Интервју петком: „Забринут сам и уплашен шта ће бити с Црном Гором“, каже Филип Вујановић

У години у којој бирачи у Црној Гори бар трипут излазе на изборе, Филип Вујановић обележио би три деценије бављења политиком.

Ипак, некадашњи председник државе, Скупштине и Владе, министар у више ресора и потпредседник дуго владајуће Демократске партије социјалиста (ДПС) последњих пет година политику посматра издалека - по истеку последњег председничког мандата, није се вратио у страначке ровове.

Победу Покрета Европа сад, младе странке која је први пут учествовала на недавним парламентарним изборима, посматрао је без активног учешћа у кампањи, али са јасним ставом шта би могли да буду будући кораци.

„Требало би наћи начина да победник проба да оствари оно што је обећао, да се види да ли је то могуће остварити у црногорском друштву.

„Познајући како функционише црногорски буџет, то ће бити јако тешко и изазовно, иако из све снаге навијам да се догоди, јер би било добро за све грађане", каже Вујановић у разговору за ББЦ на српском.

Ипак, управо у економији Вујановић види и највећу бригу у земљи у којој су се 2020. године десиле тектонске промене када је ДПС изгубила власт после три деценије.

„Ја сам веома забринут, а рекао бих и уплашен шта ће бити с Црном Гором.

„Ми смо били држава која је имала јасан правац развоја, била добар сусед свима, поуздан партнер, а сад постајемо проблем региона, пре свега у економској сфери, али и кроз сферу ослабљених институција", каже он.

Брине га и правосуђе и подсећа на чињеницу да је велики број највиших носилаца судске и тужилачке власти у Црној Гори у својству вршилаца дужности.

Вујановић је у политику ушао 1993. као члан ДПС-а и од тада је обављао функције министра правде и унутрашњих послова, био је председник Скупштине, пет година премијер, а деценију и по председник Црне Горе.

Последњих пет година био је у почасном статусу бившег председника који наслеђује његов партијски колега Мило Ђукановић после пораза на изборима од актуелног шефа државе Јакова Милатовића.

'Велика коалиција'

Баш као и када је Вујановић почетком 1990-их улазио у политику, већина кључних партијских лидера у Црној Гори тек је у тридесетим годинама живота.

У таквој конкуренцији младих, победнички резултат Покрета Европа сад (ПЕС) окренут економским обећањима, за Вујановића је мач са две оштрице.

„Они су имали контроверзну кампању: с једне стране, тврдили су да буџет има велике проблеме и да смо надомак банкрота, али и да су они спремни да за годину дана консолидују финансије, повећају плате и пензије и скрате радни дан.

„То је било јако привлачно и учинило их је победником по броју мандата, али их је обавезало и да то све изврше."

Ипак, већ у изборној ноћи постало је јасно да због страначких разлика, али и личних анимозитета, формирање владе неће бити нимало лак посао.

Због тога Вујановић тврди да би шансу за формирање владе требало дати Милојку Спајићу, лидеру ПЕС-а, као и да би он требало да најпре разговара са другопласираним ДПС-ом.

Било би ти својеврсно формирање „велике коалиције" две странке, иако је ПЕС до сада тврдио да са ДПС-ом не жели да преговара.

„Ја тај сценарио доживљавам као највећу шансу Црне Горе, то би било најбоље за земљу.

„Али углавном се причало ко са ким неће, а не ко са ким хоће", каже Вујановић.

У таквој атмосфери, црногорски избори донели су мању излазност бирача него икада до сада.

„С једне стране, то је последица видљиве засићености изборима - људи су се уморили од гласања.

„Али доста је било и апстиненције јер људи нису веровали у оно за шта би гласали - обећања су била таква да нису деловала реално, иако су звучала као сан снова."

После изласка на биралишта у јесен 2020. године на којима је ДПС изгубила власт после три деценије, у Црној Гори су се промениле две владе, одржани су локални избори, два круга гласања за председника државе и ванредни парламентарни избори.

'Турбулентни Балкан' и Отворени Балкан

Вујановић је био важан део црногорске, али и југословенске политике кроз године у којима се некадашња држава мењала - од ратова у суседству, имена Југославије, до мирног распада Државне заједнице Србије и Црне Горе.

„Балкан ништа није научио, ми смо интересантан простор неспремности да се ишта научи.

„Показали смо само да желимо да мењамо историју у нашу корист, да се они који тумаче историју прикажу као жртве, а не агресори, а требало би да из историје признамо оно што не ваља и оставимо је онима који се њоме професионално баве."

Описујући регион у коме се налази Црна Гора, Вујановић ће употребити кованицу „турбулентни Балкан".

За пројекат Отворени Балкан, чији је прокламовани циљ економско повезивање земаља овог региона, он ће рећи да је слика управо турбулентног Балкана у коме се поделе продубљују, а не премошћавају.

„Ја сам велики противник Отвореног Балкана јер он показује да смо ми, у негативном смислу, и даље на Балкану.

„Тај пројекат ствара модел који није инклузиван - од шест земаља, само три га прихвата, па ми губимо време и велики новац који је ЕУ определила за заједничке пројекте", говори Вујановић о пројекту који чине Србија, Албанија и Северна Македонија, али у њему не учествују Црна Гора, Босна и Херцеговина и Косово.

Уместо тог пројекта, Вујановић подсећа да је Европска унија понудила модел Заједничког економског тржишта кроз Берлински процес, у коме учествују све земље Западног Балкана.

„За мене је одувек био приоритет реконструкција пруге Београд - Бар, то би могло да се уради из средстава које опредељује Европска унија.

„Ми се не договарамо ни око чега, договарамо се да се не договоримо, да не прихватимо оно што смо потписали."

Ипак, одговорност види и ван граница региона.

„Међународна заједница често није довољно присутна, а ни јасна.

„Западни Балкан се недовољно познаје и нема довољно интересовања шта се овде догађа - а заслужује и више интересовања, и више подршке."

Шта рођени Београђанин мисли о Србији

Игром животних околности и професионалних путева његових родитеља, Филип Вујановић рођен је у Београду.

„Увек сам сматрао да Србија и Црна Гора морају да имају најбоље могуће односе у читавој међународној заједници.

„Ми смо у много чему два блиска народа и требало би да то валоризујемо кроз блиске односе."

Сопствени животни пут, у коме се преплиће одрастање у Никшићу, студије и почетак каријере у Београду, па потом професионални зенит у Подгорици и на Цетињу, Вујановић нуди као модел.

„Рођен сам, студирао сам и радио у Београду, а Београд доживљавам као метрополу Балкана.

„Београд и Подгорица морају да се повежу уз обострано поштовање и немешање."

Тврди да је у председничком мандату квалитетно сарађивао са српским лидерима који су се мењали и доносили другачије политике - Борисом Тадићем до 2012. године, Томиславом Николићем до 2017. године, па и Александром Вучићем.

„Ја желим Србији све најбоље и ни у ком случају не желим да се мешам у унутрашње изборе које Србија прави.

„Али не желим да Србија на било који начин схвати наше друштво, државу и нацију схвати као некога ко није равноправан."

Иако би му, као политичару регионалног искуства, нерешена балканска питања могла бити изазов, Вујановић каже да нема амбицију да се њима и позабави.

„Никад нисам пожелео да се бавим питањем Србије и Косова, никад нисам желео да кажем било шта што би се схватило као мој предлог.

„Сматрао сам да у отвореном дијалогу мора да се нађе најбоље решење које ће подржати Брисел и Вашингтон, али и Москва."

Савети 'политичком пензионеру'

Престанак почасне функције бившег председника за Филипа Вујановића значи да на то место долази нови „политички пензионер".

Вујановићев дугогодишњи партијски сарадник Мило Ђукановић повукао се из активног бављења политиком после три деценије готово непрекидне власти.

„Ја мислим да је Ђукановић донео добру одлуку да на пажљив начин погледа све оно што је радио претходних година, целокупну архиву, да види да ли да уради биографски пресек који би користио другима, а био извор његове успомене.

„Ја нисам имао такву амбицију, али ценим када се то ради и биће прилике да ме помене на неким местима - па да видим како ме је доживљавао", каже Вујановић уз широки осмех.

'Архивирани'

Иако је у тренутку истека последњег мандата имао 63 године, што за политичаре на Балкану углавном није знак за пензију, Вујановић се определио за живот ван позорнице.

„Човек мора да уважи биолошке процесе и да схвати да је његово време прошло, да се повуче из активног бављења политиком кад схвати да је право време.

„Ја нисам отишао из политике зато што сам морао, већ зато што сам хтео - баш како сам у њу и ушао."

Уз навођење бројних примера и ретких изузетака политичара његове генерације који су у земљама бивше Југославије без помпе отишли са сцене, Вујановић ће такву појаву назвати изразом његове, правничке струке - „архивирањем".

„Према људима који су отишли, не треба се односити балкански - архивирати их и сматрати их бескорисним за друштво.

„Људи који напусте политику треба да остану у позицији да се чују, саветују, добију прилику да помогну.

„Ја себе не осећам архивираним, али осећам да ме је у великој мери друштво архивирало - због тога не жалим јер ми је то дало прилику да се посветим породици, али мислим да то није добро."

У последњих пет година, Вујановић је пажњу јавности привукао само једном, када се приликом устоличења митрополита црногорско-приморског Српске православне цркве на Цетињу 2022. појавио на барикадама противника тог чина.

Вујановић тврди да му је због тога одузет део принадлежности почасне функције, иако ће и данас рећи да није био против спорног устоличења, већ је желео помирљивије поруке представника цркве.

„Ја сам у политици био препознат као човек компромиса, и то ми је често узимано као мана.

„Сматрао сам да нема смисла спроводити сопствене концепте, ако се тако стварају и продубљују проблеми."

Када се осврне на друштво које је 2018. године оставио иза себе напуштајући једну од највиших функција, Вујановић каже да се ситуација умногоме променила.

„Последње три године су за мене озбиљно упозорење и разлог за велику забринутост.

„Много времена сам провео у иностранству, али сам први пут доживео осећај да ми прија да што дуже останем ван земље, јер сам се плашио онога што се дешава у Црној Гори."

Време на почасној функцији бившег председника проводи учествујући на међународним форумима, али и у сопственој адвокатској канцеларији, послу из кога је са потпуно другачијим амбицијама ушао у политику.

„Ја сам од уласка у политику сматрао да треба да учиним све да се доживљај бављења државном дужности што мање осети у мом приватном животу и, ако сам у нечему успео - у томе јесам јер нисам постао неко под звоном, о коме се сви брину.

„Кад помислим шта сам све прошао, изненадим се малтене што сам и даље жив и помислим да сам довољно урадио, а неко ће некад нешто записати, запамтити - и то има смисла."

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]