио, мучио и потом стрељао.

Блејк је увек порицао да је смрт тих људи била последица његових поступака.

Али о овом болном питању и дан данас расправља британска штампа.

У разговору са Купером, Блејк је стрељане агенте назвао жртвама рата.

Један од Блејкових задатака у МИ6 било је да налази људе занимљиве за МИ6 у Источној Немачкој и да их убеди да тајно раде против властите државе.

„Тим послом сам се бавио целог свог живота и то ће сигурно утицати, на то како човек гледа на издају", објаснио је Блејк.

„А ја грешник, настављам да живим"

Блејк је разоткривен 1961. године након што је обавештајац ЦИА „Снајпер" (под тим надимком скривао се пољски обавештајац Михаил Голеневски) испричао о постојању совјетског агента у МИ6.

Пошто су контраобавештајци прикупили све податке о „кртици", трагови су довеле до Блејка.

У исто време МИ5 је успео да „ухвати" совјетског обавештајца Конана Младог и његову „портландску обавештајну мрежу".

Када је Блејк ухапшен није негирао оптужбе.

Осуђен је на 42 године затвора, једну од најдужих затворских казни у новијој историји британског правосуђа.

Занимљиво је да остали агенти КГБ који су били разоткривени, као на пример, Британац Ентони Блант и Џон Кернкрос, нису били ухапшени.

Британски естаблишмент се побринуо за своје потомство али су имигранта осудили на настрожу казну, управо је сам Блејк тако доживео ту ситуацију.

У затвору Вормвуд Скрабс, Блејк је постао нека врста хероја за своје цимере из ћелије: он је показивао необичну уљудност за таква места и чак је држао часове страног језика за затворенике.

Помоћу бившег цимера члана парамилитарне ирске организације ИРА, Шона Бурка и још двојице антиратних активиста Блејк је организовао одважно бекство.

Остатак живота Блејк је провео у Москви, где је од КГБ добио стан, викендицу, звање пуковника и Орден Лењина (највише одликовање у систему награђивања).

Непосредно пре одласка у Берлин 1954. године, Блејк се оженио Енглескињом Џилијан Елан, која је радила као секретарица у МИ6.

Пристала је на овај брак, не слутећи да њен драги тајно преноси поверљиве податке СССР-у.

Касније се Џилијан присетила како је Џорџ покушао да је одврати: „Он је знао да никада није требало да се жени. Мислим да је то осећао врло снажно.

„Тек сада, када се осврнем на те догађаје, могу све да послажем.

„Међутим, када имаш 21 годину и заљубљена си свака потешкоћа те само још више подстиче."

Блејка је, како је рекао, мучило то, што је Џилијан несвесно увучена у његов живот двоструког агента.

Последњи пут су се видели у соби за посете затвора Вормвуд Скрабс.

Кроз решетке, пар је разговарао о условима развода и старатељством над њихова три сина.

У том тренутку, Џилијан је била трудна са њиховим најмлађим сином Патриком.

После Блејковог бекства, Џилијан се удала за Мајкла Батлера, који је дечацима дао презиме и одгајао их као да су његова деца.

„Био је веома добар отац мојим дечацима, и они о њему причају са много нежности.

„Нажалост, Мајкл је преминуо прилично рано, а ја, грешник настављам да живим", причао је Блејк.

Блејкова деца су тек у тинејџерским годинама сазнала да им је он биолошки отац.

Синови су га посетили неколико пута у Москви, али то се, наравно, тешко може назвати правом комуникацијом.

У Москви га је нова жена његовог друга Кима Филбија упознала са Идом Карајевом, и он се поново оженио.

Пар је добио сина Михаила.

Али он, наравно, није могао да замени Блејку немогућност да заиста комуницира са својом другом децом.

После распада СССР-а, Блејк је затражио дозволу од тадашњег премијера Тонија Блера да дође у Велику Британију и упозна властите унуке.

Одговор који је двоструки агент добио може да се сумира на следећи начин: „Дођи и ухапсићемо те на лицу места".

Џорџ Блејк је умро у Москви 26. децембра 2020. године у 98. години.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]