Ко су ротаријанци и како се постаје члан тог клуба

Пошто већ дуже од века окупљају неке од највећих светских моћника и истакнуте личности различитих професија, многи их сматрају тајним удружењем које кроји глобалне токове, али ротаријанци кажу да су друштво отворено за све.

Чланови њиховог клуба могу бити и жене и мушкарци, уз услов да буду успешни и угледни људи.

„Ми смо организација која се не бави политиком, религијом, расама и која не прави разлику у образовању.

„Ротари је скуп професионалаца у свом послу, то може бити врхунски обућар и врхунски професор Универзитета, препорука је да у клубу буде заступљен по један члан из сваке професије, како би свако дао допринос", објашњава ротаријанка Зорица Јестровић за ББЦ на српском.

Симбол Ротарија је једноставни точак са зупчаницима, који означава цивилизацију и кретање.

Почео је као визија једног човека - Пола Хариса.

Овај чикашки адвокат је 23. фебруара 1905. основао Ротари клуб Чикага, где су професионалци различитог порекла могли да размењују идеје и стварају посвећена, доживотна пријатељства.

Ко су светски познати ротаријанци?

Та листа је подугачка.

На њој су папа Фрања, оперски певач Лучано Павароти, али и британски принц Чарлс и принцеза Ана, дански принц Аксел, холандски Бернард, принц од Монака Реније.

Ту су били и велики предузетници - Волт Дизни, Леополд Пирели, оснивач компаније Пирели, Клод Витон, власник компаније луксузних торби, Сем Волтон, оснивач америчког ланца продавница Волмарт, као и покретач брзе хране КФЦ Харланд Сендерс.

Ротари значку су носили и астронаут који је први крочио на Месец Нил Армстронг, као и први освајач Јужног пола Роалд Амундсен, као и проналазач Томас Едисон.

Многи истакнути политичари били су, такође, ротаријанци - британски премијер Винстон Черчил, амерички председници Вудроу Вилсон и Џон Ф. Кенеди, чилеански председник Аугусто Пиноче, и многи други.

Погледајте видео: Зашто је баш Нил Армстронг слетео на Месец

Како се постаје члан клуба?

Због оваквих имена многи их повезују са масонима и другим тајним друштвима, али рад овог клуба је апсолутно јаван, напомиње Јестровић.

Када спроводе пројекте за локалну заједницу, гостују у медијима, организују дружења са новинарима како би се људи што боље упознали са њиховим радом.

„Ротари клубови окупљају професионалце који по социјалној структури припадају средњој и вишој средњој класи.

„Самим тим, њихови чланови припадају горњем економском слоју, али они свакако нису центар светске економске моћи. Они су један од бројних друштвених клубова", објашњава Слободан Марковић, историчар и професор Факултета политичких наука у Београду.

Један Американац који је члан Ротари клуба, готово по правилу је члан и низа других професионалних, струковних и филантропских организација, додаје.

„Теоретичари завере издвајају чланство у једном клубу и од тога онда плету неосноване приче".

Уз претходну најаву, састанцима ротаријанаца може да присуствује било ко.

„Постоји правило да не можете да дођете са улице, мора неко да вас уведе у клуб и препоручи.

„Сви ми смо јавне личности који се декларишемо као ротаријанци, можете и да контактирате било кога од чланова или да се јавите клубу, постоје јавно објављене адресе, контакт телефони и места и дани када се окупљамо", каже Јестровић.

Која је веза ротаријанаца и масона?

Анализа Слободана Марковића, професора ФПН-а

Донекле су настали као реакција на масонске ложе у САД јер је католицима представљао проблем да улазе у друштво које је осуђено у више папских посланица.

Масонске ложе у САД су почетком XX века окупљале углавном протестанте.

Чланство у масонским ложама водило је тада и потенцијалној екскомуникацији ако сте били римокатолик.

Антиклерикализам појединих европских масонских ложа довео је ову организацију у сукоб с Римокатоличком црквом.

Тај проблем није постојао код Ротари клубова тако да су они могли да се обрате ширем кругу Американаца као потенцијалним члановима.

Зорица Јестровић је докторка биотехничких наука из Крагујевца, којој је специјалност биљна генетика.

Она је тренутно и гувернерка Ротари Дистрикта 2483 - то значи да је годину дана на челу административног округа који окупља све Ротари клубове на територији Србије и Црне Горе.

Шездесет клубова из Србије и седам из Црне Горе укупно имају скоро 1.200 чланова.

У Ротари је Јестровић ушла 1998, после студијског путовања у Израел, које су организовали ротаријанци што јој се јако свидело.

„Један од постулата Ротарија је и размена младих и студијска размена, у смислу да ротаријанци буду домаћини младима који желе да се усаврше у нечему", каже Јестровић.

Пре него што неко постане пуноправни члан, са чим треба и остали да се сагласе, новајлија може бити пријатељ Ротарија, најчешће је то три до шест месеци.

Члан који улази у клуб по правилу прави приступни пројекат - што може бити предавање или нека волонтерска активност, што сматрају веома значајним.

Окупљају се на редовним састанцима где често долази гост предавач, без обзира да ли је члан или не.

Зашто се оснивају друштвени клубови?

У англо-америчким земљама постоји раширена традиција друштвених клубова и филантропских организација.

На тим традицијама настао је и Ротари клуб као првобитно америчка организација, која се од 1920. проширила Европом.

„Суштина свих друштвених клубова је да доведу у везу особе које су професионалци који онда могу да заједно раде на неком друштвеном или професионалном циљу.

„Многи од њих били би у вези и без тих клубова, чланство им само омогућује редовно окупљање", каже Марковић.

Друштвени клубови као што су Ротари или Лајонс ни социолошки ни организационо нису битно другачији од клубова алумниста универзитета или завичајних клубова.

„Ако правите просте спискове ко је где студирао испадало би да Британијом управља елита које је студирала на Оксбриџу (Оксфорд и Кембриџ), или Сједињеним Државама елита која је студирала на универзитетима Ајви лиге.

„То је делимично тачно, али не значи да ти универзитети управљају тим државама, него само да су међу њиховим студентима били будући друштвени лидери. Исти је случај и са друштвеним клубовима", наводи историчар.

Како изгледају састанци Ротаријанаца?

Сваки састанак започињу звоном, а председавајући има ленту.

То двоје, и ротаријанска значка једина су обележја која имају, истиче гувернерка.

Ипак, сусрети више личе на састанке менаџмента компанија са храном, него на окултизам, описују.

Обично почињу уводним обраћањем председника, затим следе предавања и заврше се ручком или вечером.

„То је један од начина да се људи зближе, кад једу заједно.

„У основи свега је служење и дружење, то су две ствари које нас повезују, битно је да из дружења изађе неко служење другима - заједници, професији, пријатељима", каже Јестровић.

Мото Ротарија је „serving above self", што у преводу значи служити не себи, већ другима, несебично.

За сваку тему важно је само да „положи" тест од четири питања.

Шта је тест четири питања?

Како објашњава гувернерка, четири питања су им главне смернице у свему што раде - од предавања, преко иницијатива до пројеката.

„Прво је питање да ли је истина, друго да ли је поштено, треће да ли је корисно за све учеснике и четврто да ли доприноси бољој вољи и миру у свету.

„Ако је одговор на сва четири питања да, то је прави ротаријански дух", наводи Јестровић.

Све раде договорно, не постоји ауторитарно одлучивање председника или гувернера, додаје.

О важности поштења и истинитости, прошле године су разговарали са социологом Ратком Божовићем, водитељем Иваном Ивановићем и докторком Даницом Грујичић.

„Довели смо све које смо мислили да може да нам кажу стварно нешто паметно и да нам помогну, свако из своје области", истиче Јестровић.

Ротари клубови у Србији и Црној Гори се финансирају од чланарина - осам евра месечно, пола иде Интернационалном удружењу, пола локалном.

За пројекте и хуманитарне акције често дају и личне прилоге или аплицирају за новац из светске Фондације Ротарија.

„Све је транспарентно и нема никаквог места малверзацијама", каже Јестровић, поносно додајући да су на неким од пројеката сарађивали са УСАИД - Америчком агенцијом за међународни развој.

Шта тачно раде?

Резултати су најуочљивији у хуманитарном раду.

Започели су 1979. године вакцинацију шест милиона деце на Филипинима против дечије парализе.

Данас, та често смртоносна болест постоји као ендемска у две државе на свету, а 1988. била је распрострањена у 125 земаља.

У томе им значајно помаже Фондација оснивача Мајкрософта Била Гејтса.

И у Србији имају дуг стаж у помагању локалној заједници

Јестровић наводи да су само током прошле „ковид године" реализовали пројекте вредне 750.000 долара.

Купили су ПЦР опрему за лабораторију у Чачку, Панчеву набавили два апарата за одељење неонатологије, за 700 школа широм Србије набавили дронове који су потребни за наставу, и још много тога.

„Ослушкујући шта су потребе заједнице ми иницирамо пројекте.

„Са Министарством просвете смо око дронова и школске опреме склопили споразум, важно нам је да имамо њихову сагласност", напомиње Јестровић.

Промена слике у јавности

Захваљујући резултатима, све чешће их примају градоначелници и председници општина у градовима по Србији, а мења се и слика о њима у широј јавности.

„Последњих три, четири године смо направили искорак.

„Доста људи већ зна ко смо и шта смо, посебно у мањим срединама, што је све ван Београда", каже Јестровић.

Наводи пример њеног града Крагујевца, где се за њу већ четврт века зна да је у Ротари клубу.

„Ту онда нема мистерије, кад људи знају да сам ја и моји другари у Ротари клубу, знају да радимо нешто јако добро и корисно", додаје она.

Тако их прихвата већина, а увек постоји и онај остатак људи који сумњају у њихове намере и искреност, што из незнања, што због других мотива.

Поједини сматрају да је Ротари клуб нека врста улазнице за Слободне зидаре.

Јестровић одбацује такве тврдње.

„Ево, ја сам у Ротарију, али нећу да идем у масоне, то су приче, мислим да није тако", каже уз осмех.

„Знам на основу чега људи то повезују, јер има ротаријанаца који су и у масонерији, то не искључује једно друго, али можете и да будете масон, а да не будете ротаријанац", додаје.

Такав је пример писца и Нобеловца Иве Андрића који се наводи и као слободни зидар и ротаријанац.

Поређењем чланства Ротари клубова и масонских ложа између два светска рата може се јасно увидети да се чланство, у многим земљама, донекле поклапало, али је реч о две посебне и прилично различите организације, напомиње професор Марковић.

„У САД је чланство и једне и друге организације сасвим јавно.

„У континенталној Европи слободни зидари били су дискретна организација, док су Ротари клубови не само јавни, већ чланови путем ношења значака свима дају на знање да су чланови ових клубова", истиче он.

Историјат на подручју Југославије

Ротари клубови у Краљевини Југославији су оснивани 1928. истовремено у Београду и Загребу у којима се окупљала друштвена елита.

Краљ Александар и кнез Павле Карађорђевић подржавали су ротаријанство, рекао је у предавању Момчило Павловић, директор Института за савремену историју.

Међу истакнутим појединцима били су и математичар Михаило Петровић - Алас, као и председник Владе Краљевине Југославије Милан Стојадиновић.

„Стојадиновић је једини био члан борда директора Ротари интернационала са овог простора и једини до данас остао на тако високо функцији", каже Јестровић.

За првог председника новосадског Ротари клуба био је изабран доктор Гедеон Дунђерски, познати војвођански велепоседник, доктор права, посланик у будимпештанском Сабору и председник Матице српске од 1910. до 1919. године.

Носилац је више ордена Kраљевине Југославије и француског ордена Легије части, наводи се на њиховом сајту.

Клубови су отварани у местима са више од 20.000 становника и са железницом.

Активно учествују у свим тадашњим збивањима, све до марта 1941. године када су због непосредне ратне опасности замрзле све клупске активности.

После Другог светског рата у социјалистичким земљама, па и у Југославији, рад Ротари клубова није био обновљен све до 1989. године, када отпочињу активности Ротари покрета најпре у Београду, а потом и у Новом Саду.

Вакуум у раду прекинут је званично 1992. када је Ротари клуб у Београду реоснован и ове године у мају славе 30 година рада.

И данас ротаријанци из свих бивших република одлично сарађују, посећују се и помажу.

„Савршену сарадњу имамо, кад је био земљотрес у Хрватској скупили смо 20.000 евра од наших пара и послали помоћ.

„Са Словенцима имамо одличну сарадњу, долазе на винске туре или гастро, много лепо се дружимо, Хрвати су отишли кад је реч о фондацији напред, па су нама држали предавање како треба да радимо", истиче Јестровић.

Међународни Ротари клуб у бројкама

Извор: Ротари клуб Интернешенал

Шта ротаријанац има од тога?

Зорици Јестровић ротари значка симболизује припадност организацији која се труди да уради нешто добро за заједницу - било да је то фарбање школске ограде у њеном родном граду или набавка рачунарске опреме за школе на нивоу целе државе.

Њој лично, она отвара и врата свуда у свету.

Сваки ротаријанац има обавезу кад је у посети некој другој земљи или граду, да се јави локалном клубу и да их посети.

„Довољно је да знате да нисте сами.

„Где год да одем имам некоме да се обратим за помоћ, ако затреба", истиче она.

На свим континентима има „потенцијалне пријатеље" које повезује иста идеја.

„То је мој највећи бенефит и интерес", закључује гувернерка Јестровић.

Погледајте видео о томе како разговарати са људима који верују у теорије завере

Пратите нас на Фејсбуку,Твитер и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]