Политика и безбедност: Шта је дубока држава, политичка енигма између мита, теорије завере или истине

Оно што је за физичаре некада била „божанска честица", материја у чије су постојање деценијама веровали не успевајући да га докажу, за данашње политикологе је „дубока држава".

Овај појам се везивао за различите политичке догађаје: од убиства америчког председника Џона Кенедија, преко афере Сусурлук у Турској којом је 1996. године откривена спрега између политике и криминала, до мандата америчког председника Доналда Трампа, који га је значајно популаризовао, оптужујући различите државне органе за опструкцију.

Око дефиниције „дубоке државе" нема консензуса стручњака, па постоје „различита значења у различитим временима и државама", каже Винстон Берг, докторанд политичких наука Универзитета у Чикагу, за ББЦ на српском.

Берг страх од постојања „дубоке државе" дефинише као „бојазан да су неформалне везе владиних службеника и спољних група, које имају криминални или идеолошки карактер, политички важније од званичне владе изабране на изборима".

„Најекстремнији ставови су да постоји тајна, другостепена влада, која све контролише иза кулиса, а званична влада јој служи као параван и ту можемо да препознамо стереотипне теорије завере.

„Други, избалансиранији погледи, одбацују такве мало вероватне теорије, али износе забринутости о корумпираности владе и потчињавању регулаторних тела различитим спољним интересима", објашњава амерички стручњак који истражује теорије завере и политичке идеологије, у писаном одговору.

Неформалност и тајновитост у обављању одређених државних послова постоје и у демократским системима и не морају нужно да указују на постојање „дубоке државе", указује Соња Стојановић Гајић, чланица Управног одбора Београдског центра за безбедносну политику.

„Нека деловања безбедносних структура и не треба да буду позната грађанима, али ту постоји корективни механизам унутар демократског система, попут надзора Заштитника грађана или скупштинских одбора - када нема контроле, кажњивости и када су поступци против јавног интереса, онда можемо да говоримо од 'дубокој држави'", каже за ББЦ на српском.

Концепт се проширио у свету „првенствено као теорија завере", коју користе популистички политички лидери, сматра она.

„За њих је то средство да избегну критику и заустављање њихових недемократских пракси од стране јавних службеника, обавештајних служби, служби безбедности и других.

„Када им се супротставе професионални државни службеници, попут обавештајних и безбедносних служби, они тврде да се ради о дубокој држави да би сузбили ту врсту отпора заробљавању институција", појашњава Стојановић Гајић.

Шта је 'дубока држава' и како је настала?

Стручњаци на ово питање немају јасан одговор, јер је „потребно више значајних истраживања како бисмо проникли у срж овог концепта", сматра Арсалан Билал, стручњак за безбедносне политике са Арктичког универзитета у Норвешкој.

„Термин се углавном користи како би се описали наводни сектори државних или војних органа, за које се верује да некако функционишу изван формалног ланца управљања и ауторитета.

„Ова мрежа наводно подрива политике изабране владе, делије систематично и веома заверенички, иза кулиса и у складу са њиховим мотивима и интересима", каже Билал за ББЦ на српском.

Многи аутори сматрају да се термин „дубока држава" у том облику први пут помиње у турској политици, као превод турске фразе derin devlet.

„У овом случају се односи на наводне закулисне везе елемената турске владе, десничарских парамилитарних структура и турске мафије", каже Винстон Берг.

Појам је заживео после избијања афере Сусурлук 1996. године.

У аутомобилу умешаном у саобраћајну несрећу у истоименом граду, заједно су се возили виши званичник полиције, криминалац са потернице и члан турског парламента, а у возилу су пронађени документи који сведоче о њиховој сарадњи.

Пет година касније, 13 људи осуђено је на затворске казне.

У Турској многи и даље верују у постојање „дубоке државе", чији је циљ очување секуларизма, каже Арсалан Билал.

„Верује се да дубоку државу чине скривени делови војске, обавештајне службе, неки политичари, медији, али и пензионисане бирократе и високи војни званичници, али је премало или нимало доказа којима би се такви ставови поткрепили", објашњава он.

Концепт дубоке државе, додуше под другачијим именом, помиње се још у делу „Енглески Устав" из 1867. године британског аутора Волтера Беџета, који говори о две владе Велике Британије.

„Док год имамо двоструке институције - једне достојне и намењене импресионирању многих, а друге ефикасне и намењене владавини многима - требало би да водимо рачуна да се лепо слажу и да скривамо где једна престаје, а друга почиње", записао је Беџет.

Канадски академик Питер Дејл Скот један је од аутора који су у Америци популаризовали појам дубоке државе, посебно у делу „Дубока политика и смрт Џона Ф. Кенедија" из 1993.

Скот наводи да дубока политика сеже даље од формалних, уставом прописаних структура владавине.

„На тај начин је препознао замагљене линије између владиних и невладиних институција, које омогућавају корупцију и смањују транспарентност", сматра Винстон Берг.

Скот је био „забринут" због америчких обавештајних агенција и њихових веза са криминалом и бизнисом, које нису биле отворено повезане са званичном владом између 1950-их и 1970-их.

„Он је увидео да псеудо-владине организације постоје како би заобишле демократско одлучивање, а сумњао је да су те организације умешане у убиство Кенедија и аферу Вотергејт.

„Преко Скота је термин дубока држава стигао у Америку", каже Берг.

Америка: Пре и после Трампа

Мајк Лофгрен, бивши конгресмен из редова Републиканаца, у есеју „Анатомија дубоке државе", објављеном 2014, пре доласка Доналда Трампа у Белу кућу, помиње две америчке владе које функционишу паралелно.

„Имамо видљиву владу смештену око Националног мола у Вашингтону, а онда је ту и друга, скривенија, недефинисанија влада, која није уређена законом и не могу да је виде туристи који посете Белу кућу и Капитол", тврдио је Лофгрен.

Дубоку државу описао је као „хибридни ентитет јавних и приватних институција који управља земљом".

Када је Трамп победио на изборима 2016, „дубока држава" постаје све чешћа тема расправа у Америци.

Његове присталице је виде као „административну, бирократску државу", коју чине запослени у федералним органима, одговорни су за свакодневно функционисање владе, указује Винстон Берг.

Ови државни службеници се не мењају променама партија на власти.

„Током Трамповог мандата, људи који га подржавају почели су да верују да бирократе имају сопствене интересе различите од државних и да неће спроводити политике владе или ће у томе одуговлачити, те да ће се борити да задрже њихове позиције", објашњава он.

Трампове оптужбе на рачун „дубоке државе" уобичајена су појава од 2016, када је преузео управљање Овалном канцеларијом, седиштем америчких председника у Белој кући.

Почетком пандемије корона вируса 2020. године, Трамп је говорио да „дубока држава" преко Администрације за храну и лекове (ФДА) намерно одуговлачи прављење вакцине против ковида и издавање дозволе за њено коришћење.

Две године раније, оптуживао је „оперативце дубоке државе који нису изабрани на изборима" за намеру да „пркосе изборној вољи бирача како би испунили њихову тајну агенду", називајући их „претњом по демократију".

Исте године је критиковао Министарство правде Америке јер нису покренули процес против Хилари Клинтон, бивше председничке кандидаткиње демократа, због наводне сарадње са Русијом и утицаја на председничке изборе 2016. године.

Ова институција је „део дубоке државе", тврдио је тада.

Његов сарадник Бил Бар оптуживао је и администрацију Трамповог претходника Барака Обаме за шпијунирање кампање републиканског кандидата на изборима 2016.

После изгубљених избора 2020. године, на Трамповим тврдњама настала је и теорија Кјуанон, која почива на непоткрепљеним наводима да бивши председник води тајни рат против елитних сатанистичких педофила у влади, бизнису и медијима.

Винстон Берг истиче да нема довољно података о утицају Доналда Трампа на употребу овог термина у савременој америчкој политици.

Али, он увиђа да се тај концепт користи „тактички".

„Републиканска политика је већ дуго сумњичава према бирократској држави, јер желе да ограниче моћ регулаторних тела.

„Коришћењем израза 'дубока држава', америчка десница тактички сумира њену дугорочну пропаганду у том смеру, истичући забринутост о транспарентности и корупцији", описује Берг.

Трампов утицај на јавно мњење по овој теми био је видљив већ 2017, а истраживање дневника Вашингтон поста и телевизије АБЦ је показало да 48 одсто испитаника у Америци верује да постоји дубока држава.

Истраживање агенције Ипсос, објављено у децембру 2020, показало је да трећина Американаца верује да дубока држава ради против Трампових интереса.

Трамп је 3. новембра 2020. изгубио председничке изборе од демократе Џозефа Бајдена, актуелног председника Америке.

Дејвид Род, амерички новинар и двоструки добитник Пулицерове награде, у књизи „У дубину: ФБИ, ЦИА и истина о америчкој дубокој држави" бавио се и разликом начина на који политичка идеологија у Америци утиче на схватање дубоке државе.

Десничари, бројни међу републиканцима, сматрају да њу чини растућа бирократија, административна структура која штити своје интересе на рачун државних интереса.

Левичари, којих је много више међу демократама, дубоку државу виде као војно-индустријску структуру која покретањем и одржавањем ратова подмирује сопствене интересе, наводи Род.

И у кампањи за надолазеће председничке изборе у Америци, Доналд Трамп је у више наврата обећао „обрачун са дубоком државом".

Погледајте и ову причу:

Србија и 'дубока држава': Од Ђинђића до Вучића

„Дубока држава" је већ годинама предмет расправа и у Србији.

Многи су убиству премијера Зорана Ђинђића видели улогу „дубоке државе", а председник Србије Александар Вучић рекао је недавно да ће се састати са „представницима америчке дубоке државе, који одлучују о судбини" земље.

Овај појам углавном постаје предмет расправа „путем неког видљивог акта, најчешће када су противзаконита дела већ спроведена", каже Соња Стојановић Гајић.

Убиство Ђинђића био је „пример постојања дубоке државе", оцењује она.

„Тада је било спреге политичких странака, државних и безбедносних институција и криминала, сврха атентата била је политичка, а деловали су тајно и противуставно", оцењује.

Стојановић Гајић данас у Србији „пре свега види заробљену државу, а не дубоку" јер се потчињавање јавних институција и добара индивидуалним интересима дешава „пред нашим очима, а не тајно".

„Не бих могла да проценим ко у Србији више вуче конце - делује да је то више политичка странка, него безбедносне службе, али делови безбедносних служби јесу укључени", сматра.

Светски лидери о 'дубокој држави'

Борис Џонсон, бивши премијер Велике Британије, термин је употребљавао како би оптужио Лабуристичку партију да намерава да поништи Брегзит, излазак земље из Европске уније.

„Дубока држава" ће покушати „да нас поново увуче у савез са ЕУ, што ће бити увод у наш каснији повратак" у блок, казао је Џонсон у јулу 2022. године.

Јанис Варуфакис, бивши министар финансија Грчке, говорио је за ББЦ да „разматрање дубоке државе или државе која функционише паралелно са видљивим државним апаратом може да се упореди са геолошким истраживањима.

„Ако желите да разумете како настају земљотреси или морфологију рељефа који вас окружује, онда морате да копате дубоко испод површине, тамо да голим оком не можемо да допремо", рекао јеекао је Варуфакис.

И бивша британска премијерка Лиз Трас, која је на челу владе провела непуна два месеца, оптужила је „дубоку државу" за краткоћу мандата.

„Желела сам да смањим порезе, умањим администрацију и повратим контролу пошто су људи причали о референдуму о Брегзиту. Суочила сам се са великим отпором система и много тога је заправо долазило од државе.

„Моћ у Британији се током претходних 30 година пребацила из руку политичара у руке бирократа, полудржавних тела и адвоката, па демократски изабране владе нису у могућности да спроводе политике", рекла је на скупу десничара у Америци током фебруара 2024.

Да ли 'дубока држава' мора да буде лоша?

Док се политичари о дубокој држави углавном негативно изјашњавају, стручњаци још разматрају да ли би могла да има и позитивне ефекте на друштва.

Арсалан Билал сматра да одговор зависи од начина на који ћемо је дефинисати.

„Ако је дефинишемо као негативну појаву, као мрежу елемената који су део завере против изабране владе са сопственом агендом, онда ћемо дубоку државу видети као нешто што подрива формалну власт, њен легитимитет и интересе", каже Билал.

Али, уколико се дубока држава опише као „политички и војни естаблишмент, који траје и остаје након промена на политичком врху и доноси континуитет државних политика", онда је „позитивна ствар", сматра политиколог.

„Политички лидери долазе и одлазе, њихове политике се мењају, али, ако бисмо потпуно прихватили тај модел, имали бисмо апсолутни политички дисконтинуитет, што би било екстремно штетно за државу.

„Дубока држава је у том смислу кључна за дугорочно трајање државе и националне интересе - председници одлазе и долазе, али Пентагон, ЦИА, НСА и друге институције, које спроводе дугорочне и сложене националне политике, остају", објашњава Билал.

Соња Стојановић Гајић указује да тајно деловање професионалних државних служби, чак и насупрот вољи властодржаца, не мора да буду показатељ постојања дубоке државе и нису нужно негативне појаве.

„Ту спадају и звиждачи, који указују на неки проблем или одбијају да примене неку нелегалну наредбу - они се формално супротстављају људима на врху власти, али то чине у јавном интересу", сматра Стојановић Гајић.

Ове дилеме треба разрешити, јер је термин дубока држава „још увек флуидан и заснован на спекулацијама, али истовремено јако релевантан и утиче на врло стварне проблеме са којима се суочавамо", каже Арсалан Билал.

„То питање постаће још важније и занимљивије широм света, јер ће 2024. година бити година избора у свету - 64 земље ће имати националне изборе, као и Европска унија.

„Дакле, говоримо о половини светског становништва које ће бирати нове лидере, а очекује се да ће многи од њих бити популисти", закључује Билал.

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]