САД, политика и Балкан: Коме је све Америка уводила санкције

Америчке санкције нису нов појам за Балкан.

Када је свет пре више од тридесет година наслутио да Југославија клизи у грађански рат, Сједињене Америчке Државе и Савет безбедности Уједињених нација почели су да уводе санкције државама и појединцима на Балкану.

Како су напетости прерастале у ратове, санкције које су почеле забраном продаје оружја Југославији претвориле су се у оштре економске мере, које су привремено затвориле сва врата држави која је постајала све мања.

После деценије која је променила мапу Балкана, осетно су попустиле након демократских промена у Србији 5. октобра 2000, а од тада се своде на санкционисање појединаца, организација и компанија.

„Санкције у међународним односима најчешће немају функцију коју многи мисле да имају - не уводе се како би се нанела штета појединцу или држави, због чега се очекује да промени понашање, већ у циљу слања политичке поруке", каже Милан Крстић, доцент на Факултету политичких наука у Београду за ББЦ на српском.

Последњи у низу политичких актера са Балкана који су се нашли под америчким санкцијама је Милорад Додик, српски члан Председништва Босне и Херцеговине.

Додик је већ пет година под америчким санкцијама, које су почетком јануара проширене због „коруптивних активности и континуираних претњи стабилности и територијалном интегритету Босне и Херцеговине", наводи се у образложењу.

Америка је Додика ставила под санкције још у јануару 2017. године, због непоштовања одлуке Уставног суда Босне и Херцеговине о забрани организовања референдума о Дану Републике Српске, који се у Бањалуци већ пет година свечано обележава 9. јануара.

'Опсада без оружја'

Почетком деведесетих година прошлог века, звецкање оружјем у бившој Југославији постајало је све гласније.

Земља се тада први пут нашла под америчким, а убрзо и под међународним санкцијама.

„Прве санкције које је Америка формално увела, али није применила, биле су према југословенској републици Србији, а захтевала је побољшање стања људских права на Косову", каже Милан Крстић.

Био је то Никлсов амандман из 1990, који је „требало да спречи сваку врсту финансијске помоћи за економску транзицију Србије у оквиру СФРЈ", додаје.

Крстић наводи да је амандман донела посланичка група коју су предводили Џо Диогарди, први конгресмен албанског порекла, и републикански лидер Роберт Боб Дол, који је остао упамћен као активни учесник покушаја решавања кризе на Косову и у Босни и Херцеговини.

„Амандман на крају није примењен зато што је тадашњи председник Америке Џорџ Буш старији у неколико наврата то одлагао, надајући се да ће лидери република у СФРЈ успети да постигну договор", објашњава Крстић.

Словенија се у јуну 1991. године прва отцепила.

Грађани Македоније су септембра те године на референдуму гласали за независност.

Савет безбедности Уједињених нација (УН) доноси Резолуцију 713, којом је уведен ембарго на извоз оружја у преостале југословенске републике.

„Касније су поједини пробошњачки оријентисани аналитичари оценили да су ове санкције фаворизовале Србију и ЈНА, које су имале више оружја него други актери сукоба који је уследио", прича Крстић.

Додаје да следеће, 1992. године када је рат увелико буктао у Босни и Херцеговини, али и Хрватској, Америка постаје „највећи заговарач санкција према новоформираној Савезној Републици Југославији (СРЈ)".

Крстић наводи да је, на иницијативу Америке, Савет безбедности УН у мају 1993. године увео „готово потпуну" економску блокаду СРЈ, доневши Резолуцију 757.

„Забрањена је трговина робом са СРЈ, а такође су уведене културне, научне и спортске санкције зато што је идеја била да се СРЈ изопшти из свих политичких токова, па је земља избачена из Уједињених нација", истиче стручњак.

Наводи и да је Русија подржала санкције, али је спречила укидање мисије СРЈ при УН.

Крстић напомиње да је Америка је на то усвојила и додатне, билатералне санкције - блокирање југословенске имовине у САД и забрану инвестирања Американцима у Југославији.

Крстић каже да су санкције додатно пооштрене 1993. године и то забраном трговине услугама, уз неколико изузетака као што је пошта.

Уведена је блокада југословенских морских пристаништа, заплењена су сва пловила СРЈ која су се у том тренутку налазила ван њених вода.

Стручњак оцењује да су ове санкције биле „врло тешке и нефер према грађанима".

„Била је то нека врста опсаде, само без оружја.

„Иако је то натерало Слободана Милошевића да од 1994. године почне да ревидира ставове, сматрам да су санкције етички биле веома упитне, зато што су много више погађале обичан народ него владајућу елиту", оцењује Крстић.

Како победити санкције

Наташа Милаковић из војвођанског места Меленци је у првој половини деведесетих похађала средњу школу у оближњем Зрењанину.

„Како је инфлација појела новац, било је ситуација да људи не могу да купе месечну карту за аутобус", каже Наташа за ББЦ на српском.

„Али то нам није било тако страшно, јер су одједном сви били сиромашни."

Додаје да је карта често била бескорисна, пошто је због несташице горива смањен је број аутобуса и били су толико крцати да некад није било места.

Када би аутобуси привремено престали да саобраћају, Наташа је стопирала.

„Сећам се да су Зрењанином често пролазили шлепери, па би возач натоварио по нас петоро-шесторо, а тај поглед са високог седишта нам је био највеће уживање."

Наташа каже да је несташица производа није много погодила, јер је на селу било хране.

„Моја породица није морала да размишља како да купи млеко, јер смо имали краву", додаје.

Не памти да је често ишла у самоуслугу, али се добро сећа празних рафова.

„Сећам се робне куће у Зрењанину, где су се јако лепе ствари продавале за багателан новац.

„Ми средњошколци смо једно време могли да купимо плоче и касете врло јефтино."

Наташа каже да је њена генерација у то време бег од стварности тражила у музици и на приватним журкама.

Код куће је било „туробно".

„Мама из Хрватске која стално гледа телевизор, а тата негде на ратишту у Славонији."

Меленци су били „препуни рањеника" из рата у Босни, који су долазили на опоравак, памти Наташа.

„Било је чудно гледати - све су то били неки лепи, млади момци, а по летњем времену видиш како шетају са шинама у ногама, израњављени од шрапнела."

Дејтонски мировни споразум који је потписан 1995. године, стављена је тачка на крвави рат који је трајао више од три и по године.

Дејтонски споразум

Уследило је попуштање.

„Укинуте су научне и културне санкције, дозвољени међународни летови на београдски аеродром, одблокирана је лука у Бару", каже Крстић.

Америка је задржала такозвани спољни зид санкција.

То је значило да Југославија неће бити реинтегрисана у међународне организације из којих је искључена између 1992. и 1993. године - УН, ОЕБС, ММФ, Светску банку, Интерпол и друге.

„Услов за укидање санкција било је потпуно спровођење Дејтонског споразума и отпочињање дијалога са косовским Албанцима", наводи Крстић.

А ситуација на Косову била је све узаврелија.

Од спољног зида санкција, преко НАТО бомбардовања, до 5. октобра

Од јануара 1998. године, српске снаге „нападале су цивиле, уништавале градове и присиљавале хиљаде људи да напусте домове" на Косову, наводи се у публикацији Косовска хронологија, коју је 2018. године објавила Иницијатива младих за људска права.

Америка још једном пооштрава санкције.

„Још једном се замрзава имовина југословенских предузећа у САД и уводи забрана инвестирања у Југославију за америчке држављане", наводи Милан Крстић, доцент ФПН.

Сукоби се не смирују, у априлу 1999. године почиње НАТО бомбардовање СРЈ, а са њим ступа на снагу и нови пакет санкција.

„То је такозвани косовски програм санкција, а подразумевао је појачавање трговинских ограничења и забрану пословања са југословенским предузећима", каже стручњак.

Како додаје, санкције су овога пута биле специфично таргетиране - нису се односиле на Косово и Црну Гору.

После Кумановског споразума из јуна 1999. године, који је означио крај НАТО бомбардовања, санкције су постепено укидане.

Крстић додаје да је већина мера укинута тек после 5. октобра 2000. године, када је пао режим Слободана Милошевића.

Додаје да су поједине санкције остале на снази све до краја мандата америчког председника Била Клинтона у јануару 2001. године.

„Ембарго на продају оружја укинут је на самом крају", наводи Крстић.

Он наводи да је, од почетка двехиљадитих, Америка под санкције стављала само појединце и компаније.

Коме Америка данас уводи санкције на Балкану?

САД уводи санкције појединцима и фирмама по основу закона Магницки због кршења људских права и забрањују било какво пословање са фирмама које су на илегалан начин стекле капитал.

Санкције подразумевају забрану уласка у САД и блокирање имовина и финансија, док је америчким држављанима забрањено да учествују у финансијским трансакцијама са особама које су на црној листи.

Америка је изрекла санкције против 190 људи, фирми и организација на Западном Балкану, јавио је Радио Слободна Европа крајем прошле године.

Ова листа је у јануару проширена на санкције због коруптивних активности, па је уз Додика обухватила и његовог правног саветника Милана Тегелтију, као и Алтернативну телевизију из Бањалуке због повезаности са члановима Додикове породице.

Од децембра 2021, под санкцијама су и појединци и фирме са Косова - браћа Звонко и Жарко Веселиновић, Милан Радоичић и људи и фирме повезани са њима, а све због криминалних активности, наводи се у образложењу.

Милан Радоичић је потпредседник Српске листе, политичке организације косовских Срба блиске владајућој Српској напредној странци Александра Вучића.

Звонко Веселиновић и Милан Радоичић су међу оптуженима за убиство Оливера Ивановића 16. јануара 2018. године, али нису доступни косовском правосуђу.

Ивановић, један од лидера косовских Срба, убијен је пре четири године у Косовској Митровици, а убиство још није расветљено.

Санкције су увођене углавном против појединаца који су осуђени за ратне злочине, чак и ако су правоснажно ослобођени, или су одслужили затворске казне, као што су Војислав Шешељ и Дарио Кордић, бивши заповедник ХВО.

На листи санкционисаних организација су се током претходних година нашле су се милитантне организације Равногорски четнички покрет, као и Ослободилачка војска Прешева, Медвеђе и Бујановца.

Можда ће вас занимати и ова прича

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]