Уз раме са меркатима: Где су људи на природној табели моногамије

Када је реч о љубавном животу, људи су помало попут мерката, показало је истраживање током којег су стручњаци изучавали склоност моногамији код различитих животињских врста.

У том погледу човек је ближи овим друштвеним, крзненим мунгосима него његовим директним прецима приматима, показује „табела" моногамије коју су направили научници.

Утврдили су да је 66 одсто људи моногамно, што је изненађујуће висок проценат и далеко је већи у поређењу са шимпанзама и горилама.

Али, људи апсолутно нису врста најсклонија моногамији.

Та титула одлази калифорнијском мишу, глодару који са парнером ствара нераскидиву везу која траје до краја живота.

„Ако постоји Премијер лига у моногамији, људи на њеној табели стоје добро, док велика већина других сисара има далеко промискуитетнији љубавни живот", каже Марк Дајбл са Универзитета Кембриџ.

У животињском свету, упаривање са партнером има различите форме, што је можда разлог због којег се оно другачије развијало код врста, између осталог и код човека.

Стручњаци предочавају више предности такозване друштвене моногамије, која поразумева да су партнери заједно током најмање једне сезоне парења, како би одгајали младунце и штитили се од природних непријатеља.

Дајбл се бавио неколицином људских друштава из различитих историјских епоха, рачунајући број апсолутних сродника, ондосно јединки које имају истог оца и исту мајку.

Поредио их је са полубраћом и полусестрама, које имају истог само једног родитеља, али не и обоје.

Исте податке извлачио је за више од 30 других сисара, међу којима су они које одликује моногамија и оних који немају ту одлику.

Чак 66 одсто људских сродника има исте родитеље, што је мало више од мерката (60 одсто) и нешто мање од даброва (73 одсто).

Истовремено, наши најближи животињски преци су на дну табеле - планинске гориле су на шест одсто, а шимпанзе на тек четири одсто, колико има апсолутних сродника и међу делфинима.

На последњем месту ове табеле је шкотска раса овце соај.

Женке ове овце се паре са више мужјака, а само 0,6 одсто сродника имају исте родитеље.

На врху је калифорнијски миш, раса код које сви сродници имају иста оба родитеља.

Иако смо по овом питању блиски меркатима и дабровима, то не значи да су наша друштва слична - људско друштво се прилично разликује.

„Иако је удео потпуних сродника код људи најсличнији дабровима и меркатима, друштвени систем који запажамо код људи је далеко другачији од њиховог", каже Дајбл.

„Већина ових врста живе у групама попут колонија или у изолованим паровима који се крећу заједно.

„Код људи је то знатно другачије. Ми живимо у групама са више мушкараца или више жена, у којима имамо те моногамне подгрупе", додаје.

Резултати ове студије су још један део слагалице потребан за разумевање порекла моногамног понашања људи, сматра Кит Опи, научник са Универзитета Бристол, који је учествовао у истраживању.

„Ови подаци нам јасно показују да су људи моногамни, независно од времена и простора у којем су живели.

„Наше друштво је далеко сличније заједницама шимпанзи или бонобоа, само смо кренули другим путем када су партнерски односи у питању", објашњава.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]