Религија: Зашто се животиње жртвују у исламу, јудаизму, хришћанству и хиндуизму

Цртеж човека који води козу на клање

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Жртвовање животиња изводи се у многим друштвима од древних времена
    • Аутор, Орчи Отондрила
    • Функција, ББЦ светски сервис

Верује се да је пророк Ибрахим уснио сан који је доживео као поруку од Алаха. Алах је од њега тражио да жртвује сина Исмаила као чин покорности.

Кад је то пренео сину, Исмаил је прихватио судбину и тражио од оца да послуша заповест.

Док се Ибрахим спремао да убије сина, Алах га је зауставио и дао му овна да га жртвује уместо њега.

Муслимани широм света ритуално жртвују различите животиње.

Традиционално је тај чин обавезан ако особа поседује богатство које надилази њене потребе.

Шта је, дакле, са другим великим верама?

Како се жртвовање животиња доживљава у хиндуизму, јудаизму и хришћанству?

Јудаизам

Чланови секте 'Беит Израел' марширају пре него што закољу јагње током церемоније жртвовања Пасхе 12. априла 2017.

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Неке групе, попут Беит Израел, и даље обављају ритуал жртвовања животиња током јеврејских ходачасних празника

Историја ислама има много тога заједничког са јудаизмом и хришћанством.

Јеврејска свети текстови наводе разна жртвовања, свако са одређеним временом и местом, каже рабин Гери Сомерс, шеф академске службе на колеџу Лео Бек у Великој Британији.

„Данас не спроводимо те жртве зато што храм у ком су се ритуали одвијали више не постоји. Уместо тога, ми се присећамо жртава кроз молитве", каже.

Presentational grey line

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Vaš uređaj možda ne podržava prikazivanje ovog banera.

Presentational grey line

Рабин доктор Бредли Шавит Артсон је потпредседник Америчког јеврејског универзитета и председавајући Зиглерове школе рабинских студија.

„Уништењем Другог храма од Римљана, жртвовање животиња више није било дозвољено у јудаизму. Многи верују да је оно сада трајно забрањено, док други верују да ће после доласка Месије оно бити враћено", објашњава он.

Храм се односи на Храмску гору, где се тренутно налази џамија Ал Акса, у Старом граду Јерусалиму.

Јевреји се моле поновној изградњи храма, верујући да једном кад он буде био подигнут, могу да се врате пракси жртвовања животиња.

Самарићани још увек жртвују животиње за Пасху

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Самарићани још увек жртвују животиње за Пасху, као што се види на овој фотографији насталој на окупираној Западној обали 22. априла

И док већина Јевреја не практикује жртвовање животиња због одсуства храма, неке групе у Јерусалиму, попут Самарићана, и даље подносе жртве током Пасхе.

Други донирају еквивалентне трошкове жртвовању животиње.

Било да је овца, биво, крава или коза, жртвована животиња мора да буде верски прихватљива или „кошер".

Доктор Артсон појашњава: „Само кошер животиње су дозвољене за клање, од којих се неке спаљују на олтару, неке се дају породицама свештеника, а неке једу слављеници сами и њихове породице".

Иако директна жртвовања нису честа, упражњавање меса остаје кључно за многе празнике.

Јеврејски ритуали за жртвовање животиња варирају у складу са сврхом жртвовања.

Раније су три ходочасна празника у јудаизму - Песах (Пасха), Шавоут (Празник седмица) и Сукот (Празник шатора) - била значајна као догађаји са жртвовањем животиња.

Рабин Гери Сомерс, шеф академске службе на колеџу Лео Бек у Великој Британији, објашњава да су и други празници као што су Рош хашана (јеврејска Нова година) и Јом кипур (Дан покајања) обухватали жртвовање животиња.

Прича о жртвовању пророка Абрахама појављује се и у јеврејским светим текстовима.

Међутим, заповест да се изврши жртвовање животиње дошла је касније и била је незнатно другачија за Јевреје.

Хришћанство

Исус Христ разапет на крсту

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Хришћанска Библија има верзију Ибрахимове спремности да жртвује сина из муслиманских текстова, али је Ибрахим познат као Абрахам

Хришћанство има корене у јудаизму, а јеврејски свети текстови имају много тога заједничког са Старим заветом из Библије.

„Књиге из Старог завета, нарочито Левитска 17 и Поновљени закони, детаљно описују како треба спроводити жртвовање животиња - обично ујутро и увече, и током разних празника", каже доктор Прошанто Т. Ребеиро, пастор католичке цркве Кафрул у Даки.

У то време, животињске жртве су се приносиле у нади да ће се добити покајање и опроштај за негативне појаве.

Али та пракса се више не спроводи у оквиру верских обичаја зато што се смрт Исуса Христа доживљава као највећа жртва.

Исус се у хришћанству сматра „јагњем Божјим".

Јагње

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Хришћани називају Исуса Христа „јагњем Божјим"

Иако не постоје верске одредбе за жртву, у многим случајевима „ако неко нешто обећа Богу, жртвовање животиња се спроводи на другачији начин".

Поред јеврејске везе, није постојала традиција жртвовања животиња у хришћанству у име Творца, наглашава доктор Ребеиро.

Међутим, не постоји ограничење у упражњавању меса.

У многим земљама, традиција је јести јагње током јеврејског празника Пасха, а Ребеиро напомиње да је током његовог боравка у Италији, једење јагњета пре Ускрса било практично обавезно.

Међутим, у хришћанству не постоји обичај Курбана - јеврејске традиције жртвовања животиње у верске сврхе.

Хиндуизам

Свештеник плеше држећи жртвено јагње током празника Деодани у храму Камакија у индијској држави Асам

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Свештеник плеше држећи жртвено јагње током празника Деодани у храму Камакија у индијској држави Асам

Иако не постоје спорења око жртвовања животиња у хиндуизму, оно се практикује само међу делом хиндуса.

На пример, у многим деловима Индије или Бангладеша, животиње се жртвују у верским ритуалима, као што су празници Дурга пуџа и Кали пуџа.

„Разни древни хиндуски верски текстови, као што су Рамајана и Махабхарата, и свете књиге као што су Пуране, помињу жртвовање животиња", каже доктор Кушал Баран Чакраборти, ванредни професор катедре за санскрит Универзитета Читагонг (Бангладеш).

„У Ригведи, једном од древних верских текстова хиндуизма, помиње се да жртвована животиња добија ослобођење и да се избавља из окова", наводи он.

Верује се да су животињске жртве биле уобичајене у Ведској цивилизацији, између 1500. и 500. године пре нове ере.

Месо је нуђено боговима, а потом упражњавано на гозбама.

Међутим, има опречних мишљења о пракси жртвовања животиња међу експертима у савременој Индији.

Жртвовање животиња се још увек спроводи у неким древним храмовима, каже доктор Чакраборти.

Истиче храмове као што су Дакешвари у Бангладешу и Трипура Сундари, Камакија и Калигат Кали у Индији.

Међутим, докторка Рохини Дармапал, још једна стручњакиња за хиндуизам, каже да не зна за широко распрострањено жртвовање животиња у савременој Индији.

Доктор Чакраборти напомиње да савремена пракса жртвовања животиња у хиндуизму често наглашава самозадовољење, надметање или уживање уместо духовног значења жртвовања.

Сматра да то умањује његову светост.

Неколико група у Индији добровољно су престале да жртвују животиње у разним храмовима и заговарају забрану клања животиња у верске сврхе.

Шри Ланка и Непал су забранили жртвовање животиња код хиндуса.

Та забрана се не поштује увек.

Presentational grey line

Погледајте видео: Гађање крављом балегом у славу хиндуистичког божанства

Потпис испод видеа, Гађање крављом балегом у славу хиндуистичког божанства
Presentational grey line

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]