Америка, корона вирус и политика: Колин Пауел - „Пустињска олуја“, сукоб са Мадлен Олбрајт због Босне и мрља у Ираку

Колин Пауел, бивши амерички државни секретар, преминуо је у 84. години од компликација изазваних корона вирусом, саопштила је његова породица.

Паул је имао блиставу војну каријеру, а 2000. године је у председничкој администрацији Џорџа Буша млађег постао први Афроамериканац на месту државног секретара.

„Остали смо без изузетног човека, вољеног мужа, оца, деде и великог Американца", наводи се у саопштењу породице.

„Желимо да захвалимо свим здравственим радницима који су учествовали у његовом лечењу", додаје се у саопштењу.

Истиче се и да је Пауeл био потпуно вакцинисан против корона вируса.

Током вишедеценијске каријере, Пауел је био војни саветник бројним водећим америчким политичарима који су имали велико поверење у њега.

Као активни војник, Пауeл је рањен током сукоба у Вијетнаму.

Касније је створио и дефинисао неке сопствене војне и политичке стратегије.

Упркос личним сумњама, помогао је да део међународне заједнице промени став о војној интервенције Америке и савезника у Ираку која је довела до свргавања режима Садама Хусеина.

Ко је Колин Пауел?

Колин Лутер Пауел рођен је 5. априла у њујоршком кварту Харлем.

Његови родитељи су у Америку дошли са Јамајке.

Према сопственим речима, био је просечан ђак, а по завршетку средње школе није имао јасне планове за будућност.

Док је студирао на Градском колеџу у Њујорку пријавио се на курс за обуку резервног састава војске.

Пауел га је касније описао као једно од најсрећнијих искустава у животу.

„Не само да ми се допало, већ сам био прилично добар у томе."

Пошто је дипломирао 1958, био је ангажован као потпоручник у америчкој војсци.

Он је прошао основну обуку у Џорџији, где су због боје коже често одбијали да га услуже у баровима и ресторанима.

Године 1962. био је један од хиљада саветника које је председник Џон Кенеди послао у Јужни Вијетнам да ојача локалну војску у борби против комунистичког севера.

Током боравка у Вијетнаму, Пауел је рањен када је згазио на зашиљени дрвени колац сакривен у земљи.

Престиж

Пауел се 1968. вратио у Вијетнам, одликован је за храброст пошто је преживео пад хеликоптера и том приликом спасао тројицу војника из запаљене олупине.

Био је задужен да истражи писмо војника у којем се говорило о масакру у месту Ми Лај у марту 1968. у којем су амерички војници убили стотине цивила, међу њима и децу.

Пауел се у тој истрази суочио са „све већим доказима бруталног поступања америчких снага према цивилима."

Касније је оптужен за ублажавање вести о масакру, чији су детаљи коначно постали доступни јавности тек 1970. године.

По повратку из Вијетнама, Пауел је завршио мастер студије на Џорџтаун универзитету у Вашингтону.

После тога, добио је престижну стипендију Беле куће за време председника Ричарда Никсона.

Пауел је тада словио за звезду у успону.

У једном периоду, био је стациониран у Јужној Кореји и тaда је имао чин потпуковника, а потом је прешао у Пентагон.

После периода проведеног на војном колеџу, унапређен је у чин бригадног генерала и командовао је 101. ваздушно-десантном дивизијом пре него што је преузео саветодавну улогу у влади.

Неко време је радио у администрацији председника Џимија Картера, а затим је постао виши војни помоћник Каспера Вајнбергера, државног секретара за одбрану кога је поставио нови председник Роналд Реган.

Одлучност

Године 1987, Пауел је постао саветник за националну безбедност.

То је било време када су се САД мешале у „прљаве ратове" у Јужној Америци, подржавајућу десничарске паравојне снаге, попут оних у Никарагви.

Када је Џорџ Буш старији изабран за председника Америке, Пауел је именован за начелника генералштаба америчке војске.

Са 52 године, постао је најмлађи официр на тој функцији у историји Америке, а уједно и први Афроамериканац који је водио војску.

Одмах се суочио са кризом када су САД извршиле инвазију на Панаму у децембру 1989, свргнувши диктатора, генерала Мануела Норијегу.

Тај потез оштро су осудиле Уједињене нације.

У Заливском рату 1990. године примењена је стратегија названа Пауелова доктрина.

У суштини, он је веровао да САД тек после неуспеха свих дипломатских, политичких или економских механизама средстава треба да прибегну војном решењу.

Међутим, по започињању војне операције, треба да употреби максималну оружану силу за брзо савладавање непријатеља, уз минималне америчке губитке.

Такође, према Пауeловој доктрини, мора да постоји значајна подршка јавности.

Већина ових размишљања била су укорењена у одлучности да се САД више неће заглавити у дугом сукобу као у Вијетнаму.

Пауeл се у почетку противио употреби силе у Заливу, насупрот ставу Дика Чејнија, тадашњег министра одбране.

Међутим, операције Пустињска олуја и Пустињски штит су биле успешне и Пауел је постао познат и међународној јавности.

Пауел је на функцији начелника генералштаба и током првих месеци председничке администрације Била Клинтона.

Ипак, отишао је јер му је било тешко да ради са либералном администрацијом.

Политички потези

Сукобио се с новим председником око питања да ли хомосексуалцима треба дозволити да служе војску.

Сукобио и са Мадлен Олбрајт, тадашњом амбасадорком САД у УН, око војне интервенције у Босни.

Пауел је чврсто веровао да само претња америчким интересима оправдава војни одговор.

„Нису амерички војници играчке које треба премештати по некој светској табли за игру", рекао је он.

Напустио је војску 1993. и посветио се писању аутобиографије - која је била на врху листе бестселера Њујорк Тајмса - и бављењу добротворним радом.

Пошто више није био активни официр, почео је да се бави политиком.

Имао је присталице у обе странке, али се 1995. декларисао као републиканац.

Тада је било речи и да ће се супротставити Билу Клинтону на председничким изборима 1996, али је на крају Пауел рекао да не гаји довољно велику страст према политици.

Џорџ Буш млађи је 2000. године именовао Пауела за државног секретара.

После напада 11. септембра, Пауел се нашао у сукобу са „јастребовима" у администрацији, попут министра одбране Доналда Рамсфелда.

Он је био за америчку војну интервенцију, чак и без подршке других држава и био је најватренији заговорник „рата против терора".

Пауeл се, држећи се сопствене доктрине, успротивио мешању САД у ирачка питања, али је на крају ипак пристао да подржи Буша.

Његова репутација као човека од интегритета засигурно је помогла да се у Уједињеним нацијама промени расположење у вези са ратом у Ираку 2003.

Само 18 месеци касније, после свргавања Садама Хусеина, Пауeл је признао да су обавештајни подаци који указују на то да је ирачки диктатор поседовао „оружје за масовно уништење" готово сигурно погрешни.

Убрзо после тога, саопштио је да подноси оставку на место државног секретара.

И после тога, Пауел је критиковао Бушову администрацију за неке ствари, а међу њима и за поступање према затвореницима у заливу Гвантанамо.

Пауел је 2008. године подржао Барака Обаму у трци за председника Америке.

О дипломатском умећу Колина Пауела сведочи и чињеница да је имао савезнике у обе странке.

Био је генијалан човек и цењен у Стејт департменту.

Био је на добром гласу због љубазности и непосредних манира.

Његова велика снага било је уверење да је сарадња боља од сукоба.

Његово одбацивање Рамсфелдове стратегије једностране интервенције омогућило је Америци да изгради светски фронт у рату против тероризма.

„Рат би требало да буде последњи алат политике", рекао је једном.

„И, када идемо у рат, требало би да имамо циљ који наши људи разумеју и подржавају."

Погледајте видео о последњем америчком војнику који је напустио Авганистан

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]