Америка, Балкан и политика: Бајден одао пошту „драгом пријатељу" Бобу Долу, опраштају се и политичари са Балкана

Председник Америке Џо Бајден, али и многе друге демократе и републиканци, одали су пошту републиканском лидеру Роберту Долу који је преминуо у 98. години.

Бајден је рекао да је Дол био његов „драги пријатељ" и „државник са којим мало ко у америчкој историји може да се пореди".

Дол је био дугогодишњи сенатор Канзаса, а 1996. се кандидовао за председника испред Републиканске странке, изгубивши од демократе Била Клинтона.

Био је ветеран Другог светског рата, кад је замало погинуо у борбама.

Вест о Доловој смрти објавила је фондација коју води његова супруга.

„Верно је служио Сједињеним Америчким Државама 79 година", навели су у саопштењу.

Долов противник на изборима 1996. Бил Клинтон рекао је да би Долов пример требало да „инспирише савременике и генерације које долазе".

Бивши републикански председник Џорџ Буш рекао је да је Дол био оличење „најбољих америчких вредности".

Барак Обама, демократа који је наследио Буша, описао је Дола као „ратног хероја, политичког лидера и државника".

У Конгресу, председавајућа Представничког дома и демократкиња Ненси Пелоси наредила је да се заставе на америчком Капитолу спусте на пола копља.

Лидер републиканаца у Сенату Мич Меконел рекао је да је Дол живео „богато испуњен и дубоко частан амерички живот" и додао да Долу „није могуће одати признање које би га заиста описало".

Боб Дол и Балкан

Током и после ратова деведесетих, Дол је активно учествовао у покушајима решавања политичке кризе у Босни и Херцеговини и на Косову, па су му пошту одали и поједини политичари из региона.

Од Дола су се на Твитеру опростили премијер Косова Аљбин Курти и председница Вјоса Османи.

„Искрено саучешће породици Дол и америчком народу, док са тугом одајемо почаст америчком хероју и незаменљивом подржаваоцу борбе за слободу Косова", написао је Курти.

Османи се Долу захвалила што је „увек стајао уз народ Косова у борби за независност", описавши га као „ратног хероја, цењеног политичара и борца за слободу у целом свету".

Дол је прошле године добио бисту у Приштини.

Телеграм саучешћа породици упутили су и чланови Председништва Босне и Херцеговине Шефик Џаферовић и Жељко Комшић.

Џаферовић је Дола назвао „великим пријатељем Босне и Херцеговине".

„У време када су бројни у међународној заједници пасивно и индиферентно посматрали бруталну агресију на Босну и Херцеговину и геноцидни напад на бошњачки народ, сенатор Дол је заједно са својим колегама у Америчком конгресу био истински глас правде и савести човечанства", навео је у телеграму.

Комшић је рекао да је Долова смрт „велики губитак за слободу и демократију у целом свету".

„Захвални смо му што је после агресије на Републику Босну и Херцеговину небројено пута указивао на сву погубност деструктивних политика унутар Босне и Херцеговине које су угрожавале мир, сигурност и просперитет грађана и државе", истакао је Комшић, а преносеВијести.

Планови Џоа Бајдена у спољној политици

Познат по смислу за хумор

Дол је одрастао у Канзасу током Велике депресије.

Пре него што се упустио у политику, задобио је повреде због којих није могао да користи десну руку и шаку.

Пет пута је биран за сенатора америчке државе Канзас и био је лидер републиканаца у Сенату, а пре тога и Представничког дома.

Био је потпредседнички кандидат уз Џералда Форда 1976. године, када су изгубили од демократа Џимија Картера и Волтера Мондејла.

У трци за председничку фотељу 1996. године, Дол је био одмах иза победника Била Клинтона, али са великом разликом.

Важио је за прагматичног политичара, који је био вољан да са демократама сарађује на двопартијским иницијативама, посебно у области права особа са инвалидитетом.

Такође је имао репутацију одлучног и оштрог говорника који је умео да се шали на свој рачун.

Након гафа у дебати која се водила међу кандидатима за потпредседника 1976. године, Дол је о догађају говорио са хумором.

„Требало је да искритикујем противника. И јесам - самог себе", рекао је Дол.

Када га је Бил Клинтон 1997. одликовао председничком медаљом слободе, почео је да изговара заклетву коју председници полажу пре ступања на дужност, пре него што се нашалио: „Извините, погрешан говор".

Тринаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]