Србија, Косово и ратни злочини: Шта је Специјални суд за Косово - у 100 и 500 речи

У Хагу почињу нова суђења за ратне злочине, али уместо добро познате беле зграде Међународног суда за бившу Југославију, сада је у центру пажње седиште Специјалног суда за Косово.

Овај суд, чији је званични назив Специјализована већа и Специјализовано тужилаштво Косова, јединствен је пример институције - део косовског правосудног система, али са разликом што је седиште је у Холандији, а међу судијама и тужиоцима нема држављана Косова.

„Верујем да је притисак на Косово био велик да пристане на овај доста необичан аранжман - косовски суд, где водеће позиције нису у рукама грађана Косова", каже професорка историје на Универзитету у Утрехту Ива Вукушић.

Први на оптуженичкој клупи нашао се један од бивших команданта Ослободилачке војске Косова (ОВК) Саљих Мустафа.

Он се терети за „произвољно држање у заточеништву, окрутно поступање, мучење и убиство цивила у селу Злаш између 1. априла 1999. и 19. априла 1999", наводи се у оптужници.

Мустафа је у судници одбацио оптужбе које му се стављају на терет, док је суд упоредио са Гестапом, нацистичком тајном полицијом, преноси агенција АФП.

У време наводног извршења, Мустафа је био командант јединице обавештајне службе ОВК, која је дејствовала око Приштине, Обилића и Гољака, где се налази и село Злаш.

Када је оптужница подигнута у септембру прошле године, радио је као саветник у косовском Министарству одбране.

Најмање 13.000 људи је погинуло током рата Косову, према подацима које је прикупио Фонд за хуманитарно право.

Специјални суд у 100 речи

Специјални суд за Косово има задатак да пред правду изведе одговорне за ратне злочине и друга кривична дела која су започета или извршена на Косову између 1998. и 2000. године.

Повод за оснивање био је извештај из 2010. године о наводној умешаности припадника ОВК у отмице, убиства и трговину органима, чији је аутор тадашњи представник Парламентарне скупштине Савета Европе Дик Марти.

Специјални суд је јединствен по томе што је део правосудног система Косова, али са једном битном разликом у односу на друге институције - седиште је у Хагу, а међу судијама и тужиоцима нема држављана Косова.

„Један од најважнијих разлога за мањак косовских правника међу судијама и тужиоцима је страх од цурења информација и угрожавања идентитета заштићених сведока, који су и овим предметима посебно важни", наводи Вукушић која је пратила рад Међународног кривичног суда за бившу Југославију.

Косовски правници учествују у раду суда, само не на овим позицијама.

Баш као и Међународни кривични суд за бившу Југославију, ова институција је привремена и има конкретан мандат - угасиће се када судски поступци буду окончани.

Специјални суд у 500 речи

Специјални суд је настао у складу са међународним споразумом који је ратификовала Скупштина Косова, а регулисан је Законом о Специјализованим већима и Специјализованом тужилаштву Косова.

Међутим, како би се уопште омогућило усвајање таквих закона, Косово је 2015. године прво морало да донесе и уставни амандман.

„Обзиром на то да су оптужбе Дика Мартија биле озбиљне, а рад Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију је полако ишао према крају, међународна заједница је одлучила да подржи иницијативу за нови суд који ће бити косовски", објашњава Вукушић.

Оснивање су финансирале Европска унија и друге државе, додаје.

Од 2019. године подигнуто је више оптужница против бивших припадника ОВК.

Међу оптуженима су се, у тренутку хапшења, нашли најистакнутији косовски званичници - бивши премијер Рамуш Харадинај, бивши председник Хашим Тачи и бивши председник Скупштине Косова Кадри Весељи.

Тачи се, између осталог, терети за 100 убистава цивила током рата.

Истом оптужницом обухваћени су Тачи, Весељи, један од лидера Покрета Самоопредељење и припадник ОВК Реџеп Сељими и бивши председник Скуштине Косова и портпарол ОВК Јакуп Краснићи.

Њима ће се у наредним месецима судити за ратне злочине против стотина цивила о људи који нису активно учествовали у сукобима.

Након потврђивања оптужница, косовски политичари су поднели оставке на функције и почетак суђења чекају у хашком притвору.

Међу оптуженима су и други бивши припадници ОВК, као што су Пјетер Шаља, Хисни Гуцати и Насим Харадинај.

„Остао је осећај да се Хашки трибунал мучио с проблемима заштите сведока, посебно у случајевима повезаним са ОВК, те су сад очекивања заиста велика да се истраже оптужбе и осуде кривци.

„Жртве предуго чекају", каже Вукушић.

Тринаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]