Балкан, Хашки трибунал и ратни злочини: Бивши челници тајне српске полиције Јовица Станишић и Франко Симатовић осуђени на поновљеном суђењу

Механизам за кривичне судове у Хагу осудио је данас Јовицу Станишића и Франка Симатовића-Френкија, бивше челнике Службе државне безбедности (СДБ) Србије, на по 12 година затвора, оценивши да су криви за злочине над несрбима током ратова у Хрватској и Босни 90-тих година прошлог века.

Они су на поновљеном суђењу проглашени кривим по свих пет тачака оптужнице као помагачи, али не и као учесници удруженог злочиначког подухвата.

Станишић и Симатовић ће остати у притвору Механизма док се не организује њихов пребацивање на место где ће је издржавати, рекао је судија Бартон Хол.

Њима ће у казну бити урачунато време које су провели у притвору.

Суд их је 2013. године најпре ослободио кривице, али суђење је поновљено после жалбе Тужилаштва.

И оптужени и тужииоци имају право жалбе на ову пресуду, јер је првостепена.

Поступак против Станишића и Симатовића, ако се узму у обзир прво и поновљено суђење, траје већ 18 година и најдужи је у историји суда.

Поновљено суђење Станишићу и Симатовићу последњи је велики процес пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију.

Станишић и Симатовић су били на привременој слободи у Србији, али су 24. јуна враћени у притворску јединицу у Хагу.

Бранилац Франка Симатовића, адвокат Михајло Бакрач, изјавио је да није задовољан осуђујућом пресудом јер је очекивао да ће поново бити ослобођен, али да је добро што је 97 одсто оптужнице ипак отпало.

У изјави за Танјуг истакао је да ће се сигурно жалити на пресуду, пренели су медији.

Сматра да је казна изречена како би покрила време које је његов брањеник провео у притвору и види је као компромисно решење.

„Према мојој рачуници, која није потпуно тачна све док не добијем званично пресуду, мислим да Симатовићу фали два или три месеца да би издржао две трећине казне, (а што је услов за условни отпуст)", навео је Бакрач.

Јовици Станишићу је остало више јер се није појављивао на поновљеном суђењу.

Реаговања

„Ова неправоснажна пресуда своди се на један конкретан догађај - злочин у Босанском Шамцу, тако да се не може рећи да је ово пресуда о учешћу представника Републике Србије у злочиначком подухвату на територији Хрватске и БиХ", каже функционер Социјалистичке партије Србије Никола Шаиновић, којег је Хашки трибунал 2009. осудио за ратне злочине на Косову 1999. године.

Шаиновић је у изјави за ББЦ на српском навео да очекује да ће се „одбрана жалити" и да ће се „у наредне две године доћи до коначне пресуде".

„Очекивала сам да ће затворска казна бити већа", каже оснивачица Фонда за хуманитарно право Србије Наташа Кандић за ББЦ на српском.

Она подсећа да „ни овом пресудом нико од српских званичника није означен као учесник удруженог злочиначког подухвата на територији Хрватске и Бих, већ су кажњени само за злочине против човечности".

„Зато се бојим да би и ова пресуда могла бити протумачена као покушај да се Србија заштити", наводи Кандић.

Шта је одлучило судско веће?

Станишић и Симатовић осуђени су због, како је наведено, улоге у финансирању и опремању српске милиције током распада бивше Југославије.

У четири тачке Станишић и Симатовић се терете за злочине против човећности: прогоне, убиства, депортације и нехумана дела, а по једној тачки за кршења закона или обичаја ратовања - убиства.

Они су, како је рекао судија, знали да су учесници у удруженом злочиначком подухвату делили намеру да се са великих подручја у Хрватској и Босне и Херцеговине извршењем кривичних дела из оптужнице присилно и трајно уклони већина неспрског становништва.

„Пошто је размотрило све изведене доказе, претресно веће није утврдило да је једини разумни закључак који се може извести, тај да су Станишић и Симатовић делили намеру да допринесу остварењу заједничке злочиначке сврхе, сходно томе, из разлога образложених у пресуди, тужилаштво није ван разумне сумње доказало да су оптужени учествовали у удруженом злочиначком подухвату", навео је судија Хол.

Међутим, како је додао, веће се уверило да су оптужени пружали практичну помоћ, што је имало значајан утицај на извршење кривичних дела убиства, присилног премештања и прогона почињених у Босанаском Шамцу, као и да су њихове радње помогле у извршењу тих кривичних дела.

„Сходно томе, веће је констатовало да су одговорни за помагање и подржавање кривичних дела у Босанском Шамцу - убиства, депортације, присилно премештање и прогоне, али да нису одоговони за планирање, наређивање, или помагање и подржавање било ког другог кривичног дела из оптужнице", навео је судија.

Нагласио је да су прогласени кривим за помагање по тачкама 1 до 5 оптужнице и додао да ће им се у казну урачунати време које су провели у притвору.

У завршној речи, хашко тужилаштво је тражило да им суд изрекне казне доживотног затвора, а одбрана је тражила поново ослобађање.

Станишић је био начелник Службе државне безбедности МУП-а Републике Србије, а Симатовић његов заменик.

Оптужени су да су са тих позиција руководили, организовали, опремили, обучавали, наоружавали и финансирали специјалне јединице ДБ-а и друге српске снаге које су биле укључене у извршење убистава, прогона, депортације и присилног премештања несрпских цивила са великих подручја Хрватске и Босне и Херцеговине између 1991. и 1995. године.

Шта тврди Тужилаштво

Станишић, бивши начелник Службе државне безбедности Србије и Симатовић, главни службин оперативац, се терете због прогона, убистава, депортација и присилног премештања Хрвата и муслимана током ратова од 1991. до 1995. године у Хрватској и Босни.

Према оптужници, Станишић и Симатовић били су протагонисти удруженог злочиначког подухвата, на челу са председником Србије Слободаном Милошевићем.

Циљ овог подухвата је наводно био успостављање српске доминације на деловима Хрватске и Босне насилним и трајним уклањањем несрпског становништва.

Како су тврдили тужиоци, „смртоносан допринос" том подухвату Станишић и Симатовић дали су преко „специјалних јединица" СДБ Србије које су починиле злочине у Хрватској и Босни - Црвених беретки, Српске добрововљачке гарде (СДГ) Жељка Ражнатовића Аркана и Шкорпиона.

Тужиоци су пред суд извели 51 сведока, а доказни поступак окончали су у фебруару 2019.

Како је одговорила одбрана?

Одбрана је тврдила да Станишићева и Симатовићева кривица није доказана.

Тврдили су да формације које су починиле злочине нису биле у саставу СДБ Србије и под командом Станишића и Симатовића, приказујући их као одметнике или јединице Републике Српске Крајине или Републике Српске.

По браниоцима, припадници СДБ Србије у Хрватској и Босне легитимно су прикупљали обавештајне податке или су законито штитили тамошње Србе и спречавали преливање рата у Србију.

Одбране Станишића и Симатовића су од јуна 2019. до децембра 2020. извеле 29 сведока.

Од Сабље до привремене слободе

Станишић и Симатовић су ухапшени током акције Сабља после убиства премијера Зорана Ђинђића, 12. марта 2003. године.

Станишић је пребачен у Хаг 11. јуна, а Симатовић 30. маја те године.

Од тада их је суд више пута пуштао на привремену слободу у дугим временским периодима.

И овога пута су обојица пред пресуду била на привременој слободи, а у Хаг су се вратили 24. јуна ове године.

У првом појављивању пред судским већем, обојица су изјавила да нису криви.

Прво суђење је почело, после једног неуспешног покушаја, јуна 2009.

У мају 2013, Међународни кривични суд за бившу Југославију је првостепеном пресудом Станишића и Симатовића ослободио кривице.

Првостепено веће је 2013, већином гласова, утврдило да није доказано ван разумне сумње да су Станишић и Симатовић имали намеру да спроводе заједнички злочиначки циљ, нити да су планирани или наредили злочине.

Иако је оптужене ослободило кривице, Веће је утврдило да су Станишић и Симатовић опремали, обучавали, финансирали, контролисали и на ратишта у Хрватској и Босни слали Црвене беретке које су, с другим јединицама, „починиле злочине депортације и присилног премештања на бројним локацијама у Хрватској и БиХ".

Према првостепеној пресуди, Црвене беретке, Шкорпиони и Аркановци „починили су велики број убистава Хрвата, Муслимана и других несрба у Хрватској и БиХ".

Станишић и Симатовић, по тој пресуди, Црвеним береткама нису, међутим, „управљали" у тим операцијама, иако су њихово учешће „организовали".

Тужиоци су уложили жалбу, а апелационо веће Међународног кривичног суда за бившу Југославију је у децембру 2015. поништило првостепену пресуду и наложило ново суђење.

По тој одлуци, првостепено веће је погрешило у примени права и тумачењу чињеница пропуштајући да „разумно образложи" налаз да Станишић и Симатовић нису били учесници у удруженом злочиначком подухвату.

Апелационо веће је као пропуст навело и то што у првостепеној пресуди није било размотрено да ли су Станишић и Симатовић делили злочиначку намеру других учесника у том подухвату.

Поновљени процес је почео 13. јуна 2017.

Пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију и његовим наследником, судским Механизмом, до сада ниједан функционер Србије није проглашен кривим за ова злодела.

Пресуду Станишићу и Симатовићу изрећи ће веће председавајућег Бартона Хола са Бахама у којем су још судије Џозеф Масанче из Танзаније и Сеон Ки Парк из Јужне Кореје.

Станишић није присуствовао суђењу јер га је расправно веће, одмах после уводних речи, пустило на лечење у Србији, пошто је утврђено да он пати од хроничне болести органа за варење и депресије.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]