Србија и Црна Гора: Прва посета председника Црне Горе Јакова Милатовића Београду, шта све жуља ципеле

Опуштену атмосферу уз вечеру и музику у вили у Београду заменила су тамнија одела и много озбиљнији изрази лица и поруке председника Србије и Црне Горе, Александра Вучића и Јакова Милатовића.

Обојица су задовољни што је црногорски председник после много година дошао у званичну посету Београду, обојица су истакли да су једна другој ове земље најважније у економском смислу и у историјској и породичној повезаности два народа.

Али обојица признају и да има и отворених питања, каменчића, па и нешто већег камења које жуљају ципеле.

Косово и Светозар Маровић, последњи председник државне заједнице Србије и Црне Горе, који у Београду избегава затворску казну у родној земљи, главни су проблеми у односима две балканске земље.

О обе теме председници јесу разговарали, али су сагласни да се о њима не слажу и да ће убудуће радити на унапређењу сарадње.

Кључни договори, саопштени после састанка, јесу да ће Београд и Подгорица коначно именовати амбасадоре - имали су их раније, али због разних несугласица тренутно немају такву врсту дипломатских односа.

Такође, ускоро ће бити одржана заједничка седница две владе - ни то се није десило годинама, а радиће се и на успостављању заједничког платног промета - што није само у њиховим рукама.

Шта су рекли Вучић и Милатовић?

Да ће радити на додатној економској сарадњи која је већ сада изузетна, како су навели, и да ће инсистирати да односе изграђују на ономе што је добро, а не да их кочи оно у чему нису сагласни.

Милатовић је затражио и добио истакнуту позицију на међународној изложби ЕКСПО чији ће домаћин бити Београд 2027. године.

И ту би, судећи према изјавама, могла да се подвуче црта у чему се то Србија и Црна Гора потпуно слажу.

„У Црног Гори постоје многи који се увек труде да виде или да подигну страх од Србије или да кажу да Србија нешто тражи, хоће и очекује.

„Рекао сам председнику Црне Горе: оно у чему желите да учествујемо ми хоћемо, а у онима у којима нећете - нећемо вам стати на сенку", рекао је Вучић.

Наводећи у чему све иде као подмазано у односима Србије и Црне Горе, Милатовић је додао: „Има и проблема, и то доста, верујте ми", али да је сада најважније да се Београд и Подгорица усредсреде на оно у чему им заједно најбоље иде и да то унапређују.

„Окрећемо нови лист. Србија је пријатељ Црној Гори и Црна Гора је пријатељ Србији", поручио је Милатовић.

Позвао је Вучића да узврати посету.

Али уследило је питање о изручењу Светозара Маровића, деценијама једног од најважнијих и најутицајнијих политичких личности у Црној Гори, дугогодишњег сараднику Мила Ђукановића, бившег црногорског премијера и председника.

Маровић је ухапшен у Црној Гори 2015. године под сумњом за корупцију и шверц, али је по изласку из притвора уточиште нашао у Београду, где је и данас.

У међувремену, црногорски суд га је осудио, али упркос захтевима Подгорице и споразуму две земље о екстрадицији, Београд га није изручио.

Ни посете црногорских премијера, најпре Здравка Кривокапића, а потом и Дритана Абазовића у последње две године, нису подстакле Београд да промени одлуку о неизручењу Маровића.

„Моје мишљење је да свако ко је кривично кажњен, међу којима и Маровић, треба да одслужи казну.

„Добио сам уверење да ће се Србија одговорно однети поводом овог питања", дипломатски је одговорио Милатовић на новинарско питање.

Вучић је рекао да је Милатовић у три наврата, јуче и данас, поменуо Маровића и обећао да ће Србија „пружити одговарајуће и озбиљне одговоре".

Указао је да Београд „боли" црногорско признање независности Косова, као и „протеривање амбасадора" Србије из Црне Горе.

Црна Гора је признала независност Косова 2008. године, што је Београд схватио као „нож у леђа".

Недавну победу Милатовића на председничким изборима у Црној Гори, поједини су протумачили и као могућност да Црна Гора повуче то признање.

Али Милатовић је још једном отклонио било какве дилеме - то се неће десити.

Милатовић је рекао да је најважније да се смање напетости на Косову, те да искрено подржава дијалог Београда и Приштине, „ако је могуће, на задовољство обе стране".

„Немамо исте ставове о неким питањима, а Косово је једно од њих. Али морамо да се ставимо у ципеле једни других и да отворено разговарамо.

„Морамо бити и људи и довољно политички писмени да разумемо позицију Србију", рекао је председник Црне Горе.

Истакао је да је Вучић урадио много на деескалацији садашњих напетости на северу Косова, и додао: „За танго је потребно двоје".

Вечера уз песму и вино

Озбиљним разговорима и порукама у понедељак, претходило је куцање чашама вина, уз традиционално: „Живели" и певушење за столом уз једну од најпопуларнијих народних песама из Црне Горе „Корита Иванова".

Наговестила је ова слика од недеље увече да би односи Србије и Црне Горе у будућности могли да крену у бољем смеру.

На вечери коју је Вучић организовао у вили у Београду, млади црногорски политичар је певушио, баш као и шеф српске дипломатије Ивица Дачић, који и иначе воли да запева.

„Уверен сам да отварамо ново поглавље у односима између наших земаља и братских народа", објављено је на званичном Вучићевом Инстаграм налогу.

Ово је први први пут после више година да у званичној посети Србији борави председник Црне Горе.

Милатовић је изабрао је управо Србију као прву земљу региона у коју је дошао као председник.

Пре Милатовића, у Београду је последњи боравио рођени Београђанин Филип Вујановић, јуна 2016. године, а Мило Ђукановић који је од 2018. до маја 2023. био на тој функцији, није званично посетио Србију у том периоду.

Да је са Вучићем сагласан да односи иду у бољем смеру, Милатовић је потврдио изјавом на пријему који је у Црногорској кући у Београду.

„Присуство председника Вучића на мојој инаугурацији 20. маја, министар Дачића учествовао је на Самиту у оквиру Процеса сарадње у југоисточној Европи у Подгорици 27. јуна, и ова моја прва посета Београду, у тако кратком временском периоду, управо иду у прилог унапређењу односа две државе.

„Ревитализација политичких односа је важна за унапређење наших економских односа, што има за резултат директне бенефите за привреду и грађане", поручио је Милатовић.

Рекао је и да осим традиционалних веза и блиских односа, Црну Гору и Србију трајно повезују заједнички циљеви, а то су пре свега регионална стабилност и чланство у Европској унији.

Шта све оптерећује односе Београда и Подгорице?

Србија и Црна Гора два ока у глави, била је некада популарна крилатица.

Црна Гора и Србија, то је једна фамилија, скандира се и даље у обе земље, та порука се истиче и на транспарентима и фасадама.

Мило Ђукановић, који је три деценије био на најважнијим политичким позицијама у Црној Гори, само је три пута посетио Србију у овом веку: 2003. када је присуствовао сахрани убијеног премијера Зорана Ђинђића, 2006, уочи референдума о независности Црне Горе и 2013. године.

Филип Вујановић боравио је у радној председничкој посети Србији у мају 2014. и у јуну 2016. године.

Посете највиших српских званичника Подгорици у последње две деценије такође су реткост.

Управо ови подаци сугеришу какви су заправо односи две земље, некада врло блиске, и у заједници све до 2006. године - најдуже од свих република бивше Југославије.

Упркос историјским, културолошким, језичким и другим везама, односи Србије и Црне Горе нарушени су у последње две деценије до те мере да тренутно чак немају ни амбасадоре.

Вучић и Милатовић су сада у Београду договорили да ускоро реше то питање.

Београд и Подгорица разилазе се у неким тачкама у спољној политици.

Црна Гора је 2017. године приступила НАТО савезу, а Србија задржава неутрални статус, Црна Гора је увела санкције Русији због инвазије на Украјину, али Београд није.

Једини заједнички именитељ су европске интеграције, али из Брисела стално понављају став о заједничком уласку земаља Западног Балкана у Европску унију - и то у далеком будућем времену.

Милатовић је у више наврата истицао да Црна Гора неће одустати од европског пута, а та земља је од свих на Западном Балкану урадила и највише на усклађивању са европским законодавством и стандардима.

Управо су његове прве посете у улози председника биле у Бриселу, где је седиште Европске уније и НАТО-а.

Београд, декларативно, такође жели у ЕУ, али последња истраживања јавног мњења говоре да је становништво Србије дубоко подељено око чланства у европској заједници.

У чему Србији и Црној Гори иде добро?

У привреди.

Вучић и Милатовић су сагласни да су Србија и Црна Гора једна другој најважнији трговински партнери, да имају највећу робну размену, да ће заједнички радити на друмској и железничкој инфраструктури, а туристи из Србије су најбројнији на Црногорском приморју.

Има и простора за напредак.

Једна од таквих ствари је и сада непостојећи заједнички платни промет, а који је, каже Вучић, једна од препрека у развоју бизниса и економских односа две земље.

Али, каже, Вучић, није до Србије, наводећи да такав платни промет већ 15 година функционише са Босном и Херцеговином.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]