Билдербершка група: Владари из сенке или клуб за вечере богатих

У четвртак ће можда најконтроверзнија тајна организација на свету почети четвородневни састанак иза затворених врата у луксузном хотелском комплексу у Монтреу, у Швајцарској.

Да ли је Билдербершка група кључни део међународне дипломатије или део опасне завере?

У четвртак ће вероватно најконтроверзнија тајна организација на свету - Билдербершка група - започети четвородневни састанак иза затворених врата у луксузном хотелском комплексу у Монтреу, у Швајцарској.

Позвана је група од око 130 елитних политичких лидера и високих представника индустрије, финансија, академије, рада и медија.

Ви нисте.

Без обзира које новине читате, ТВ канале гледате или друштвене медије пратите, нећете прочитати репортажу било ког новинара са те конференције - свима им је забрањен приступ.

Глобална елита

Међу учесницима из Америке су Џаред Кушнер, зет америчког председника Доналда Трампа, Сатија Надела, извршна директорка Мајкрософта, бивши председник Гугла Ерик Шмит, милијардер и оснивач Пејпала, Питер Тил и Хенри Кисинџер, бивши државни секретар САД .

Званице из других земаља су поједнако познате.

Али не позивају се сваке године само они са врха друштвене лествице, већ и они који се крећу ка њему.

Кад је Бил Клинтон присуствовао састанку 1991. није било сигурно чак ни да ће бити кандидат Демократске станке за председничку трку наредне године, а камоли да ће на крају заменити Џорџа Буша Старијег у Белој кући.

Тони Блер је ишао на састанак 1993. године, а лидер Лабуристичке странке постао је тек следеће године после смрти Џона Смита. За премијера Велике Британије изабран је 1997. године.

Дипломатија или завера?

Али да ли је Билдербершка група просто прилика за чланове светске елите да причају насамо на отворен и опуштен начин или је то, као што тврде њени највећи критичари, затворена клика која жели да подрије глобалну демократију?

Теоретичари завере, који и те како заступају потоњи став, оптужили су је за све, од тенденциозног изазивања финансијске кризе до планирања убиства 80 одсто светске популације.

Разуздани амерички радијски водитељ Алекс Џонс, дугогодишњи противник групе, ометао је њене састанке мегафоном: „Знамо да сте немилосрдни. Знамо да сте зли. Ми ценимо вашу тамну моћ."

Из пепела рата

Лако је увидети како дуги, мистериозни историјат Билдербершке групе може да привуче тако агресивне оптужбе.

Први састанак одржао се 1954. године, са циљем да се учврсте везе Америке и Европе и да се спречи нови глобални сукоб после Другог светског рата.

Њени методи рада одувек су били тајновити.

Не позивају се новинари, не шаљу се саопштења после састанака и организација одржава само једноставну интернет страницу која изгледа као да је дизајнирана 1990-тих.

Место за разговор?

Али упркос томе што изгледа као да се Билдербершка група заснива на приватном клубу негативаца из филмова о Џејмсу Бонду, главнотоковски коментатори кажу да је она много мање злокобна него што изгледа.

Дејвид Аронович, колумниста за Тајмсове листове у Великој Британији, каже да је шкргутање зубима због Билдерберга смешно.

„То је заправо само повремени клуб за вечере богатих и моћних", тврди он.

И то један, тврде неки, од ког сви имамо користи.

Денис Хили, суоснивач групе и британски министар финансија седамдесетих, рекао је Џону Ронсону у његовој књизи Они да људи превиђају практичну корист од незваничног умрежавања.

„Билдерберг је најкориснија међународна група чијем састанку сам икад присуствовао", рекао му је он.

„Поверљивост је омогућила људима да говоре искрено без страха од реперкусија."

Следбеници Билдербершке групе тврде да њена тајновитост омогућује људима да отворено говоре истину једни другима, а да не морају да брину о томе какав ће политички одјек имати оно што кажу или како ће то спиновати медији.

Права моћ

Али то не значи да група не поседује моћ.

Теоретичари завере се можда превише узбуде кад говоре о њој, али су у суштини у праву, каже професор Ендрју Какабадсе, коаутор књиге Билдербершки људи.

Група поседује праву моћ која далеко надмашује Светски економски форум, који се састаје у Давосу, тврди он. А без транспарентности, лако је видети зашто се људи брину због њеног утицаја.

„Много је паметнија од завере", каже професор Какабадсе. „То је обликовање начина на који људи размишљају тако да изгледа као да не постоји алтернатива ономе што се дешава."

Циљ групе је да окупи политичку елиту и са левице и са деснице, остави их да се друже у опуштеном, луксузном окружењу са пословним лидерима и пусте да се идеје саме лагано крчкају.

Можда делује као прецењени пријем са вечером, али то би значило да сте промашили поенту.

„Ако сте били на довољно вечера, знаћете да у једном тренутку у први план избије нека тема", каже он.

Тема Билдерберга је да се подстакне консензус око слободног западног тржишног капитализма и његових интереса широм планете, каже он.

„Да ли све то води ка идеји о владавини светом? На неки начин, да. Постоји врло јака иницијатива да светом управља једна влада обликована по западном моделу капиталистичког слободног тржишта."

Страх

Џејмс Меконахи, коаутор Основног водича за теорије завере, каже да тајновита природа таквих група омогућава противницима да пројектују властите страхове на њих.

У САД, најекстремнији страх од Билдербершке групе јесте да ову тајновиту клику води Европска унија и да она угрожава америчке слободе.

У Европи је често мишљење да елита слободног тржишта покушава да протури десничарске циљеве.

Конвенционална критика отуђених људи који траже ред у хаотичном свету могла би да буде истинита. Али постоји ту нешто више од тога, тврди Меконахи.

„Друго објашњење је опасније. Да су они савршено у праву - само претерују у начину на који то артикулишу."

Билдербершка група одговара замисли како би функционисала једна глобална завера - тајновито тело које покушава да обликује правац у ком ће се свет кретати, сугерише он.

„Једина разлика је степен злочиначке намере", каже он. „Они ову клику виде као отворено злу. А ствари су прилично суптилније од тога."

Упркос свим екстремним причама о тајновитим групама које владају светом, а које у изузетним облицима некад прерастају у неосноване, свирепе антисемитистичке теорије завере о Јеврејима, сви помало дугујемо нешто теоретичарима завере, тврди Меконахи.

„Повремено морате да одате пошту теоретичарима завере који покрећу теме које је главнотоковска штампа запоставила. Медији су тек недавно почели озбиљно да се баве Билдербершком групом. Да ли би медији објављивали приче о њима да се свуда не изричу те сулуде оптужбе?"

Ирационално

Али Аронович се не слаже са тим. Веровање у клике доводи до тога да се одређене групе претварају у жртве и да се омета рационалан поглед на свет.

„Снажно веровати у Билдербершку групу значи веровати у фантазију", каже он. „То сугерише да постоје људи - попут Бога - који се понашају као виша сила. И замењује неподношљиву помисао да нема никаквих закулисаних радњи, да је свет просто хаотичан."

„То је можда облик терапије, али људи због ње верују у једну антинаучну поруку."

Адаптирано из чланка Тома Де Кастеле