Косово и Оливер Ивановић, четири године касније: Када ће бити решено убиство једног од лидера косовских Срба

Четири године после убиства Оливера Ивановића, једног од лидера косовских Срба, коначна истина о овом злочину ништа није ближа него претходних - можда је и даља.

Тог 16. јануара 2018. године, нешто после осам сати ујутру, Ивановић је у Косовској Митровици погођен са пет метака у леђа - у болници је подлегао повредама.

Од тада је прошло много времена, а директни починиоци и налогодавци и даље нису познати.

„Осећај је врло мучан... Предуге четири године су иза нас, а ми и даље не знамо ништа", каже за ББЦ на српском Александар Ивановић, братанац Оливера Ивановића.

„Увек помислим да ли је ово икако могло да се избегне, које су то мрачне силе имале интерес да уклоне Оливера и колики су њихови домети када већ четврту годину успевају да избегну законске санкције за оно што су урадили", додаје.

Последњи судски процес пред косовским правосуђем почео је у јулу 2021. године, али сарадње са институцијама у Београду нема, кажу саговорници ББЦ-ја, док политички лидери готово да више и не помињу значај откривања убице.

Косовско Специјално тужилаштво у фебруару 2020. за злочин је оптужило криминалну групу наводно предвођену Звонком Веселиновићем и Миланом Радоичићем, о којима се неретко говори као о „контроверзним бизнисменима" са севера Косова.

Судски процес, коначно покренут у јулу 2021. године, води се против шест особа оптужених да су чланови те групе, али не и против Веселиновића и Радоичића, јер косовски закони не дозвољавају вођење поступка у одсуству.

После Ивановићевог убиства његова странка Слобода, демократија, правда, која је била последњи озбиљан политички ривал Српској листи у Северној Митровици, престала је да постоји.

Опозиција у Београду одржала протестну шетњу - „Ко је убио Оливера"

Поводом четврте годишњице смрти, лидери више опозиционих партија организовали су у Београду протестну шетњу због тога што убице Оливера Ивановића и даље нису откривене.

Између осталих, присутни су Драган Ђилас, Зоран Живковић, Вук Јеремић и Мариника Тепић.

Људи шетају у тишини и нема музике као иначе на протестима.

Велики број окупљених носи свеће у рукама

„Овде сам да одам пошту Оливеру, који је убијен као човек који се противио свему што нам се данас дешава.

„То је то, сви би требало да буду овде", каже једна од присутних Јелена Радојичић за ББЦ.

Шетња под паролом „Ко је убио Оливера" почела је око поднева од Председништва Србије, а колона окупљених је затим наставила преко Теразија до Трга Републике, поред зграда Политике и Јавног сервиса.

Завршена је у Цркви Светог Марка где су људи палили свеће.

Председник Србије Александар Вучић ујутро је у Храму Светог Саве у Београду одао помен убијеном политичару упаливши свећу, у пратњи Ивановићеве невенчане супруге Милене Поповић и премијерке Ана Брнабић.

Шпетим Гаши, косовски политички аналитичар, сматра да је убиство Ивановића „утишало опозиционе гласове".

„Људи и даље причају о томе ко је одговоран за убиство, али не као пре... Тише је него раније", наводи Гаши за ББЦ на српском.

Татјана Лазаревић, уредница портала КосСев, каже да се у том граду време може мерити „пре и после убиства Ивановића".

„Међутим, у последње две године као да сећање на њега и на то убиство бледи", наводи.

Потрага за убицама

Ако би судски процес који треба да дође доведе до одговорних за Ивановићево убиство могао да се сажме у једну реч, она би била - одлагање.

На почетак суђења се дуго чекало, оптужница је мењана у више наврата и читав процес је више од три године тапкао у месту.

Трећа верзија предмета коначно је пред суд стигла у јулу 2021. године.

Међу окривљенима су четворица припадника Косовске полицијске службе - Недељко Спасојевић, Драгиша Марковић, Жарко Јовановић и Раде Басара, секретарица Оливера Ивановића Силвана Арсовић и Марко Рошић.

Они се терете за учешће у организованој криминалној групи или њено организовање, злоупотребу положаја или службених овлашћења, помоћ у извршењу тешког убиства, неовлашћено поседовање оружја, откривање службене тајне и преправљање доказа, што су више пута негирали.

„Тај поступак до овог тренутка не даје одговоре на два кључна питања - које извршио то убиство и оно најважније, коме је то Оливер толико сметао, да је на крају одлучио да га ликвидира", каже Александар Ивановић.

Звонко Веселиновић и Милан Радоичић, који су означени као вође криминалне групе, нису доступни косовским органима.

За Радоичићем је због сумње да је учествовао у убиству Ивановића била расписана потерница, коју је Основни суд у Приштини повукао у марту 2021. године.

Радоичић, иначе и потпредседник Српске листе, налази се у централној Србији, а присуствовао је и састанцима политичких представника косовских Срба са државним врхом Србије, као и догађајима владајуће Српске напредне странке у Србији.

Званични Београд у међувремену је више пута најављивао проналазак убица Оливера Ивановића.

„Полако али сигурно наша истрага у случају убиства Оливера Ивановића напредује и иде ка томе да ћемо у наредном периоду моћи да кажемо и име извршиоца", изјавио је председник Србије Александар Вучић у марту 2019. године.

Неколико месеци касније рекао је да Радоичић „није цвећка", али да ни на који начин није учествовао у убиству Ивановића.

Било какву повезаност са тим убиством негирао је и Радоичић.

Рада Трајковић, опозициона политичарка са Косова, каже за ББЦ на српском да Ивановићев случај није решен због „повезаности српских и косовских безбедносних, политичких и државних структура".

„Заједничким снагама је блокирано да се дође до процеса чији резултат треба да има истину о убиству Оливера", сматра Трајковић.

Александар Ивановић додаје да је за проналазак убица „пре свега потребна политичка воља", уместо које „присуствујемо политичком препуцавању Београда и Приштине".

„Али убеђен сам да ће се у једном тренутку створити политички амбијент где ће решавање Оливеровог убиства бити приоритетно питање", наводи.

Где је снимак убиства?

У јавности Србије и Косова често се помиње да никада нису пронађени снимци из безбедносних камера на дан убиства Оливера Ивановића.

Александар Ивановић каже да његова породица од првог дана инсистира на том питању.

„Цела земља прати случај несретног младића из Хрватске који је нестао у Београду и има прилику да види колики је значај тих безбедносних камера", каже Ивановић.

„Ти снимци трасе куда се тај младић кретао кључни су доказ за реконструкцију догађаја из кога би могло да се закључи шта се заправо десило са њим...

„Како је могуће да у Оливеровом случају нема таквих снимака?"

Додатно, каже, буни сазнање да контролу над тим камерама имају Срби, да Срби чине локалну полицију и на том простору делују српске безбедносне службе.

„Због тога се намеће питање - ко је довољно моћан да уклони све те снимке", наводи Ивановић.

Живот у Митровици, четири године касније

У последњих неколико година најважније питање у животу Косовске Митровице била је пре свега борба против Ковида-19.

Ситуација се у међувремену стабилизовала и живот је наставио да тече.

„У прве две године после убиства, када прођете улицом и којој је Ивановић убијен, некако је постојала веза између целе те трагедије и живота у Митровици", каже Лазаревић.

„Међутим, неподељен утисак људи овде јесте да је та слика некако избледела - сада се поново актуелизовала, пред четврту годишњицу и можда се полако враћа", додаје.

За то време, наводи, живот у Косовској Митровици „буја и иде даље".

„То је неки потпуно нови живот, велики је број младог света, долазе у Митровицу из делова Косова јужно од Ибра, руралних средина на северу, па и градова у Србији", наводи.

„Имају привилегије кроз разне програме и реткост је да неко није ухлебљен у некој од државних институција и у једном и у другом систему", додаје.

Случај Оливера Ивановића је, каже, као и генерално однос људи према Косову - никога не интересује док се нешто не деси, па избије у први план.

Суђење и оптужница, додаје, никога на северу Косова нису изненадили.

„Све то што пише у оптужници су чаршијске приче које чујете годинама, само су сада стављене на папир", наводи Лазаревић.

„Мада, што се тиче српске стране, малтене сви сматрају да је оптужница танка, конфузна, нејасна и да процес иде траљаво, споро".

Политика на северу Косова, четири године касније

Грађанска иницијатива Слобода, демократија, правда Оливера Ивановића била је последњи озбиљан политички ривал Српској листи у Северној Митровици.

Ивановић је на изборима за градоначелника Митровице последњи пут учествовао 2017. године, када је против њега у медијима блиским властима Србије вођена негативна кампања.

Освојио је тада 16 одсто гласова.

Званичници Србије, попут тадашњег директора Канцеларије за Косово и Метохију Марка Ђурића, говорили су да је глас за њега заправо „глас против интереса српског народа и глас за разбијање српског јединства".

Ђурић је у међувремену постао амбасадор Србије у Америци, али је до краја 2020. године присуствовао састанцима државног врха Србије и косовских Срба који су се одржавали у Београду.

Пре избора 2017. године, Ивановићу је запаљен аутомобил, а неколико месеци после тих избора убијен је испред просторија његове странке.

Од тада су становници Северне Митровице још три пута излазили на гласање за локалну власт.

На изборима 2019, 2020. и 2021. године, Српска листа није имала такмаца и освајала је апсолутну власт са око 90 одсто гласова изашлих бирача.

Грађанска иницијатива СДП на последњим ванредним локалним изборима није учествовала.

Шпетим Гаши, политички аналитичар из Приштине, сматра да је убиство Оливера Ивановића „утишало опозиционе гласове" на северу Митровице.

„Спекулација и даље има око тога ко стоји иза убиства, да ли неко крије доказе, шта је са камерама са улице, ко то крије, али људи су опрезнији...

„Не причају толико о томе у јавности", наводи Гаши.

Ивановића је, каже, познавао више од десет година.

„Био је човек компромиса, увек отворен за таква решења, није тражио сукобе како би на њима растао", наводи.

Ипак, додаје, сећање на њега је међу албанском заједницом „помало контроверзно" због „Чувара мостова".

Реч је о групи људи из северне Митровице, у којој живе Срби, а који су на мосту преко реке Ибар, која дели град, спречавали да власти из јужног дела, у којем живе Албанци, уђу на север.

„Али та перцепција се мења, већина људи каже да је он био човек компромиса", наводи.

А и српска заједница Ивановића такође види помало контроверзно, сматра Гаши - као некога ко је водио опозицију и био део власти Демократске странке.

Ивановић је од 2008. до 2012. био државни секретар у некадашњем Министарству за Косово и Метохију.

„Али и то се мења... Гледају га највише као човека улице који је постао политичар и представљао глас Срба, а да на њега нису утицали ни Београд, ни Приштина".

Шта даље?

Гаши сматра да ће случај „тешко бити решен", а Трајковић да би нешто могло да се промени ако више буде укључена међународна заједница и ако се појави снимак атентата.

„Дубоко верујем да би истина и окончање тог процеса резултирао одласком са власти Александра Вучића", наводи.

На питање шта ће се даље десити, Татјана Лазаревић каже да не зна и да је „горка историја Косова показала да се све лако промени, спонтано или не".

„На Косову се никад ништа сигурно не зна", наводи.

Александар Ивановић ипак истиче да је једна ствар сигурна - његова породица ће наставити да тражи одговорне.

„Нећемо дозволити да се Оливер заборави", каже.

Охрабрује их, додаје, то што у борби нису сами.

„Очигледно су људи свесни спреге криминала и политике, ненормалних услова у којима живимо", наводи Ивановић.

Како наводи, зато је важно да се „мрачним силама стане на пут".

„Стиче се утисак да многима не одговара решавање Оливеровог убиства...

„А уколико се то питање не реши, онда је једино логично питање - ко је следећи за одстрел?"

Четрнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]