Председнички избори у Русији 2024: Путин освојио пети мандат и поручио Западу „ово је демократија"

Окружен групом младих људи, Владимир Путин прогласио је победу на председничким изборима у Русији ће му омогућити да остане на власти до 2030.

Његов укупно пети председнички мандат није ни довођен у питање, јер није имао кредибилног ривала.

Учествовала су још тројица кандидата, али они су заправо његови подржаваоци.

Према прелиминарним подацима, излазност је премашила је 74 одсто, што је Кремљ прижељкивао.

Након што је обзнањено да је освојио више од 87 одсто гласова после тродневног гласања, Путин је изјавио да је руска демократија транспарентнија од многих на Западу.

Кандидат Комунистичке партије Николај Харитонов освојио је нешто више од четири одсто гласова, а а још двојица кандидата - Леонид Слуцки из националистичке ЛДПР и Владислав Даванков из Нових људи још мање од тога.

Харитонов је чак похвалио Путина уочи избора због „покушаја да консолидује земљу у свим областима".

Путин, који има 71 годину, остаће на власти најмање до 2030. године, а Русијом влада од 2000. године - што је најдужа владавина у Кремљу још од совјетског диктатора Јосифа Стаљина.

На руским државним ТВ каналима резултат је поздрављен као тријумф.

„Ово је невероватан ниво подршке и јединства око личности Владимира Путина", рекао је узбуђено један водитељ и додао да је ово истовремено „и сигнал западним земљама".

Путин је био смиренији када је одговарао на питања новинара, рекавши да је предизборна кампања у Русији много боља него у САД.

Додао је да је у Русији спроведено и онлајн гласање, за које су изборни органи рекли да га је искористило осам милиона бирача.

Погледајте видео о Путину:

Независној посматрачкој организацији Голосу није било дозвољено да надзире гласање, али су се појавили извештаји о неправилностима, као и о притиску на запослене у јавном сектору да гласају било на бирачким местима или онлајн.

Путин је похвалио опозиционе активисте што су подстицали бираче да изађу у већем броју, иако је осудио оне који су прешкрабали или на други начин учинили гласачке листиће неважећим и рекао да ће против њих бити предузете мере.

У Русији, прва бирачка места отворена су на полуострву Камчатка, најисточнијем региону Русије, у осам сати по локалном времену у петак, а последња су затворена у најзападнијој области око Каљињинграда у 20 сати у недељу.

Гласало се и на истоку Украјине, на територијама које је окупирала Русија - у Запорожју, Херсону, Доњецку и Луганску, као и у дипломатским представништвима Русије широм света.

И у Београду је организовано гласање руске дијаспоре о чему више можете да прочитате овде.

Најмање 80 демонстраната ухапшено је у руским градовима последњег дана гласања, а пред биралиштима у Русији су се формирали дуги редови, након што је удовица опозиционог лидера Алексеја Наваљног позвала на окупљања у знак протеста.

Путин је први пут именом поменуо Алексеја Наваљног, месец дана након што је његов најгласнији критичар умро у казненој колонији унутар Арктичког круга.

У коментару којим је вероватно желео да побије тврдње да је он убио Наваљног, Путин је потврдио да су били у току и разговори о размени затвореника са Западом, али под условом да се његов политички ривал никада не врати у Русију.

„Рекао сам да сам за то, али, нажалост, десило се оно што се десило. Шта се може, такав је живот."

Западне земље су листом осудиле изборе у Русији, оцењујући да нису ни слободни ни поштени.

Немачка их је назвала „квазиизборима" под ауторитарним владаром који користи на цензуру, репресију и насиље.

Британски министар спољних послова Дејвид Камерон осудио је „незаконито одржавање избора на украјинској територији".

Како је изгледала кампања?

Лаура Гоци и Френсис Стар, ББЦ новинари

Владимир Путин влада Русијом практично од 2000. године.

Након што га је његов претходник Борис Јељцин именовао за вршиоца дужности председника, прве изборе је освојио у марту 2000. године.

Између 2008. и 2012. године заменио је улоге, поставши премијер, али задржавши потпуну контролу над државом.

У оно време, руски устав је дозвољавао председнику да служи само два узастопна мандата, али овај потез му је дозволио да ресетује бројач година на власти и поново се кандидује.

Путин је на церемонији доделе војних награда прошлог децембра обавестио руску јавности да ће се кандидовати за председника по пети пут.

На свечаном догађају, одржаном у једној од најраскошнијих сала Кремља, Путин, који је на власти 24 године, уручио је највеће почасти војницима који су учествовали у руској „специјалној војној операцији" у Украјини.

Ћаскао је са мањом групом учесника када му је пришао командант проруске јединице у украјинској области Доњецк под контролом Русије.

„Требате нам, потребни сте Русији!", рекао му је потпуковник Артјом Жога, тражећи од њега да се кандидује на предстојећим председничким изборима у Русији.

Сви су га подржали.

Путин је климнуо главом: „Сада је време за доношење одлука. Кандидоваћу се за место председника Руске Федерације".

Дмитриј Песков, портпарол Кремља, потом је описао Путинову одлуку да се кандидује као „апсолутно спонтану".

Кремљ ретко кад нешто препушта случају.

Када је Путин објавио да ће се кандидовати, добро уиграна пропагандна машинерија је одмах кренула у акцију.

На свим државним каналима, 71-годишњи председник Путин је промовисан као национални лидер који је далеко изнад свих потенцијалних ривала.

„Подршка председнику превазилази партијску подршку", известио је водитељ на државним ТВ вестима касније те недеље.

„Владимир Путин је кандидат народа!", ускликнуо је.

Путин је већ сада дуже на власти од било ког владара од совјетског диктатора Јосифа Стаљина.

Он је председник од 2000. године, осим када је четири године био премијер пошто је некадашњи руски устав наметао ограничења на два председничка мандата.

Међутим, устав је у међувремену измењен, тако да су практично поништени његови претходни председнички мандати, тако да се „вратио на нулу".

То значи да би могао да се кандидује и за још један шестогодишњи мандат 2030. године, када ће напунити 78 година.

Током владавине, Путин је систематски јачао позицију тако да више не постоји реална претња да ће му власт бити угрожена.

Његови најгласнији критичари су или мртви, или су у затвору или у егзилу.

Ипак, Кремљ је био одлучан да да привид легитимитета руском изборном процесу.

Иако није било сумњи у коначан изборни резултат, чини се да је властима било веома стало до високе излазности, што је представљено као доказ да је Путин народни кандидат.

Излазност на последњим изборима 2018. званично je била 68 одсто, али су међународни посматрачи пријавили неправилности, попут убацивања више гласачких листића у кутије.

У деловима окупиране Украјине које Русија назива својим „новим регионима", биралишта су отворена 10 дана пре дана избора, а друштвене мреже су преплављене рекламама које позивају људе да изађу на изборе.

Када гласају, имају избор - или боље речено привид избора.

Осим руског лидера, на гласачком листићу је било и још неколико имена.

Николај Харитонов представљао је Комунистичку партију, и даље другу најпопуларнију партију у Русији, иако је прошло више од 30 година од пада Совјетског Савеза.

Он подршку црпи из мале, али лојалне базе оних који су носталгични за совјетском прошлошћу.

Друга два кандидата били су Леонид Слуцки из националистичке ЛДПР и Владислав Даванков из Нових људи, наводно либералне, про-бизнис странке.

Упркос њиховом веома различитом политичком ставу, сва тројица у великој мери подржавају политику Кремља - и ниједан није имао шансе против актуелног председника.

Кандидатуру је поднео и Борис Надеждин, који је јавно критиковао политику Кремља, и дао је трачак наде опозиционо оријентисаним бирача.

Био је чест гост у емисијама на државној телевизији и био је релативно критичан према рату Москве у Украјини.

Али у земљи у којој су многи осуђени на затвор јер су говорили против рата, он није ни добацио до гласачког листића.

Хиљаде људи стајало је у редовима да му дају потпис и подрже кандидатуру Надеждина, али су му је руске изборне власти одбиле, тврдећи да је више од 15 одсто потписа било мањкаво.

Искључивање Надеждина из трке убило је сваку могућност изненађења.

Уочи гласања одржане су телевизијске дебате у којима Путин није учествовао.

Уместо тога, ТВ извештавање се усредсредило на његове унапред осмишљене састанке са радницима у фабрикама, војницима и студентима, док је његово обраћање о стању нације крајем фебруара схваћено као предизборни говор који има за циљ да га представи као човека из народа.

Иако је говорио и о рату у Украјини, Путин се у већој мери посветио домаћим темама.

Можда је то било прећутно признање да су многи Руси више забринути проблемима који су ближи њиховој кући него успесима Русије на бојном пољу или њеним бескрајним сукобима са Западом.

Руски лидер је предложио низ социјалних мера, између осталог модернизовани порески систем који је био „праведнији" за руске породице и подстицаје усмерене на повећање стопе наталитета у држави која је све мања.

Говор је пружио увид у многа питања са којима се Русија суочава, међу којима је и сиромаштво и проблеми у образовању, инфраструктури и здравственој заштити.

За човека који је 20 година био (и јесте) председник, Владимир Путин се показао неспособним да реши многа од ових питања.

Уместо тога, до 40 одсто руског буџета у 2024. се троши на војну и националну безбедност.

Многе од његових мера захтевају знатне новчане инјекције или улагања, а Русија има озбиљан проблем са корупцијом, што значи да средства често допру до оних којима су намењена.

Али сви ти проблеми тешко да ће бити пресудни на изборима за које већина међународних посматрача очекује да неће бити ни слободни ни поштени.

У недостатку истинског ентузијазма за гласање, поједини снимци из предизборне кампање из анкете изазвали су много коментара на друштвеним мрежама, доимајући се скоро карикатуралним.

Комунистичка нада Николај Харитонов приказан је како љутито стиска песницу док слуша најновије вести о нестабилности на трговинском тржишту.

„Пробали смо капитализам, проиграли смо се и сад је доста!", изјављује он, марширајући преко Црвеног трга да би сео на столицу у Кремљу након замишљене изборне победе.

Наравно, ништа од тога се неће догодити.

У другој предизборној реклами, националистички лидер ЛДПР Леонид Слуцки покушава да се стави у ципеле свог претходника Владимира Жириновског, који је водио странку 30 година до смрти пре две године.

Када помоћница покуша да замени плочице са именима на столу, Слуцки јој одлучно каже: „Не, не дирај ништа!".

Све то заправо показује колико је срећан што остаје епизодиста у игри коју режира Владимир Путин.

Јулија Наваљна, удовица Алексеја Наваљног, за чију је смрт у затвору прошлог месеца окривила „крвавог мафијаша" Владимира Путина, уочи избора позвала је присталице да изађу на биралишта и и гласају за било кога осим за Путина.

„Морамо да искористимо дан избора да покажемо да постојимо и да нас има много", рекла је она у видео поруци.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]